KNU, Beograd, 1. maj 2002.
Uspeh u World/Etno-muzici može izgledati i sasvim jednostavan: recimo, kad svi odavno poistovećuju mađarsku muziku s čardašem, a glavni pop izvoz iz te zemlje postanu Lokomotiv GT i Omega, počneš da se baviš muzejskim vrstama zvuka Panonije, izdržiš tako otprilike četvrt veka, Szerelem Szerelem uvrste u film koji je dobio „oskara“ Engleski pacijent, sempluju te (neovlašćeno) Deep Forrest, i gotovo da si tu! Albume objavljuješ naizmenično po svetu i kod kuće, proleća 2001. prvi put gostuješ u Beogradu, godinu kasnije to je već prava turnejica, prestonica plus pet vojvođanskih gradova, i eto. Bar kad su u pitanju Marta Sebestjen i Muzikaš.
U organizaciji B92 koji ove koncertne sezone nemilosrdno diktira tempo, formalni gudački kvartet i zapravo gostujuća pevačica stali su pred uvaženu salu Kolarčevog narodnog univerziteta punu urođene publike i onih novih, istraživački raspoloženih koji su platili ulaznicu 400 dinara. Iz jednog od naroda koji violinu zovu muzika (mađ. mozsika), a terca mu nije baš uobičajeni interval za pratnju, ćemanisti su svim mogućim brzinama održavali treperava sazvučja, koja neretko drhtavo podsećaju na irski folk. Ispod tih dvoglasa i starinske viole, sa širokom istorijskom ulogom gde gotovo da i nema udaraljki, raskrečeni kontrabasista svojski gudalom testeriše „mečku“. Danijel Hamar deluje i kao vođa, njegove najave su prijatne i edukativne, nenametljivo ukazujući kako kulturni prostor može biti velik bar koliko jezik i muzika, a tradicija svakako šira od granica.
Dok su se prošlog puta više bavili Bartokom, na tragu izdanja Bartok Album (’99, HNCD) sa A. Balaneskuom, Muzikaši – s brkovima kao modnim detaljima – sada kao da od Kodalijevih i Bartokovih prerada folklora idu unazad i uzvodno, mađarskom strujom ka izvorima. U tom natkriljuju svoje sunarodnike i u Transilvaniji, do Karpata. Neka pouka za srpstvo? Sličnosti ima i u preovlađujuće tužnim pesmama raznih vrsta tempa, nesrećnim stihovima otpevanim u raznim raspoloženjima – puno više od (sporih i brzih) čardaša i es-tam ritma, i bez naročite veze s ciganskim.
Davno nadrasli KUD-pristup, naoko nepravilni već od držanja svojih oruđa, Muzikaši i Marta nisu zarobljeni u arhiv ili u komunizam & Renesans, nego žive sa svim tim običajima spakovanim u(z) pesme i igre. Vitka Marta jednako je elegantna kao i njen grleni glas, povremeno zasvira blok-flautu i sl., a učini i nekoliko okreta čardaš nogama tek da izmami plesni par u kome je igračica gotovo njena dvojnica. Zoltan Farkaš, stariji čovek mojih godina, i bez čizama s visokom sarom briljira furioznim muškim koreografijama čiji se zvuk upliće u svirku! Izmamljuje aplauz bar koliko svi ostali na bini, a zatim im se pridružuje i svirajući gardon, nalik violončelu no podložan i slobodnoručnom udaranju. Članovi kvarteta često menjaju konfiguraciju postave/aranžmana baratajući i tamburama/lutnjama i sličnim, u zavodljivoj akustici očas prolazi sat i po pa su neizbežne ovacije, bisevi.
Naslov izložbe „Mehur u vremenu“ odnosi se pre svega na digitalnu fotografiju i ogromnu produkciju zapisa u virtuelnom obliku koji u jednom trenutku mogu nestati kao mehur od sapunice, kaže profesor Karanović
Ako nećete sami, zovite policiju - poručila je Uprava Narodnog pozorišta obezbeđenju koje se usprotivilo naredbi da spreči glumce da pred publiku iznesu transparent „Narodno je narodno“
Rezultati analize Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije dokazuju da aktuelna vlast uništava kulturu svoje države
„Najduža noć filma“ za najdužu noć u godini, maraton tri filma od kojih je "Izlet" svetska a "Karmadona" domaća premijera
Za samo pet dana od kad je otvoreno posle dvomesečne pauze, Uprava Narodnog pozorišta u Beogradu izdala je već dve Odluke kojima bi da sputa slobodu zaposlenih. Oni se, međutim ne obaziru
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
