Napisani u trenucima kada je Markes bolovao od raka, memoarski zapisi "Priča o mom životu" predstavljali su potrebu da ispriča svoju životnu priču pre nego što ode
Priča o mom životu je autobiografija Gabrijela Garsije Markesa, prisećanje na vreme koje je ostavilo presudan trag u njegovom životu. To je roman o Markesovom životu, u kome on otkriva odjeke ličnosti i istorijskih trenutaka kojima obiluju njegova najpoznatija dela Sto godina samoće, Ljubav u doba kolere, Pukovniku nema ko da piše ili Hronika najavljene smrti.
Ovi memoari su takođe i vodič za čitanje opusa slavnog kolumbijskog pisca i priručnik za osvetljavanje njegovih nezaboravnih epizoda. Nakon ove knjige, Markesovi romani dobijaju novu perspektivu.
Napisani u trenucima kada je Markes bolovao od raka, memoarski zapisi Priča o mom životu, koje je upravo objavila “Akademska knjiga” u prevodu Bojane Kovačević Petrović, predstavljali su za samoga pisca grozničavu potrebu da ispriča svoju životnu priču pre nego što ode.
Fokusirajući se najvećim delom na godine svog detinjstva, Markes nam u ovoj knjizi predstavlja nimalo jednostavne porodične prilike.
Odbijajući sentimentalizovanje prošlosti, govoreći čak da je takva laž oterala njegovu babu i dedu u grob, on prošlosti pristupa bez romantizacije, ali ipak prilično blagonaklono i uz puno ljubavi. Protivljenje njegovog oca da postane pisac, posebno nezadovoljstvo što je Markes napustio fakultet, jedni su od centralnih motiva knjige. Tu je i koloritni svet Južne Amerike, u kom se realnost prepliće sa religijskim obredima, legendama i običajima, koji je jedna od dominantnih Markesovih književnih tema.
Posebno naglašavajući žensku snagu, Markes u ovoj knjizi daje i niz portreta jakih žena, prevashodno svoje majke.
Okarakterisana od kritike kao jedno od najboljih Markesovih dela, ali i kao knjiga u kojoj se na snažan, duboko otkrivajući način obračunava sa svojom prošlošću, autobiografija Priča o mom životu donosi jedinstveni uvod u život jednog od najvećih latinoameričkih pisaca svih vremena.
Film ’79 kamena’ iako svedoči o jazu između srpskog i albanskog naroda na Kosovu, ne priča o ’življu’, niti ’ne damo svetinje’, niti ’vidimo se u Prizrenu dogodine’, već o osnovnim ljudskim pravima – kaže reditelj Rastko Šejić
Film iranskog reditelja Džafara Panahija o korupciji u Iranu, osvojio je „Zlatnu palmu“ Filmskog festivala u Kanu. Panahi je nekoliko puta hapšen zbog svog stvaralaštva
U Rači kod Bajine bašte, u čijem manastiru je bila čuvena prepisivačka škola, otvoren je Muzej ćirilice, jedinstvena nacionalna ustanova
Nekoliko sati pre proglašenja pobednika, Filmski festival u Kanu je ostao bez elektrikčne energije. Organizatori su najavili da to neće uticati na ceremoniju
Muzej Jugoslavije poziva na obeležavanje 25. maja Dana mladosti, praznika koji ne postoji ali nije zaboravljen
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Režimski napad na visoko obrazovanje
Kako se sprema Šešeljev zakon 2.0 Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
