Napisani u trenucima kada je Markes bolovao od raka, memoarski zapisi "Priča o mom životu" predstavljali su potrebu da ispriča svoju životnu priču pre nego što ode
Priča o mom životu je autobiografija Gabrijela Garsije Markesa, prisećanje na vreme koje je ostavilo presudan trag u njegovom životu. To je roman o Markesovom životu, u kome on otkriva odjeke ličnosti i istorijskih trenutaka kojima obiluju njegova najpoznatija dela Sto godina samoće, Ljubav u doba kolere, Pukovniku nema ko da piše ili Hronika najavljene smrti.
Ovi memoari su takođe i vodič za čitanje opusa slavnog kolumbijskog pisca i priručnik za osvetljavanje njegovih nezaboravnih epizoda. Nakon ove knjige, Markesovi romani dobijaju novu perspektivu.
Napisani u trenucima kada je Markes bolovao od raka, memoarski zapisi Priča o mom životu, koje je upravo objavila “Akademska knjiga” u prevodu Bojane Kovačević Petrović, predstavljali su za samoga pisca grozničavu potrebu da ispriča svoju životnu priču pre nego što ode.
Fokusirajući se najvećim delom na godine svog detinjstva, Markes nam u ovoj knjizi predstavlja nimalo jednostavne porodične prilike.
Odbijajući sentimentalizovanje prošlosti, govoreći čak da je takva laž oterala njegovu babu i dedu u grob, on prošlosti pristupa bez romantizacije, ali ipak prilično blagonaklono i uz puno ljubavi. Protivljenje njegovog oca da postane pisac, posebno nezadovoljstvo što je Markes napustio fakultet, jedni su od centralnih motiva knjige. Tu je i koloritni svet Južne Amerike, u kom se realnost prepliće sa religijskim obredima, legendama i običajima, koji je jedna od dominantnih Markesovih književnih tema.
Posebno naglašavajući žensku snagu, Markes u ovoj knjizi daje i niz portreta jakih žena, prevashodno svoje majke.
Okarakterisana od kritike kao jedno od najboljih Markesovih dela, ali i kao knjiga u kojoj se na snažan, duboko otkrivajući način obračunava sa svojom prošlošću, autobiografija Priča o mom životu donosi jedinstveni uvod u život jednog od najvećih latinoameričkih pisaca svih vremena.
Deluje da je Nacionalni festival filma i televizije za Ministarstvo kulture ono što je za državu EKSPO. Ministar Selaković je najavio digitalizaciju bioskopske sale u Novoj Varoši, domaćinu NAFIT-a
„Car je go, ali Cara je baš briga što je go, on i tako go ostaje Car i hvali se svojom golotinjom u stilu ne možete mi ništa“, kaže rediteljka predstave „Razbijeni krčag“ Banjalučkog pozorišta koja u nedelju gostuje u Beogradu
U DKC-u više nije Kultura u blokadi koja je u februaru zauzela ovu bioskopsku salu, već grupa koju predvodi Ratibor Trivunac, aktivista i anarhista. Skupština grada ćuti, deluje da je Kulturni centar pušten niz vodu
Nisu nezadovoljni svi, već samo deo baletskih igrača, piše u saopštenju Uprave SNP-a, i nude dijalog povodom navedenih argumenata zbog kojih traže smenu Aje Jung. Večeras, umesto predstave, za publiku će biti izvedena samo generalna proba "Labudovog jezera"
Kada grad koji nosi titulu prestonice kulture, Zrenjanin, ostaje bez sredstava za projekte, a Beograd obustavlja sve konkurse, to nije administrativni propust, već politička odluka – ocenjuje Jovana Karaulić docentkinja na FDU u tekstu za „Vreme“
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
