Prvo je sredinom oktobra javljeno da je Rifat Rifatović, glumac Regionalnog pozorišta u Novom Pazaru dobio nagradu „Mali Joakim“ na istoimenom nedavno održanom Festivalu pozorišnih predstava za decu u Užicu, zatim da je to pozorište otvorilo beogradski „Festić“ i to nakon turneje po Srbiji sa predstavom Zbrka oko vuka, i na kraju da je prošle nedelje Adem Mehmedović, jedan od najtalentovanijih mladih pijanista u Srbiji, održao solistički koncert u Novom Pazaru – što je skrenulo pažnju javnosti da ovaj grad nije samo mesto u kome je moguće pazariti jeftinu odeću, ili pojesti odlične ćevape i mantije, već i kulturni centar tog dela Srbije.
Ponikao na hrišćanskoj i osmanskoj kulturnoj tradiciji, Novi Pazar predstavlja mesto čiji je istorijski temelj obojen različitim nijansama dveju kultura koje u međusobnoj prepletenosti daju amalgam duha i naroda, pa zajedno stvaraju nov i gotovo neuhvatljiv kulturološki fenomen. Na takvoj šarenolikoj kulturnoj tradiciji zasniva se i dobar deo savremene kulturne atmosfere u gradu. Evo nekoliko primera iz prošlog meseca:
Četvrti Književni susret nacionalnih manjina (održan u gradskoj biblioteci „Dositej Obradović“) okupio je pisce rumunske, mađarske, hrvatske, bugarske, slovačke, ruske i bošnjačke nacionalne zajednice. U Kulturnom centru Novi Pazar, koji je inače okosnica kulturnih dešavanja u gradu, 14. oktobra je otvorena izložba turskog umetnika Ahmeta Sule. U razgovoru za „Vreme“, direktor Kulturnog centra Husein Memić, kome je upravo dodeljena velika nagrada Zadužbine „Rodoljub Nićiforović“ za ovu godinu, ističe da je njihova galerija jedna od najposećenijih u Srbiji. „Tokom cele godine Multimedijalna galerija je prepuna. Svake godine objavljujemo konkurs za izlaganje, na koji se javljaju umetnici iz cele Srbije. Nedavno smo imali gostujuće izložbe umetnika iz Italija i Španije. Istakao bih dve likovne kolonije: ‘Sopoćanska viđenja’, koja se održava gotovo 35 godina i ‘Sandžak inspiracija umjetnika’. U okviru galerije Kulturnog centra izlažu i članovi Sandžačkog udruženja likovnih umjetnika.“ Memić naglašava da je grad okrenut mladim ljudima, što dokazuje i „Festival stvaralaštva mladih, na kome učestvuju učenici 18 osnovnih i srednjih škola. Održava se svake godine, traje skoro mesec dana, i što je najvažnije – kroz Festival prođe oko 25 hiljada ljudi, što posetilaca što učesnika.“
Memić najavljuje da će Novi Pazar u januaru dobiti najsavremeniju bioskopsku opremu zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture, Filmskog centra Srbije i samog grada, što je bio povod za pitanje o odnosu države prema sredinama van centara. „Veoma mi smeta što neke fantomske organizacije na konkursu Ministarstva dobijaju novac za nešto što niko ne zna šta je, pod obrazloženjem da o tome odlučuju neki stručni i obrazovani ljudi. Mislim da bi država o tome posebno trebalo da povede računa. Govorim o periodu koji se tiče poslednjih sedam-osam godina. Pogledajte kada je neki ministar kulture poslednji put bio u Novom Pazaru, kao i broj projekata koji je odobren u Beogradu. Siguran sam da je oko četrdeset posto državnog budžeta za kulturu uloženo u projekte na teritoriji Beograda. Kultura nije samo ono što se dešava u Beogradu“, kaže Memić. „U ovoj godini mi smo dobili sredstva od pet miliona dinara koja ćemo iskoristi za obnovu krovne konstrukcije i opremanje bioskopa.“
Tekuća godina donela je velike promene na pozorišnoj sceni Novog Pazara. Regionalno novopazarsko pozorište je prvi put od osnivanja bilo domaćin velikog regionalnog festivala „Joakim Vujić“, a pokrenuta je i samostalna pozorišna produkcija što je pionirsko ostvarenje za ovaj teatar: realizovana je već pomenuta predstava Zbrka oko vuka po tekstu Radoslava Pavelkića, a u režiji Miodraga Dinulovića. Direktor Regionalnog pozorišta Sajedetin Mujezinović kaže da je „značajno to što naše pozorište prvi put izlazi iz svoje kuće i predstavlja Novi Pazar na jedan drugačiji i kvalitetniji način. Cilj nam je da što veći broj građana privučemo u pozorište, što u vremenu vladavine rijalitija nije nimalo lako, ali nećemo odustati. Važna nam je saradnja sa drugim pozorištima u regionu i zemlji i to je jedan od ključnih načina da pozorišta opstanu. Osim što na ovaj način učimo jedni od drugih, mi i znatno smanjujemo troškove realizacije projekata.“ Sajedetin Mujezinović kaže da je prošlog meseca počela upravo jedna takva koprodukcija. „Sa pozorištem iz Lazarevca pripremamo predstavu u kojoj ćemo na poseban način obraditi kompilaciju Nušićevih dela.“
U ovom kratkom pregledu kulturnih programa Novog Pazara, pomenimo i jednu od retkih nezavisnih scena – „Klub heroja“, naročito poznatu i omiljenu kod mladih kao mesto gde je moguće naći rešenje i za neki od problema lokalne zajednice. O izvesnom nemaru koji postoji prema kulturnom nasleđu ovog kraja, a koje čini veliki deo fizionomije njegove kulture – drugom prilikom.
