Legalizacija legitimiteta

Kako je izvoleo reći gospodin direktor, ovogodišnji Sajam knjiga je nadmašio sva očekivanja. Ostaje da se složimo. Pored rekordne posete, bilo još tog nadmašivanja. Recimo i npr., gospodin Šešelj, koji je, na štandu „Velike Srbije“, imao čast da primi Patrijarha, koji je bio „iznenađen našom plodonosnom izdavačkom delatnošću“, i tom prilikom mu uruči sva svoja naučna dela, pa ovaj „imati da čita i čita“.

U nadmašivanja mu dođe i to što je ministar Vulin, kod „Službenog glasnika“, objavio roman „Mrak“, kojim je „pokušao da poljubi rane svog naroda… i pokaže kako izaći iz ovog mraka“. A ono što se dešavalo na štandu nezavisnog „Informera“, to nije bilo nadmašivanje, do je bilo, kako ovaj ugledni list javlja, „razvaljivanje“. Tu bili svi starleta formati, i do kraja odvrnuti, tu umetnica Ceca, sa taburea, dala dijagnozu, „Meni, kao i vama, narod daje legitimitet“! Šteta što niko nije štampao Ekspoze gospodina Vučića, koje razvaljivanje, i nadmašivanje legitimiteta, bi to bilo.

BANANITA: Gospodin reporter na Sajam, tradicionalno, stigne u subotu. I krene redom, od tog Medija marketa. Prvo, i pravo, „nezavisne dnevne novine Informer“. Iako tek 11 pre podne, već se arli, na oglasnoj tabli naslovnica „Rat Putina“, te informacija da će tog dana bude Ana Bebić, glumci, fudbaleri Zvezde, Big Lale… Tu i taj gospodin, što se skraćeno viče DJV, koji kontroliše oglasnu tablu.

Ublizu „Kurir“, eksponent „najveće medijske kuće na Balkanu“, tu nezavisni „Telegraf“, nešto dalje, „Blic“, đe piše, „List koji ne žuti“, još dalje nezavisni „Ekspres“, još nezavisniji „Pečat“, veseli reporter evidentira i štand svog „Vremena“, đe moglo da se „virtuelno zaviri u našu redakciju“… U sledećoj hali bilo čisto obrazovanje, fakultet „Konstantin Veliki“, „Srpska naučna TV“, Ruski dom i NIS sa projektom „Energija znanja“…

Na jednom od tije štandova upravo bilo predavanje „Kreiranje inkluzivnih programa“, reporter stiže do velikog štanda Irana, koji bio domaćin Sajma, gužva, kamere, telohranitelji, ambasador u poseti. Tu bila i Fondacija „Karić“, natpis „Kreativna pera“, veliki plakat Putina na koji pisalo „Putin snaga Rusije“, sitnijim slovima Bogoljub J Karić i Dragomir J Karić. Reporter istraživački otkri da se radi o debeloj i plavoj knjizi, čiji su autori braća Karić.

Novinar utefterisa neko belo, sa zeleno lišće, plastično Karić cveće, stiže do štanda Ministarstva prosvjete RS, gde sve pozdravljao moto i maksima „Ideš li rode“. „Ideš li rode“ vrlo posećeno, ima da se sedi, ima da se stoji. Sve u veliko spremanje, u 13h nastupa akademik Matija… Reporter u toplom prolazu evidentira da su na svom mestu Kancelarija za Kosovo, kao i Vulin ministarstvo.

Kad napolju uzeo vazduh, nadivio se panou umetnice Habjanović, koja je u punoj veličini bila pored naslova „A onda je došla dobra vila“, novinar stupi u Glavnu halu. Pa to je, ljudi moji, baš delovalo, glavni prolaz, pored „Vulkana“, bio je ubranjen za prolaz, jerbo je blogerka Zoranah potpisivala knjigu, reporter krenu desno, ka „Službenom glasniku“. Tu prodavačice, i prodavači, imali majice „Misli svojom glavom“, popust do 90 posto, „Crni đavo, crveni rep“ Brane Crnčevića 100 dinara. U sve to, u prostoru za gosti i autori, reporteru se učini poznato žensko kraće blajhane kose. Jedno od ženskinja „Misli svojom glavom“ potvrdi, Jeste, to je direktorka Jelena Trivan, promenila se nabolje, izvanredna je.

Na istoj strani znameniti Zavod za udžbenike, neke konstrukcije u vazduhu, reflektori, na zidovi foto-tapeti, linoleum ko laminat, zvučnici, italijanska muzika, direktor Kojčić prisutan. Još imađaše, u staklenoj vitrini, diploma za Izdavački poduhvat godine, foto-tapet prozori, vrata, stepeništa, tabla na kojoj pisalo „Trg knjige“, gdekoja saksija iz kojih je puzao plastični bršljan.

Dalje „Čigoja“, „Makarije“, „Prometej“, „Agora“, novinar se popne do „Loma“ gde pazari Bernhardovog „Gubitnika“, nastavi, tradicionalno šta ima kod „Kuće Dedić“. Gospođa umetnica Dedić u punom pogonu, jeste u nekom kućnom izdanju, kosa raspuštena, crveno-crna bez rukavi kombinacija, ali, radnja radi, ko bez duše potpisuje „Pola duše“. Plus i pride svakom kupcu osmeh, i čokoladna bananica što se zove „Bananita“.

Opet Glavna hala, u drugom redu „Evro buk“, tu totalni autlet, knjige 99, zato Hari Poter 989 dinara, kod „Lagune“, koja izdavač godine, ko na vašaru, ima samo 15 kasa. Na „Vulkanu“ velika reklama knjige „Poljubac iz Pariza“, „Neodoljivo zabavna priča o devojci koja je ikada sanjala o ljubavi“… Tu je gospojica Zoranah još potpisivala, pored redovnih redova, bilo je i redova na čekanju, koje su kontrolisale vaspitačice, učiteljice i nastavnice.

Reporter napolju uze još vazduha, pa opet ispočetka. Na nezavisnom „Informeru“ preko razglas javljaju da uskoro stiže Šešelj, da posle njega peva Ana Bebić. Sve u nadmašivanju, toči se „Valjevsko pivo“, ima i rakija „Destilerije Zarić“, gospodin što se viče DJV ne postiže da na oglasnu tablu upiše sve stvaraoce koji oću daju svoj doprinos svetkovini reči i pesme. Kod „Ekspresa“ živo, samo što nije promocija knjige Ivana Radovanovića, prisutan lično Dačić sa po četiri sjajna dugmeta na svaki rukav od plavi sako, eksministar Tasovac sa veliku minđušu u jedno uvo.

Kod „Ideš li rode“, jedan stvaralac je zborio da se po jutru dan poznaje, a da će se ovde uvek poznavati… Kod Vulin ministarstva upravo završen jedan od programa, na ovalima preostalo samo nekoliko vanilica i integralnih pogačica. Preko puta, kod Kancelarije za Kosovo, gde devojke u vitez nošnjama, isto okončana promocija, jedan od autora digo glas, Dajte rakije, da popiju ljudi…

BONTON: Na „Trgu knjige“ sve na svom mestu, direktor Dragoljub, crni plišani sako na adekvatno braon cipele, u društvu sa gospodin umetnik koji na Če beretku imađaše kravatu. Beretka reče da bi bilo dobro da naprave monografiju, a Kojčić gospodin se složi da bi to bio veliki poduhvat. Reporter nastavi, kod „Čigoje“ upade u veliku gužvu, obezbeđenje ga skloni u stranu, šta se dešava, predsednik Makedonije u poseti, da se ubeleži da mu nigde ne bilo domaćina Tomislava.

Pored „Kuće Dedić“, crna krokodilčić majica, marširao je Šešelj, im’o pita ženske maskirne pantalone ispred sebe, Gde ćemo sad? Novinar uđe u Halu 4, Narodna biblioteka Srbije, pa društvo „Sveti Sava“, arhiepiskopije, eparhije, manastiri… Ima knjiga, ikonica, brojanica, meda i rakije, sve do štanda Uprave za saradnju sa dijasporom, gde jedan recituje „Desiće se debata o društvenom stanju“… Kod ispostave ruskog manastira Svete Jelisavete, baćuške, kojekakva zvona, čajevi, mirišljavi sapuni, najbolje ide ulje osveštano na moštima svetog Pantelejmona i drugih svetaca.

U sve to „Velika Srbija“ d.o.o. Tu gospođa Vjerica Radeta, general Božidar, sva naučna dela dr Vojislava, ima i da „uskoro novo naučno delo“, naslov „U Srebrenici nije bilo genocida“. Dalje bilo još buk šop ponude, Evro đunti, Vulkan, Laguna sa samo deset kasa, veliki hit „Šangajska princeza“, koji prodat u samo preko milion primeraka, pisac Velikić koji je potpisivao svog „Islednika“ na Delfi štandu…

Reporter uze vidi šta ima još od nadmašivanja, do „Kuće Dedić“ konkurencija, umetnica Slavica, koja ima svoju izdavačku kuću, koja se zove po prvoj knjizi, „Zlatna orhideja“. Piše poeziju, piše prozu, poslednja knjiga „Bonton“, zato što smo preplavljeni nekulturom. Dok je slikamo, nastavlja, prodaje knjige, kako da ne, manje od koleginice Dedić, iako ova izgleda ko da još nije ustala…

Desiše se i „Novosti“, koje „po meri čitalaca“. Lično urednik Ratko potpisuje knjigu „Krst na križu“. Reporter uze knjigu vidi ima li kilo, prodavac nas uputi na autora, novinar zahvali, samo hteo vidi ima li kilo. Vreme je odmicalo, kod Zoranah redovi nisu odujimali, na „Službeni glasnik“ stig’o menager Goran Vesić, skloniše ispred njega korpu sa jabukama, naprave mesto kafi…

Opet Media market, novinar se uslika sa gospa Nada Macura, koja sve sa šiške bila na „Pink“ štandu. Kod Informera je radila radnja, umetnica u domindžos haljetku je preko mikrofon poručivala da se u „Parovima“ krvavo zarađuju pare, jedan od znatiželjnika ode bliže proveri ima li gospođica, za koju rekoše da lično Ajfon persona, gaćice. Gospodin koji proverav’o, razočarano prenese da prekrstila noge.

Kod „Kurira“ bila kafa, besplatna. Do kafe stiže lično gospodin Dačić, uze one što mešaju pita ima li ko iz „Kurira“. Upitamo za probleme, odgovori da nema problema, samo svratio do „Kurira“, da posle ne kažu da nije svratio. Tu se Dačić, u pratnji obezbeđenje, uslika sa cure što mešaju kafu. Ode do nezavisnog „Informera“, tamo im’o više sreće, lično ga doček’o, do sebe posadio, onaj što ga viču DJV.

Onda gospodin novinar im’o pisac obaveze na štandu svog „Vremena“, gde je sa svoje kolege ispoštov’o obavezu druženje sa čitaocima. Da se pohvali, da od svi autori, što se tiče umetničkog dojma, najbolje proš’o. Jedan gospodin iz Novog Sada tražio da se slika sa njim, a gospođa iz Švedske je čak kupila „U tri lepe“. Kako, kad je na naslovnici knjige videla transparent „Vučiću, hvala“, nije mogla odoli, jerbo, kako rekla, dosta joj je onih što pljuju premijera, hvala bogu, da ima i onih koji ga, kao ona, cene, poštuju i vide da je najbolji u istoriji.