Ko su aktuelni korisnici Dvorane Kulturnog centra Beograda

Dvorana Kulturnog centra Beograd (DKC) je nedostupna, zatvorena je za publiku, za javnost. Nije jasno zašto, po čijoj odluci, do kada – ništa se ne zna.

Koliko se čuje, u ovoj bioskopskoj Dvorani je sada grupa ljudi koja sebe naziva Oslobođeni DKC, a i po neki beskućnik.

Ali, da se vratimo na početak.

Februar

Bioskopska dvorana Kulturnog centra je, kao što joj i samo ime kaže, deo Kulturnog centra Beograda. Međutim, 18. februara neformalna inicijativa Kultura u blokadi ušla je u taj prostor sa transparentima i objašnjenjem da je njihova akcija posledica ignorisanja države da poveća  katastrofalno mali budžet za kulturu, zbog čega  su umetnici, posebno oni sa nezavisne scene već godinama na ivici egzistencije.

U prvo vreme, Kultura u blokadi je koristila DKC za plenume na kojima se govorilo o potrebi da se institucije kulture vrate stvaraocima, a potom su tu osim plenuma, organizovani i neki programi, mahom filmske predstave. Javnosti, koliko god da je podržavala svaku vrstu oslobađanja, nije baš najjasnije zašto je Kultura u blokadi izabrala baš KCB koji važi za moguće jedinu gradsku ustanovu otvorenu za sve programe i umetnike.

Mart/april

Kulturni centar je u martu nastavio sa redovnim programima u ostatku svog prostora, pažnja javnosti je prešla na druge probleme, pa  je iščuđavanje šta se to desilo sa DKC-om utihnulo.

A onda se desilo da je, ako su informacije tačne, došlo do „promene vlasništva“ nad DKC-om.

Više u njemu nije grupa okupljena oko centra inicijative Kultura u blokadi, nego oko Ratibora Trivunca, koji za sebe kaže da je anarhista, aktivista, a poznat je po podkastu „Osmatračnica“. Dvoranu KC je nazvao Oslobođeni DKC.

Prema njegovoj verziji, koja je dostupna na pomenutom podkastu, sve je počelo kad je Radnoj grupi za program Kulture u blokadi prosledio informacije o učesniku programa povodom Nato bombardovanja. To se, kaže, nije dopalo nekim članovima Kulture u blokadi, sukob je trajao tokom prve polovine aprila,  da bi na kraju glasao da se on isključi iz plenuma.

Međutim, ispostavilo se da se članstvo inicijative podelilo, da su se “ljudi koji šljakaju“, kako kaže Trivunac, usprotivili „intelektualcima-genijalcima“, kao i da su se prvima pridružili beskućnici koji su naselili DKC od kako je blokiran, te da je Trivunac ostao.

Nakon toga, preglasani deo Kulture u blokadi otišao je iz DKC-a, i prepustio ga Trivuncu. Prema njegovim rečima, sad se u Dvorani održavaju zborovi, plenumi i radnički sastanci. U svom  podkastu nije otkrio čime će se baviti u DKC-u, samo je kritikovao (čitaj: vređao) poimence članove Kulture u blokadi.

Kulturni centar Beograda

Šta o svemu tome misle u Kulturnom centru Beograda?

Foto: Promo

Zorana Đaković Minitti, urednica programa u KCB, kaže za „Vreme“ da „trenutno stanje i dešavanja, a ponajmanje namere onih koji tokom aprila borave u prostoru Dvorane Kulturnog centra Beograda,  nisu najjasniji. Kroz jedno od poslednjih saopštenja inicijative Kultura u blokadi, nakon kojeg su obustavili svoje programe u ovom prostoru, naslutili smo da je došlo do razdvajanja unutar inicijative. Neposredno pre objave tog saopštenja, kada smo najzad uspeli da uspostavimo komunikaciju sa predstavnicima Kulture u blokadi, ispostavilo se da većina njih napušta prostor DKC-a, preusmerava svoje delovanje na druge aktivnosti i ne može da nam pomogne u nekoj vrsti oslobađanja Oslobođenog KCB-a, za koje je izgledalo da su spremni.“

Na pitanje ko su  oni koji trenutno zauzimaju prostor bioskopa, kaže da bi to  „trebalo pitati Kulturu u blokadi“ i navodi da se „prostor koji je bio mesto dobrog filma, otvoren za sve, i otvoren za širenje kritičkog mišljenja kroz govorne i izložbene programe, pretvorio zapravo, u strogo kontrolisan prostor i zatvoren bioskop. U trenutku kada se budžet za kulturu smanjuje i kada bi udruživanje trebalo da je važnije nego ikada pre, deluje da ova situacija nikako ne doprinosi ideji o mogućnosti zajedničkog delovanja.“

„Mislim da iskustvo oslobađanja kroz koje prolazi pre svega prostor Dvorane Kulturnog centra Beograda, nije u skladu sa strategijom koja bi mogla da jača zajedničku borbu za bolje funkcionisanje institucija kulture, a Kulturni centar Beograda je kroz brojne aktivnosti već pokazao da je otvoren i za samokritike i preispitivanja sopstvenog funkcionisanja.“

Zorana Đaković Minitti podseća da se „Kulturni centar Beograda između ostalog proteklih meseci posvetio i edukaciji iz oblasti sindikalnog organizovanja, potom sindikalnom udruživanju sa još nekoliko institucija kulture iz Beograda, pronalaženjem rešenja za nastavak realizacije projekta koji smo prošle godine započeli sa drugim bioskopima u Srbiji i srednjim školama, a koji koristi dokumentarni film u nastavi građanskog vaspitanja, a koji nismo mogli da završimo u DKC-u zbog trenutne situacije.“

Navodi da se „u DKC-u se prvi put od osnivanja neće desiti Beldoks, a videćemo šta se biti sa festivalom Španski metar“.

„Sada nam treba podrška šire javnosti i svih onih koji prepoznaju simbolički i suštinski značaj ovog bioskopa. Takođe, neophodno je i da predstavnici Kulture u blokadi preuzmu svoj deo odgovornosti za situaciju i stanje u kome se DKC sada nalazi“, kaže Zorana Đaković Minitti.

Kultura u blokadi se ne izjašnjava.

Ali, ne izjašnjava se ni osnivač KCB-a, Skupština grada, što je neobjašnjivo. Ponašaju se kao da je sve kako treba da bude. Kao da im ne smeta što je neko zaposeo njihov posed, što koristi njihov prostor, struju, vodu, što zbog toga njihova institucija ima gubitak.

Deluje da je Kulturni centar Beograda pušten niz vodu.