„Dobro došli, dragi prijatelji! Duga kafa, po običaju?“ I snažan zagrljaj sa Simon Žil, omiljenom džez bakom Vjena, na ulazu u bekstejdž Rimskog teatra. Kao da nije prošlo godinu dana otkad smo se poslednji put videli! Nove cure iz pres centra stižu sa majicama i katalogom. Producent Fred Viale donosi vino i nazdravlja još jednom druženju sa džezom na obali Rone. Direktor festivala Žak Lonej nervozno šeta bekstejdžom – ponosan što je opet sklopio izvanredan program i zabrinut najavom generalnog štrajka scenskih radnika („mi smo Prekidači predstava„), koji su već uspeli da zatvore ili odlože nekoliko prestižnih letnjih festivala u Francuskoj.
PRAVA PREKIDAČA: Lonej se s prvim problemima suočio još u novembru prošle godine, kada je javnost upoznata s novim plakatom koji već deceniju i po potpisuje Bruno Teri. Umetnik koji je svojevremeno izjavio da „ne može da zamisli da jedan ‘humani’ festival simbolizuje ‘tek’ ilustracijom saksofona u Antičkom teatru“, okruživao je stvarne džezere pingvinima sa trombonima, šarenim žabama (taj plakat je našao mesto i u metrou u kome Amelija Pulen sreće životnog saputnika), fokama i slonovima, zečevima sa slušalicama, da bi za ovu sezonu pripremio belu bebu-đavola u naručju crne sveštenice/device koja je doji. Katolička crkva je bila užasnuta. Ekstremna desnica je otvorila polemiku na Regionalnom savetu. Vlasti su predlagale da se plakat povuče. Ali, Jazz A Vienne je institucija koja hrani celu regiju (150.000 posetilaca iz celog sveta), što je Loneju bilo dovoljno da ne popusti. „Zar Elu Ficdžerald i Di Di Bridžvoter ne zovemo crnim devicama“, ironično je komentarisao odbijajući dalju raspravu s političarima. I plakat je ostao…
Sa Prekidačima je bilo opasnije. Uredba Vlade Francuske kojom se scenskim radnicima na festivalima uskraćuje pravo na permanentnu socijalnu pomoć ukoliko ne ispune teške uslove vezane za broj dana angažovanja (bar 43) u jednoj godini nabacila je festivalu „unutrašnjeg neprijatelja“ – klinci po čijem se žestokom radu uz široki osmeh Jazz A Vienne prepoznavao u muzičkom svetu preko noći su se pretvorili u male đavole koji su spremni da ispraše velike zvezde sa scene, da bi Parizu poslali poruku da hitno povuče uredbu. Nekoliko festivala je zatvoreno, nekoliko odloženo. Koncert Brazilca Žoao Žilberta prekinut je posle 45 minuta, a onda je sa demonstrantima postignut dogovor o tolerisanju mirnog protesta i javnog obraćanja publici u pauzama programa.
METINIJEV POKLON: „Ne pada mi na pamet da svojim momcima uskratim životnu priliku da nastupe sa Petom Metinijem“, izjavio je bard francuskog džeza Danijel Imer kada su Prekidači u drugoj polovini festivala još jednom radikalizovali svoj protest očekujući podršku svih lokalnih muzičara koji su nastupali na velikoj sceni. Ideja da američki gitarista podeli emocije sa domaćinima umalo je pala u vodu kada je l’Orchestre National de Jazz (ONj) odbio da ga prati. Pet se nije pojavio na konferenciji za štampu, a pred novinarima su bili predstavnici tri prijavljena sastava: l’Ensemble Orchestral Synaxis i Imerov Baby Boom idu na scenu, ONj neće, a umesto s njima Pet počinje koncert solo resitalom. Bolje po publiku, kažu poznavaoci trenutnog stanja u ONj.
Dan ranije, nastup Metinijevog američkog kvarteta sa saksofonistom Majklom Brekerom urezao se u srca posetilaca bar iz tri razloga – bio je to ekskluzivan, jedini ovogodišnji evropski nastup ovog benda, kao poklon najvećem džez festivalu pod otvorenim nebom, dvojica starih prijatelja su se nasladjivali najlucidnijim muzičkim dijalozima koje poznaje moderni džez, a za rastanak sa oduševljenom publikom ostavili dilanovsku verziju Geršvinove Summertime, kao da su folkerskim minimalizmom želeli da nas podsete da džez nije rođen na fudbalskim stadionima.
DžEZ I KLASIKA: Stadionski karakter Antičkog teatra (130 metara visoko pozorište iz doba Avgusta, kapaciteta 8000-10.000 mesta) ipak otvara mogućnosti neobičnih proširivanja džez forme – 80 muzičara l’Orchestre National de Lyon, pod vođstvom Dejvida Robertsona, našlo je u tom prostoru prirodan ambijent da razvuče po žicama gudačkih instrumenata u podršci genijalnom saksofonisti Vejnu Šorteru, čiji su orkestarski aranžmani najuspešniji susret džeza sa klasikom još od vremena Gila Evansa. Isti orkestar je pratio najtalentovanijeg evropskog džezera Stefana di Batistu (saksofon) u romantičnom programu „Round About Roma“. Program je žanrovski usklađen, sa večerima koje su tokom godina postale tradicionalne i zbog kojih se u Vjen dolazi izdaleka. Bluz program u Antičkom teatru otvorio je sastav gitariste Kenija Nila, a priključio im se usnoharmonikaš Bili Brenč. Na bis je izašao i gitarista Medžik Slim, što je bila prilika da najavi svoj set u Ponoćnom klubu. Usledila je vatrena gitarska piromanija Lakija Pitersona – prošetao je pedesetak metara u dubinu Teatra posebno uveseljavajući radoznale „gitariste amatere“ koji su mogli da isprobaju njegov instrument. Pred kraj koncerta prozvao je sve prethodnike koji su mu se, naravno, pridružili na sceni. Utisak je malo pokvario jedini beli učesnik – korpulentni Popa Čabi – uveravajući nas posle koncerta kako je bluz mrtav i kako čak ni on ne svira bluz. Zašto onda pristaje da svira na Bluz večeri? Posle Magic Slim and the Teardrops, u Ponoćnom klubu su ponovo nastupili Keni Nil i Bili Brenč, a pridružila im se pevačica Big Tajm Sara. S obzirom na to da je prethodne večeri na programu bio soul, pri čemu su svi učesnici (Solomon Berk, Big Džej Mek Neli, Karla i Marvel Tomas) zapravo na „bluz grani soula“, ljubiteljima bluza bilo je omogućeno da uz jedno spavanje vide program konkurentan većini specijalizovanih bluz festivala u Evropi.
Jazz A Vienne nije samo muzički praznik. Uz devizu „Bonne degustation, bonne ecoute“ („Prijatna degustacija, prijatno slušanje“) organizatori ostvaruju fantastično prožimanje raznih aspekata kulture, gastronomije i istorije. Dva čuvena lokalna vina su Condrieu (belo) i Cote Rotie (crno): ove godine šest poznatih proizvodjača udružili su veštinu da proizvedu ekskluzivno izdanje Cote Rotie 2001, pod nazivom Jazz A Vienne 2003. Njihova prva zajednička akcija meri se sa samo 250 boca, koje nisu bile u slobodnoj prodaji, već podeljene novinarima i najuglednijim gostima festivala. Program Les mus(a)iques – igra reči „muzej“, „mozaici“ i „muzika“ – održan je među mozaicima iz rimskog doba u muzeju St. Romain En Gal, podignutom pored arheoloških iskopina iz Rimskog doba. Ponovo je radila letnja džez akademija na kojoj su predavanja držali džez majstori (Metini, Breker, Medžik Slim, braća Belmondo, Kristijan Mekbrajd…). Ovogodišnju izložbu fotografija priredio je Englez Tim Moušn. Jedan dan je posvećen muzici, kulturi i gastronomiji Luizijane. Delegaciju iz ove američke države predvodio je ministar kulture, slobodnog vremena i turizma Filip Džouns, lokalni političar Dvajt Landreno je za nedeljni branč pripremio specijalitete iz Nju Orleansa (krabe, ragu od račića, džambolaja, banane u amareto socu, kafa sa rumom i šantilijem), a posle popodnevne zabave uz diksilend, sving i limene orkestre na glavnom programu nastupili su Zahari Ričard, Los Hombres Calientes i Vili de Vil.
