U DKC-u više nije Kultura u blokadi koja je u februaru zauzela ovu bioskopsku salu, već grupa koju predvodi Ratibor Trivunac, aktivista i anarhista. Skupština grada ćuti, deluje da je Kulturni centar pušten niz vodu
Dvorana Kulturnog centra Beograd (DKC) je nedostupna, zatvorena je za publiku, za javnost. Nije jasno zašto, po čijoj odluci, do kada – ništa se ne zna.
Koliko se čuje, u ovoj bioskopskoj Dvorani je sada grupa ljudi koja sebe naziva Oslobođeni DKC, a i po neki beskućnik.
Ali, da se vratimo na početak.
Februar
Bioskopska dvorana Kulturnog centra je, kao što joj i samo ime kaže, deo Kulturnog centra Beograda. Međutim, 18. februara neformalna inicijativa Kultura u blokadi ušla je u taj prostor sa transparentima i objašnjenjem da je njihova akcija posledica ignorisanja države da poveća katastrofalno mali budžet za kulturu, zbog čega su umetnici, posebno oni sa nezavisne scene već godinama na ivici egzistencije.
U prvo vreme, Kultura u blokadi je koristila DKC za plenume na kojima se govorilo o potrebi da se institucije kulture vrate stvaraocima, a potom su tu osim plenuma, organizovani i neki programi, mahom filmske predstave. Javnosti, koliko god da je podržavala svaku vrstu oslobađanja, nije baš najjasnije zašto je Kultura u blokadi izabrala baš KCB koji važi za moguće jedinu gradsku ustanovu otvorenu za sve programe i umetnike.
Mart/april
Kulturni centar je u martu nastavio sa redovnim programima u ostatku svog prostora, pažnja javnosti je prešla na druge probleme, pa je iščuđavanje šta se to desilo sa DKC-om utihnulo.
A onda se desilo da je, ako su informacije tačne, došlo do „promene vlasništva“ nad DKC-om.
Više u njemu nije grupa okupljena oko centra inicijative Kultura u blokadi, nego oko Ratibora Trivunca, koji za sebe kaže da je anarhista, aktivista, a poznat je po podkastu „Osmatračnica“. Dvoranu KC je nazvao Oslobođeni DKC.
Prema njegovoj verziji, koja je dostupna na pomenutom podkastu, sve je počelo kad je Radnoj grupi za program Kulture u blokadi prosledio informacije o učesniku programa povodom Nato bombardovanja. To se, kaže, nije dopalo nekim članovima Kulture u blokadi, sukob je trajao tokom prve polovine aprila, da bi na kraju glasao da se on isključi iz plenuma.
Međutim, ispostavilo se da se članstvo inicijative podelilo, da su se “ljudi koji šljakaju“, kako kaže Trivunac, usprotivili „intelektualcima-genijalcima“, kao i da su se prvima pridružili beskućnici koji su naselili DKC od kako je blokiran, te da je Trivunac ostao.
Nakon toga, preglasani deo Kulture u blokadi otišao je iz DKC-a, i prepustio ga Trivuncu. Prema njegovim rečima, sad se u Dvorani održavaju zborovi, plenumi i radnički sastanci. U svom podkastu nije otkrio čime će se baviti u DKC-u, samo je kritikovao (čitaj: vređao) poimence članove Kulture u blokadi.
Kulturni centar Beograda
Šta o svemu tome misle u Kulturnom centru Beograda?
Zorana Đaković Minitti, urednica programa u KCB, kaže za „Vreme“ da „trenutno stanje i dešavanja, a ponajmanje namere onih koji tokom aprila borave u prostoru Dvorane Kulturnog centra Beograda, nisu najjasniji. Kroz jedno od poslednjih saopštenja inicijative Kultura u blokadi, nakon kojeg su obustavili svoje programe u ovom prostoru, naslutili smo da je došlo do razdvajanja unutar inicijative. Neposredno pre objave tog saopštenja, kada smo najzad uspeli da uspostavimo komunikaciju sa predstavnicima Kulture u blokadi, ispostavilo se da većina njih napušta prostor DKC-a, preusmerava svoje delovanje na druge aktivnosti i ne može da nam pomogne u nekoj vrsti oslobađanja Oslobođenog KCB-a, za koje je izgledalo da su spremni.“
Na pitanje ko su oni koji trenutno zauzimaju prostor bioskopa, kaže da bi to „trebalo pitati Kulturu u blokadi“ i navodi da se „prostor koji je bio mesto dobrog filma, otvoren za sve, i otvoren za širenje kritičkog mišljenja kroz govorne i izložbene programe, pretvorio zapravo, u strogo kontrolisan prostor i zatvoren bioskop. U trenutku kada se budžet za kulturu smanjuje i kada bi udruživanje trebalo da je važnije nego ikada pre, deluje da ova situacija nikako ne doprinosi ideji o mogućnosti zajedničkog delovanja.“
„Mislim da iskustvo oslobađanja kroz koje prolazi pre svega prostor Dvorane Kulturnog centra Beograda, nije u skladu sa strategijom koja bi mogla da jača zajedničku borbu za bolje funkcionisanje institucija kulture, a Kulturni centar Beograda je kroz brojne aktivnosti već pokazao da je otvoren i za samokritike i preispitivanja sopstvenog funkcionisanja.“
Zorana Đaković Minitti podseća da se „Kulturni centar Beograda između ostalog proteklih meseci posvetio i edukaciji iz oblasti sindikalnog organizovanja, potom sindikalnom udruživanju sa još nekoliko institucija kulture iz Beograda, pronalaženjem rešenja za nastavak realizacije projekta koji smo prošle godine započeli sa drugim bioskopima u Srbiji i srednjim školama, a koji koristi dokumentarni film u nastavi građanskog vaspitanja, a koji nismo mogli da završimo u DKC-u zbog trenutne situacije.“
Navodi da se „u DKC-u se prvi put od osnivanja neće desiti Beldoks, a videćemo šta se biti sa festivalom Španski metar“.
„Sada nam treba podrška šire javnosti i svih onih koji prepoznaju simbolički i suštinski značaj ovog bioskopa. Takođe, neophodno je i da predstavnici Kulture u blokadi preuzmu svoj deo odgovornosti za situaciju i stanje u kome se DKC sada nalazi“, kaže Zorana Đaković Minitti.
Kultura u blokadi se ne izjašnjava.
Ali, ne izjašnjava se ni osnivač KCB-a, Skupština grada, što je neobjašnjivo. Ponašaju se kao da je sve kako treba da bude. Kao da im ne smeta što je neko zaposeo njihov posed, što koristi njihov prostor, struju, vodu, što zbog toga njihova institucija ima gubitak.
Deluje da je Kulturni centar Beograda pušten niz vodu.
Održan je koncert sevdalinki Ljubice Vraneš i Dragoljuba Bajića, direktorke Opere i v. d. upravnika Narodnog pozorišta, projekat koji je Ministarstvo kulture izabralo da finansira putem godišnjeg konkursa
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca
Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
