Mađarski reditelj Kornel Mundruco, dobitnik nagrade „Aleksandar Lifka“ na Paliću, priprema film „Kamo“ o Staljinu, spoj epopeje, političkog trilera i tragične priče o prijateljstvu, odanosti i izdaji
Proslavljeni mađarski reditelj Kornel Mundruco, kome je sinoć (18. jul) na otvaranju Festivala evropskog filma Palić uručena nagrada „Aleksandar Lifka“ za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, govorio je danas na konferenciji za štampu o svom novom filmu „Kamo“ (The Revolution According to Kamo), čije snimanje tek treba da počne.
Reč je o ambicioznoj istorijskoj drami koja se bavi mladim Josifom Visarionovičem Staljinom, ali iz neuobičajene perspektive — kroz odnos sa njegovim prijateljem i saborcem Simonom Aršakijem Ter-Petrosjanom, poznatijim pod revolucionarnim nadimkom Kamo.
Priča o nastanku diktatora
Film neće biti klasičan biografski portret budućeg sovjetskog diktatora, već priča o nastanku jedne istorijske figure. Radnja je smeštena u period raspada Ruskog carstva, između 1891. i 1922. godine, i prati dvojicu dečaka iz gruzijskog grada Gorija čije će prijateljstvo biti zauvek povezano sa velikim istorijskim previranjima. Dok Soso – ime pod kojim je tada bio poznat mladi Staljin – postaje harizmatičan, proračunat i nemilosrdan revolucionar, Kamo ostaje njegov odani saveznik, čovek spreman da za njega podnese najveće žrtve.
Mundruco je istakao da ga nije privukla samo istorijska dimenzija priče, već i pitanje mehanizama moći — načina na koji se jedan čovek uspinje do vrha. „Kamo“ neće biti priča o čoveku koji je jednostavno rođen kao zlo, već istraživanje okolnosti, izbora i odnosa koji oblikuju istorijske ličnosti.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Na sajtu Narodnog pozorištu su vesti o novostima i pojedincima koji su po volji SNS upravi ove kuće. Nije objavljeno o Zlatnoj areni njihovog glumca Vučića Perovića u Puli
Gradnja zgrade budućeg Arheološkog muzeja lepo napreduje, ali se ne nazire da će imati Korunovićevu fasadu Stare pošte kao što je obećano i što je Beograđanima najvažnije. Bojan Kovačević kaže da ono što se sad vidi, izgleda kao da se izlio beton na ivici Savskog trga
Očigledno je da su „Gradovi u fokusu“ prioritet Ministarstva kulture, skoro svi izabrani na ovom konkursu su već isplaćeni. Isplaćeni su i neki manastiri i institucije van ovog projekta. Za savremeno stvaralaštvo i dalje nema para
Spomenik kralju Milanu i rekonstrukcija Muzeja tekstila u Leskovcu prvi su projekti čija je realizacija počela u okviru Prestonice kulture Srbije. Spomenik će koštati oko 55 miliona dinara, a Muzej oko 624 hiljade evra
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
