„Topli film“ otvoriće sutra međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs, koji ove godine u 13 programskih celina predstavlja 100 premijera
Sutra, premijerom dugometražnog dokumentrnog filma Topli film Dragana Jovićevića, počinje 17. Međunarodni festival dokumentarnog film BELDOCS, a trajaće do 29 maja.
Topli film je početkom marta imao zapaženu premijeru na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Solunu, a sutrašnja projekcija na otvaranju Beldocsa biće njegova nacionalna premijera. Topli film pripada žanru hibridnog dokumentarca i obrađuje istoriju jugoslovenske i srpske kinematografije iz ugla tzv. kvir likova, počevši od filmova snimljenih nakon Drugog svetskog rata pa sve do danas. Film tematizuje pitanje u kojoj se meri menjalo društvo u pogledu odnosa prema LGBT likovima kroz umetnost filma.
Autor je koristio skoro 40 ostvarenja, počevši od Život je naš i Sofke snimljenih 1948. godine pa sve do Južnog vetra i Kelta u novije vreme. Kroz taj istorijski pregled, gledaoce vode dvojica mladih glumaca – Đorđe Mišina i Đorđe Galić.
Ove godine Beldocs će imati 13 programskih celina, preko 100 premijernih projekcija koji će biti prikazani na 8 lokacija, i ne vredi izdvajati pojedine naslove zato što je svaki zbog ovog ili onog – izuzetan.
Pomenimo samo one iz selekcije Srpskog takmičarskog programa. Nakon Toplog filma, sledi još 11 naslova.
Kako biti Slobodan?, mladog reditelja Nikole Polića priča je o Slobodanu, slikaru iz Beograda, čija su dela devedesetih godina prošlog veka upoređivana sa opusom Vazarelija. Slobodanova priča postavlja pitanje koliko je teško živeti, ako vaša umetnost nije prepoznata.
Novosadsko sećanje reditelja Aleksandara Reljića daje glas Teodoru Kovaču (99), Ivanu Ivanjiju (96) i Marti Flato (81), koji su preživeli pogrom iz 1942. poznat kao Novosadska racija, kada su mađarski fašisti ubili preko hiljadu Novosađana i njihova tela bacili pod led Dunava.
U kratkom dokumentarcu Kad opet porastem, mlada rediteljka Jovana Avramović se deceniju nakon što je napustila rodni grad vraća kući kako bi istražila duboko ukorenjen osećaj odsustva iz ličnog života. Jureći za nekim zacrtanim ambicijama i egzistencijalnim pitanjima koja su sve teža, otuđili smo se od onoga što zaista jesmo. Ova priča govori o potrazi za tim izgubljenim osećanjem u nama,“
Kratki dokumentarac Minel, u režiji Tare Gajović smešten je u fabriku za proizvodnju električnih transformatora „Minel – Ripanj” koja je 1953. godine izgrađena u beogradskom naselju Ripanj.
Kratki eksperimentalni dokumentarac Mine Simendić Šetnje koje se neće desiti, smešten u digitalni prostor Google Mapa, preispituje potencijal i mogućnost ličnih promena, upoređujući ih sa disonancom između načina na koji je grad predstavljen na tim mapama i onoga kako grad zaista izgleda danas.
Prvi kratki film Nikole Nikolića Heterotopija je o prostoru koji u sebe integriše različite vremenske kategorije, kako kroz pitanje progresa sadržanog u kolektivnom, tako i kroz prizmu pojedinačnog i ličnog iskustva.
Džojmejkers, rediteljke Jelene Radovanović bavi se muzičkim majstorstvom romskih trubača sa juga Srbije namerom da prikaže izazove sa kojima se susreću Romi muzičari, a tiču se načina na koji uče da sviraju i njegovih posledica po zdravlje.
Izlaz kroz ludaru, kratki intimni dokumentarac Nikole Ilića, govori o vojniku koji nije želeo da bude vojnik, prisiljen na vojnu službu, istrgnut iz civilnog života, suočen sa ogromnim strahom, besom i beznađem.
Film Kadence za vrt Daneta Komljena prati Jone, pripadnicu kvir komunističkog kolektiva, koja je skoro deceniju živela u prikolici u Berlinu. To je film o preživljavanju, u trenutku kada se svako zajedništvo čini toliko dalekim, film o istrajavanju i završecima.
Izbor za mis zatvora nagrađivanog reditelja Srđana Šarenca, vodi nas u mali grad Pirajui, sa samo 25 000 stanovnika i tri zatvora. Kako bi vratila samopoštovanje osuđenicama, direktorka zatvora organizuje takmičenje lepote. Biće to svetska premijera ovog filma koji se stvarao 10 godina i govori o ženskim pravima u brazilskom zatvoru.
Neptunova Nevera, u režiji Katarine Stanković, odigrava se na hrvatskom ostrvu Vis, gde raznolika grupa ljudi diskutuje o svojoj budućnosti, osvrćući se na gubitak kulture pripovedanja i slušanja. Ribari, deca, omladina, intelektualci, gradonačelnici i bogati strani vlasnik propadajuće fabrike konzervi „Neptun” okupljaju se u filmski dijalog. Ostrvo je svet, a ovo ostrvo angažuje svet.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский