Po nekima, Kopolin „Megalopolis“ je izviždan na premijeri na Kanskom festivalu, a po drugima nije. Film je nastajao 40 godina, i snimljen je novcem od prodaje Kopoline kompanije vina, 13. po proizvodnji u SAD
Dva filma ovogodišnjeg takmičarskog programa Filmskog festivala u Kanu finansirali su njihovi reditelji, a znalci kažu da to pre svega govori o stanju u Holivudu. Kevin Kostner je finansirao film Horizont: Američka saga – Prvo poglavlje, a Frensis Ford Kopola Megalopolis.
Megalopolis je nastajao 40 godina, i koštao je 120 miliona dolara. Glavnu ulogu, arhitektu Cezara Katilinu glumi Adam Drajver.
Film je inspirisan razdobljem u starom Rimu kada je „sve umiralo, a sve vrednosti se pretvorile u potragu za novcem“. Smešten u jedan dan u bliskoj budućnosti u Njujorku, Megalopolis priča o arhitekti-naučniku koji se nada da će obnoviti grad nakon kataklizme i stati na kraj korumpiranom gradonačelniku i da će ostvariti izmišljenu verziju Njujorka pod nazivom Novi Rim.
Prema Kopolinim rečima, film se bavi pitanjima ko smo, gde smo, šta je čovek u ovom trenutku, a njegova glavna tema je mogućnost savršenog društva, odnosno utopije.
Bilo je, dakle, teško naterati neku producentsku kuću da se kocka s futurističkom, psihodeličnom, političkom i filozofskom pričom o vezama između tadašnjeg Njujorka i Ciceronovog Rima. Takođe, njegovi filmovi iz 80-ih nisu smatrali dobrim investicijama – romantični mjuzikl Jednom iz ljubavi imao je budžet od 23 miliona dolara, a najvelikodušnija procena njegove zarade je oko milion dolara.
Ali, bez obzira na Kopololine uspone i padove u filmskoj industriji, njegov vinski posao je rastao, pa je on postao 13. najveći proizvođač vina u SAD. Elem, da bi snimio Megalopolis, Kopola je prodao svoju firmu vina.
Premijera Megalopolisa je bila u Kanu, u četvrtak. Reakcije su bile različite.
Deo publike je navodno počeo da zviždi nakon što je film završen. Međutim, prema Džordanu Rumiju iz „World of Reel“, zvižduci su se ubrzo pretvorili u navijanje kada je segment „In Memoriam“ pokazao Kopolinu pokojnu suprugu Eleanor koja je preminula pre mesec dana. Reditelj i glumci su potom dobili sedmominutne ovacije.
Film je takođe dobio kontradiktorne reakcije kritičara, debitovao je na Rotten Tomatoes sa ocenom od 38 odsto da bi se ta ocena popravila na 53 odsto. Mnogi su komentarisali „bizarnost“ filma, a The Guardian ga je opisao kao „naduven, dosadan i zbunjujuće plitak“.
To što su dva dobitnika Oskara morala da zavuku ruke u sopstvene džepove kako bi napravili željene projekte govori dovoljno o stanju u Holivudu.
„Dobio sam opkladu. Zahvalan sam što mogu da napravim film koji me proganja i za koji osećam da će biti predivan, koji će rasvetliti budućnost i pokazati kakva su ljudska bića zapravo. Ja sam presrećan“, rekao je Kopola intervjuu u Deadlineu.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский