KNU, Beograd, 1. maj 2002.
Uspeh u World/Etno-muzici može izgledati i sasvim jednostavan: recimo, kad svi odavno poistovećuju mađarsku muziku s čardašem, a glavni pop izvoz iz te zemlje postanu Lokomotiv GT i Omega, počneš da se baviš muzejskim vrstama zvuka Panonije, izdržiš tako otprilike četvrt veka, Szerelem Szerelem uvrste u film koji je dobio „oskara“ Engleski pacijent, sempluju te (neovlašćeno) Deep Forrest, i gotovo da si tu! Albume objavljuješ naizmenično po svetu i kod kuće, proleća 2001. prvi put gostuješ u Beogradu, godinu kasnije to je već prava turnejica, prestonica plus pet vojvođanskih gradova, i eto. Bar kad su u pitanju Marta Sebestjen i Muzikaš.
U organizaciji B92 koji ove koncertne sezone nemilosrdno diktira tempo, formalni gudački kvartet i zapravo gostujuća pevačica stali su pred uvaženu salu Kolarčevog narodnog univerziteta punu urođene publike i onih novih, istraživački raspoloženih koji su platili ulaznicu 400 dinara. Iz jednog od naroda koji violinu zovu muzika (mađ. mozsika), a terca mu nije baš uobičajeni interval za pratnju, ćemanisti su svim mogućim brzinama održavali treperava sazvučja, koja neretko drhtavo podsećaju na irski folk. Ispod tih dvoglasa i starinske viole, sa širokom istorijskom ulogom gde gotovo da i nema udaraljki, raskrečeni kontrabasista svojski gudalom testeriše „mečku“. Danijel Hamar deluje i kao vođa, njegove najave su prijatne i edukativne, nenametljivo ukazujući kako kulturni prostor može biti velik bar koliko jezik i muzika, a tradicija svakako šira od granica.
Dok su se prošlog puta više bavili Bartokom, na tragu izdanja Bartok Album (’99, HNCD) sa A. Balaneskuom, Muzikaši – s brkovima kao modnim detaljima – sada kao da od Kodalijevih i Bartokovih prerada folklora idu unazad i uzvodno, mađarskom strujom ka izvorima. U tom natkriljuju svoje sunarodnike i u Transilvaniji, do Karpata. Neka pouka za srpstvo? Sličnosti ima i u preovlađujuće tužnim pesmama raznih vrsta tempa, nesrećnim stihovima otpevanim u raznim raspoloženjima – puno više od (sporih i brzih) čardaša i es-tam ritma, i bez naročite veze s ciganskim.
Davno nadrasli KUD-pristup, naoko nepravilni već od držanja svojih oruđa, Muzikaši i Marta nisu zarobljeni u arhiv ili u komunizam & Renesans, nego žive sa svim tim običajima spakovanim u(z) pesme i igre. Vitka Marta jednako je elegantna kao i njen grleni glas, povremeno zasvira blok-flautu i sl., a učini i nekoliko okreta čardaš nogama tek da izmami plesni par u kome je igračica gotovo njena dvojnica. Zoltan Farkaš, stariji čovek mojih godina, i bez čizama s visokom sarom briljira furioznim muškim koreografijama čiji se zvuk upliće u svirku! Izmamljuje aplauz bar koliko svi ostali na bini, a zatim im se pridružuje i svirajući gardon, nalik violončelu no podložan i slobodnoručnom udaranju. Članovi kvarteta često menjaju konfiguraciju postave/aranžmana baratajući i tamburama/lutnjama i sličnim, u zavodljivoj akustici očas prolazi sat i po pa su neizbežne ovacije, bisevi.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
