Sudbina Rige od Fere
– Slika –
REVOLUCIONAR: Riga od Fere
Grčki predsednik Karolos Papuljas je na otvaranju muzeja u Kuli Nebojši rekao da je Riga od Fere bio ideolog koji je dao svoj život za viziju nacionalne nezavisnosti balkanskih naroda i njihovog bratstva.
Riga je rođen 1757. godine u velikom tesalskom selu Velestinu, pa se zato potpisivao kao Velestinac ili Tesalac. Nadimak po kome ga znamo, od Fere, dobio je nakon smrti po antičkom gradu Fere koji se nalazi u blizini Riginog rodnog mesta. Podataka o njegovoj porodici gotovo i da nema, a pričalo se da mu je otac bio trgovac i zanatlija i da je posedovao zemlju. Na osnovu Riginog potpisa na jednoj knjizi nađenoj u biblioteci škole u mestu Zagora, smatra se da je bio njen đak.
Da li zato što je želeo da obogati obrazovanje i vidi sveta, ili zato što je ubio nekog čoveka kako tvrdi jedna od legendi pa je morao da beži, tek, 1777. godine Velestinac odlazi u Konstantinopolj, „grad svih Grka“. Kao i drugi mladi obrazovani „dođoši“, i Riga je počeo da radi kao sekretar kod jednog trgovca, najverovatnije zemljaka, a istovremeno je upijao blagodeti velikog grada. Ubrzo je ušao u porodični krug jednog od najuglednijih velikodostojnika, fanariota Aleksandra Ipsilantija, što mu je otvorilo društvene i profesionalne perspektive. Kada je Ipsilantia postao knez u Vlaškoj, i Riga se obreo u Bukureštu, prestonici ove kneževine. Zna se da je imao veliki zemljišni posed u blizini podunavskog pristaništa Đurđevo što mu je omogućavalo lagodan život, da je živeo između Bukurešta i svog imanja, i da je postao toliko popularan da se o njegovom privatnom životu svašta pričalo.
Juna 1790. godine Riga je počeo da radi kod velikog serdara Hristodula Kirliania, i s njim otputovao u Beč, u centar antiotomanske propagande i evropskog prosvetiteljstva. Tamo je posećivao biblioteke, operu i pozorište, ali je i objavio dva dela napisana u Vlaškoj: Školu delikatnih ljubavnika (slobodan prevod priča francuskog pisca Restifa de la Britona, kritiku društvenih ugovora koji sprečavaju slobodne emocije) i Procvat prirode (zalaže se za prevazilaženje predrasuda i tezu „ko razmišlja slobodno, razmišlja pravilno“).
Kad je Rusija uz pomoć Habzburške monarhije porazila Otomansko carstvo 1792. godine, Riga je opet bio u Vlaškoj. I on i tamošnji grčki intelektualci privrženi francuskim enciklopedistima, ponadali su se da je oslobođenje od turske sile izvodljivo i da će im Rusija pomoći u toj nameri. Međutim, mirovni sporazum između dve sile bio je znak da treba naći nove puteve ka oslobođenju. Opet odlazi u Beč 1796. godine s namerom da pripremi revolucionarni plan. Tekstovi koje je tamo objavio ilegalno, Novi politički ustav, Revolucionarni manifest, knjige Mladi Anaharsis i Harta Velike Grčke, i pesma Turio (kružila je i među Grcima u inostranstvu, i po Osmanskom carstvu) ukazuju da je Riga propagirao revoluciju svih naroda Balkana i Male Azije, Grka, Srba, Arapa, Jermena protiv sultana i osnivanje „Grčke demokratije“, zajedničke i nedeljive, formiranje jedne zakonodavne države, države slobodnih pojedinaca bez nacionalne ili religijske diskriminacije.
Kad je sazrelo vreme za akciju – njegovi prijatelji su rekli „nije vreme za knjige“, Riga je pokušao da se vrati u Grčku preko Trsta. Poslao je sanduk sa revolucionarnim proglasima prijatelju, ali je pošiljka dospela u pogrešne ruke i vlasti su Velestinca uhapsile čim se njegov brod usidrio u Tršćanskoj luci, decembra 1797. godine. Rigin revolucionarni projekat uznemirio je habzburške vlasti. Odmah je započeta detaljna istraga, i mučenje. Svi koji su imali otomansko državljanstvo, isporučeni su turskim vlastima u Beogradu. Riga Velestinac i sedmorica njegovih drugova su u okovima dopremljeni u Zemun nakon 13 dana plovidbe Dunavom. Ove trenutke opisao je Ivo Andrić u pripoveci Predaja:
„…U tom trenutku se iz mrke gomile vezanih uhapšenika diže oštar glas. Govorio je Riga Velestinac, plavi plećati čovek, širokog lavovskog lica, govorio je na korektnom nemačkom jeziku, oštro.
‘Gospodine poručniče, vi ste poslednji čovek iz evropskog prosvećenog sveta koga još za koji trenutak gledamo svojim očima. Vi ste imali nezavidnu dužnost da nas dovedete ovamo, pa odnesite našu poruku tome vašem „prosvećenom“ svetu: Stid da ga bude zbog sramnog postupka sa nama!“
Šta hoće ta luda? Ućutkajte ga, molim vas’, obratio se poručnik oštro naredniku.
Ali reči su ispale: ‘Niste nam sudili, nego ste pazar sa nama napravili…“
Do Beograda ih je doveo mladi oficir u službi Beča, Lazar. Predao ih je kajmakamu, namesniku beogradskog vezira, Osman paši. Riga je zatočen u Kulu Nebojša. Posle 40 dana mučenja, stigao je ferman iz Porte o egzekuciji Rige Velestinca i njegovih sedam drugova. Riga je udavljen 24. juna 1798. godine. Austrijski pukovnik Šerc u Zemunu je 28. juna 1798. napravio zabelešku: „Kajmakam je prošle nedelje iz Konstantinopolja dobio naređenje da u najvećoj tajnosti, trećeg dana po dobijanju fermana, pogubi davljenjem svih osam zatvorenih Grka, a potom je sam objavio kako su svi pobegli iz zatvora, i poslao je ljude da ih navodno gone po putevima.“
Upamćeno je da je pred smrt Riga rekao: „Ja sam posejao bogato seme, neka sada dođu drugi da uberu slavno voće.“
U studiji Aristobula Manesisa piše da je Riga od Fere „prvi pokušao da organizuje širok ustanički pokret svih balkanskih naroda protiv otomanske vladavine“.
S. Ć.
