„Mestopriča“ je izložba kojom Mirjana Boba Stojadinović označava 25 godina rada. Njena tema je prostor, načini na koje prostor omogućuje kreativne, društvene i političke frekvencije svakodnevice
Naslov izložbe Mirjane Bobe Stojadinović, kovanica Mestopriča, govori o temi kojom se bavila prethodnih 25 godina rada. Izložba će biti otvorena 9. maja u beogradskoj Galeriji ULUS.
Mirjana Boba Stojadinović je izabrala devet radova koje objašnjava kao „čvorišta u kojima oseća da je zaokružila misaone i izvedbene procese u poslednjih 25 godina“.
Na prvoj samostalnoj izložbi 1998. godine u galeriji Studentskog kulturnog centra u Beogradu na drugoj godini studija Fakulteta likovnih umetnosti, predstavila je četiri „njena” grada:
„Beograd u kome sam rođena, Sombor odakle je moj tata, Sofija odakle je moja mama i Herceg Novi u kome smo porodično često provodili leta. Ova četiri grada mapirana su uličnim kockama koje sam intuitivno prikupljala godinama. Nasuprot svake kocke nalazila se zbirka nađenih dvodimenzionalnih predmeta, mojih crteža i tekstova koji su se odnosili na svaki grad, a ambijent je bio ispunjen gradskim zvukovima, tonovima, bukom, koje sam, takođe intuitivno, snimala u svakom od ovih mesta tokom niza godina“.
Ispostavilo se da se u tim okvirima odvijao i njen umetnički rad narednih 25 godina.
„Kroz umetnički rad bavim se prostorom i načinima na koje prostor stupa u interakciju i omogućuje kreativne, društvene i političke frekvencije svakodnevice. Prostor koristim kao način izražavanja i za intervencije“, a osnovna tematska okosnica njenog rada je „ mreža odnosa (ličnih, prostornih, društvenih)“.
Dodaje da je „Istraživanja gradova, putovanja, lične pripadnosti i neprekidnog uspostavljanja odnosa“ bio materijal koji je „uobličavala u prostorni ambijent često tek na licu mesta u galeriji“.
Izložba je otvorena do 25. maja.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
