Razmišlja se o dvostrukom izdanju Martovskog festivala iduće godine kako bi se nadoknadio izostanak ovogodišnjeg, ali i o pitanju da li će na njemu biti filmovi o našoj stvarnosti
Kad je od 30. septembra do 4. oktobra održana filmska revija „U susret 72. Martovskom festivalu“ na kojoj je prikazan deo revijalnog netakmičarskog programa, očekivalo se da će joj uslediti i – 72. Martovski festival.
Međutim, više je očigledno da ga ove godine neće biti, kao što nema ni Bitefa ni Festa, da ostale festivale ne nabrajamo. Podsetimo, prvo je početkom marta rečeno da će umesto krajem tog meseca, u svom tradicionalnom terminu, ovaj festival biti pomeren za april, pa za septembar, i zatim za kraj godine, ali se ovogodišnji Martovski na kraju sveo samo na pomenuto revijalno izdanje.
Trebalo bi da usledi konkurs
„Organizacijom ove filmske revije uspeli smo da se odužimo autorima i producentima koji su više od pola godine čuvali premijerno svoje filmove za naš festival, a takođe i našoj vernoj publici što su, uprkos komplikovanim društvenim okolnostima, imali strpljenja da dočekaju i odgledaju deo festivalskog programa“, kaže za „Vreme“ Dejan Dabić dugogodišnji umetnički direktor ovog festivala.
Kaže da je Odboru festivala nedavno poslao „izveštaj koji se odnosio na ovu reviju, te da bi „nakon toga trebalo da bude raspisan konkurs za filmove u takmičarskom programu festivala koji je ranijih godina, u decembru, već uveliko bio u toku“.
„Naravno, pre toga bi trebalo utvrditi termin za održavanje 72. Martovskog festivala – obično je to krajem marta ili početkom aprila, a smatram da je veoma važno i da vidimo koji će biti format ovog festivala“, smatra Dabić.
Kao 2021?
Podseća da je 2021. godine održano „dvostruko izdanje Martovskog festivala koje je obuhvatalo dve selekcije i to za 2020. i za 2021.godinu sa jedinstvenim žirijem“ i kaže da sada „postoji mogućnost da se ovogodišnjoj selekciji pridoda selekcija filmova za 2026. godinu.
Međutim, napominje da „već sada imamo stotinak filmova samo za takmičarsku 2024/2025. godine“.
Broj filmova nameće i praktičnu dilemu, broj festivalskih dana, ali pre svega „i pitanje budžeta festivala koji bi trebalo da bude veći nego kada je redovna godina“.
Programsko pitanje
Postoji i programsko pitanje „koje podrazumeva da treba prikazati i umetnički relevantne autorske filmove koji se odnose na društvena dešavanja u prethodnoj godini. Dakle, ne mislim ovde na TV formate ili kratke forme emitovane na raznim televizijama i društvenim mrežama već, pre svega, na premijerne umetnički relevantne filmove koji rekonstruišu jedno vreme i jednu epohu, na način otvorenosti kakav je Martovski festival u svojoj istoriji već negovao“.
Setimo se samo, kaže Dejan Dabić, Lipanjskih gibanja (1969) Želimira Žilnika ili 02:06 – Anatomije bola (2000) Janka Baljka.
„Ostaje da se vidi kako će osnivač festivala Grad Beograd i Odbor Martovskog festivala razrešiti sva ova programska, tehnička i finansijska pitanja“, kaže Dejan Dabić.
Inače, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, poznatiji kao Martovski festival, je manifestacija u oblasti kulture od značaja za Grad Beograd.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
