Po nekima, Kopolin „Megalopolis“ je izviždan na premijeri na Kanskom festivalu, a po drugima nije. Film je nastajao 40 godina, i snimljen je novcem od prodaje Kopoline kompanije vina, 13. po proizvodnji u SAD
Dva filma ovogodišnjeg takmičarskog programa Filmskog festivala u Kanu finansirali su njihovi reditelji, a znalci kažu da to pre svega govori o stanju u Holivudu. Kevin Kostner je finansirao film Horizont: Američka saga – Prvo poglavlje, a Frensis Ford Kopola Megalopolis.
Megalopolis je nastajao 40 godina, i koštao je 120 miliona dolara. Glavnu ulogu, arhitektu Cezara Katilinu glumi Adam Drajver.
Film je inspirisan razdobljem u starom Rimu kada je „sve umiralo, a sve vrednosti se pretvorile u potragu za novcem“. Smešten u jedan dan u bliskoj budućnosti u Njujorku, Megalopolis priča o arhitekti-naučniku koji se nada da će obnoviti grad nakon kataklizme i stati na kraj korumpiranom gradonačelniku i da će ostvariti izmišljenu verziju Njujorka pod nazivom Novi Rim.
Prema Kopolinim rečima, film se bavi pitanjima ko smo, gde smo, šta je čovek u ovom trenutku, a njegova glavna tema je mogućnost savršenog društva, odnosno utopije.
Bilo je, dakle, teško naterati neku producentsku kuću da se kocka s futurističkom, psihodeličnom, političkom i filozofskom pričom o vezama između tadašnjeg Njujorka i Ciceronovog Rima. Takođe, njegovi filmovi iz 80-ih nisu smatrali dobrim investicijama – romantični mjuzikl Jednom iz ljubavi imao je budžet od 23 miliona dolara, a najvelikodušnija procena njegove zarade je oko milion dolara.
Ali, bez obzira na Kopololine uspone i padove u filmskoj industriji, njegov vinski posao je rastao, pa je on postao 13. najveći proizvođač vina u SAD. Elem, da bi snimio Megalopolis, Kopola je prodao svoju firmu vina.
Foto: ScrrenshotIz „Megalopolisa“
Premijera Megalopolisa je bila u Kanu, u četvrtak. Reakcije su bile različite.
Deo publike je navodno počeo da zviždi nakon što je film završen. Međutim, prema Džordanu Rumiju iz „World of Reel“, zvižduci su se ubrzo pretvorili u navijanje kada je segment „In Memoriam“ pokazao Kopolinu pokojnu suprugu Eleanor koja je preminula pre mesec dana. Reditelj i glumci su potom dobili sedmominutne ovacije.
Film je takođe dobio kontradiktorne reakcije kritičara, debitovao je na Rotten Tomatoes sa ocenom od 38 odsto da bi se ta ocena popravila na 53 odsto. Mnogi su komentarisali „bizarnost“ filma, a The Guardian ga je opisao kao „naduven, dosadan i zbunjujuće plitak“.
To što su dva dobitnika Oskara morala da zavuku ruke u sopstvene džepove kako bi napravili željene projekte govori dovoljno o stanju u Holivudu.
„Dobio sam opkladu. Zahvalan sam što mogu da napravim film koji me proganja i za koji osećam da će biti predivan, koji će rasvetliti budućnost i pokazati kakva su ljudska bića zapravo. Ja sam presrećan“, rekao je Kopola intervjuu u Deadlineu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!