Izložba
Umetnici moraju od nečega da žive
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Prema rezultatima istraživanja Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, država izdvaja tri posto budžeta za savremenu umetnost, a po diskrecionom pravu ministra kulture iz budžeta je podeljeno 130 miliona dinara
Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope (CESK) u Nišu već gotovo 15 godina obavlja dragocena istraživanja u oblasti kulture. Rezultati njihovih istraživanja upozoravaju na opasne trendove u oblasti kulture, pružajući istovremeno dragocenu bazu za razvoj kulturne politike koja bi bila u javnom interesu. Ali, one koji kreiraju ovdašnju kulturu to ne zanima.
Nekoliko poslednjih godina CESK u saradnji sa Nezavisnom kulturnom scenom Srbije analizira rezultate konkursa za sufinansiranje projekata i programa koje raspisuju Ministarstvo kulture i lokalne zajednice.
Budžet je najmanji u regionu
Glavni istraživač CESK-a Predrag Cvetičanin za SEEcult.org kaže da „postoje značajni problem koji se ne smanjuju, uprkos, svim našim analizama, protestima i predlozima.“
„Najpre, budžet za kulturu Republike Srbije je procentualno izuzetno mali. On se kreće između 0,6% i 0,7% ukupnog budžeta zemlje i – mereno po ulaganju po glavi stanovnika i procentualno – najmanji je u regionu.“
Od tog malog budžeta, navodi Predrag Cvetičanin, „ogroman deo (oko 70%) izdvaja se za 27 republičkih ustanova za kulturu“, dakle za njihove plate, održavanje zgrada i sl.
„Za projekte u oblasti savremene umetnosti odvaja se između 3% i 4% budžeta, a manje od polovine tog iznosa se koristi za finansiranje rada više od 2.000 organizacija civilnog sektora u kulturi i još oko hiljadu kulturno-umetničkih društava.“
Pravo ministra kulture
Rezultati istraživanja CESK ukazuju da ozbiljan strukturalni problem predstavlja dodeljivanje sredstava mimo konkursa na osnovu diskrecionog prava ministra kulture.
„Kada smo uspeli da dobijemo podatke o dodeljenim sredstvima na osnovu diskrecionog prava, pokazalo se da se ne radi o fondu iz koga se finansiraju ’izuzetno važni projekti’ koje ’nije bilo moguće unapred planirati’ i ’za hitne intervencije i radove koji se mogu pojaviti tokom godine usled nepredviđenih okolnosti, elementarnih nepogoda i slično’, već o svojevrsnom ’konkursu bez konkursa’ na kojem je u 2022. godini, samo u oblasti savremenog stvaralaštva, podržano 111 projekata u iznosu od 130 miliona dinara“, kaže Cvetičanin.
Sumnjivi projekti
Veliki problem predstavlja i to što se ogromna sredstva već godinama na konkursima na svim nivoima dodeljuju “sumnjivim” projektima. Samo na konkursima 2022. i 2023. godine podržano je 214 takvih projekata sa 229,5 miliona dinara.
Cvetičanin objašnjava da se radi o projektima 1) fantomskih organizacija za koje niko od ljudi koji rade u kulturnom sektoru ne zna, organizacija koje nisu registrovane u Agenciji za privredne registre (APR), nemaju finansijske izveštaje za prethodnu godinu ili nemaju prethodnih aktivnosti; 2) projektima organizacija koje imaju prethodne aktivnosti, ali se ne bave kulturom nego trgovinom, biznisom, poljoprivredom…; 3) projektima organizacija koje su osnovane neposredno pred konkurs; 4) projektima organizacija čiji su računi u blokadi; 5) projekti organizacija koje nisu registrovane na teritoriji za koju se raspisuje konkurs, a dobili su na njemu podršku.
Predatori
Cvetičanin navodi da je višegodišnja analiza konkursa ukazala „i na postojanje ’predatorskih’ organizacija čiji projekti već godina dobijaju ogroman deo budžeta na svim konkursima, ostavljajući za ostale samo mrvice. Najizrazitiji primer su, recimo, Beogradski festival igre, preduzeće Zillion film d.o.o Lazara Ristovskog, Rasta International d.o.o Emira Kusturice, ali smo idenfikovali i mnoge druge primere.“
Centralizacija novca
Konkursi za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture mogli bi da budu važan instrument usmeren na decentralizaciju kulture. Nažalost, oni deluju u pravcu dalje centralizacije.
„Na prošlogodišnjem konkursu Ministarstva kulture više od 40% projekata (449) i skoro polovinu ukupnih sredstava dobile su organizacije iz Beograda. Slično, na konkursu Pokrajinskog sekretarijata od 556 projekata, 273 projekta dobile su organizacije iz južnobačkog okruga (Novog Sada), kao i više od polovine ukupnih sredstava (56,23%)“.
Ovogodišnji budžet za konkurse Novog Sada sa 337.950.000 dinara je skoro tri puta veći od ukupnog budžeta za konkurse svih ostalih deset gradova u Srbiji koje je analizirao CESK: od Subotice, Zrenjanina, Kragujevca, Kruševca, Užica, Kraljeva, Novog Pazara, Niša, Leskovca i Vranja, a koji iznosi 120.212.000 dinara. Da ne bude zabune, kaže Cvetičanin, „to što je uradio Novi Sad je za svaku pohvalu, ali istovremeno pokazuje i stepen nemara prema kulturi u drugim gradovima u Srbiji.“
Kalendar raspisivanja konkursa
Izuzetno važan jeste problem vezan za kalendar raspisivanja konkursa koji onemogućava rad čitavog sektora kulture u prvoj polovini godine.
„Već godinama se konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture raspisuje početkom februara tekuće godine (za programe te iste godine), dok se rezultati konkursa objavljuju krajem maja tekuće godine. Time se u potpunosti blokira rad i onemogućava realizacija programa u prvoj polovini godine“, ocenjuje Cvetičanin.
Ove godine su rezultati konkursa Ministarstva kulture objavljeni krajem leta, što je ugrozilo ne samo umetničku produkciju, nego, za jedan broj umetnika i umetnica, i njihovu egzistenciju.
Cvetičanin navodi da „uprkos tome što je zbog izbora republički budžet usvojen ranije nego obično, objavljivanje rezultata za većinu konkursa kasnilo je više od sto dana – rezultati su objavljivani juna, jula, avgusta 2024. godine, a neki nisu objavljeni ni do kraja septembra. Pri tom, nije dato bilo kakvo objašnjenje, osim – eto, može nam se”.
Beograd sve za Ekspo
Dodaje i da su „u Sekretarijatu za kulturu Beograda doneli odluku da uopšte ne raspišu ovogodišnji konkurs, navodno iz pravnih razloga. U svakoj normalnoj državi ovakvo nepoštovanje zakonskih obaveza podrazumevalo bi momentalno podnošenje ostavki ministara i gradskih sekretara, ali našim političarima to ne pada na pamet.“
„ Paralelno s tim ide i priča da je to u stvari uvod u drastično smanjenje budžeta za konkurse za kulturu u narednim godinama, jer će veliki deo novca biti preusmeren za EXPO 2027. godine, još jedan grandomanski projekat, koji Srbiji neće doneti nikakvu korist, ali će omogućiti dalje bogaćenje burazerskoj družini koja je vezana za vladajuću kliku.“
Izvor: SEEcult
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve