Kada se na poslednjoj projekciji za medije na ekranu pojavio znak FIF Cannes 2001, salu je preplavila lavina nezadovoljstva artikulisana kroz krikove i zvižduke. To je bila spontana i upečatljiva ocena Festivala koju su donele ujedinjene novinarske i kritičarske snage ove planete. Samo delimično bunt je prouzrokovan besmislenim otežavanjem uslova rada predstavnika sedme sile, koji su u redovima čekali više nego beogradski penzioneri za ulje i mleko u vreme najžešćih sankcija. U nedelju pre podne, dok Festival još nije bio završen, već je bio uklonjen čuveni crveni tepih. Čast da zatvori Festival pripala je francuskom Čileancu Raulu Ruizu i njegovom filmu Divljeduše, čiji je glavni adut aktuelna lepotica br.1 Leticija Kasta. Ruiz, koji je uvek prezirao narativni film, teško se borio sa melodramom, nekom vrstom francuskog varijeteta filma Prohujalosavihorom. Kao i izbor ostatka glavnog programa, sve će ovo pasti na dušu novog umetničkog direktora Festivala, Tijerija Fremoa, koga je neuništivi Žil Žakob elegantno pljucnuo (i tako se ogradio od kritika) u intervjuu za „Moving Pictures“.
ZLATNA PALMA ZA NANIJA MORETIJA: Inserti iz filma „Sinovljeva soba“
PROVERENIAUTORI: Da li je kriv Tijeri? Verovatno bi svako koji iole poznaje film bio srećan da na ovom Festivalu u okviru jednog od programa okupi takva imena kao što su Godar, Rivet, Olmi, Imamura, Oliveira… Nisam pokušavao da izvučem prosek starosti autora iz oficijelne selekcije, ali mislim da ne bi bio ispod 55 godina. Srećan novi milenijum ili zbogom 20. veku? No, krenimo redom tamo gde smo stali u prethodnom izveštaju na polovini Festivala očekujući da druga polovina donosi ono (naj)bolje. I zaista kada se pojavio novi film Žaka Riveta (1928) VaSavoir (Kobigaznao), činilo se da Festival očekuje divna druga nedelja. Rivet, jedan od najdelikatnijih autora novog talasa, napravio je zrelu ali strašnu komediju o trivijalnostima koje život čine tako divnim, u maniru Erika Romera čiji novi film nije stigao do prošlogodišnjeg Festivala u Kanu. Nije podbacio ni Žan Lik Godar (1930) sa svojim Elegijamaljubavi, ali je ulaz na projekciju bio ravan dobitku u obližnjem kasinu što je dodatno isprovociralo prisutne novinare. Ali, gde je Godar tu je i provokacija. I tako već 40 godina. Setan, ironičan, inteligentan bio je i najnoviji film dvostrukog dobitnika Zlatne palme, Japanca Šoheija Imamure (l926) Mlakavodapodcrvenimmostom. Ali, ništa novo u odnosu na ono što već poznajemo iz njegovih najboljih filmova uključujući i kanske pobednike BaladuoNarajami i Jegulju. Pravi mladić u ovom društvu, kanski laureat Dejvid Linč zamalo je ostao bez nagrade sa svojim MulhollandDriveom, erotikom nabijenim film–noireom u koloru. Poslovično duhoviti i ponekad zlobni Francuzi nazvali su ovaj film filmblanc (beli film ) aludurijaći na to kako je priča veoma predvidljiva. Ipak, Linč nije propustio priliku da u poslednjih desetak minuta filma razbuca kompletnu naraciju.
Insert iz „Sinovljeve sobe“
FAVORIT: Za favorita se u ovom društvancetu nametnuo Nani Moreti (1953) čiji je film Sinovljevasoba, u kojem nakon mnogo godina ne igra samog sebe, po Benjinijevom receptu dobro upakovana melodrama koja se bavi problemom destrukcije savremene porodice, nezaobilaznom temom uz povratak njegovog visočanstva erosa na velika vrata. Čak ni Moreti nije odoleo da pokaže i poljubi grudi još uvek lepe Laure Morante.
Autori iz Azije bili su na strani onog pozitivnog na terazijama ovogodišnjeg Kana. Najcelovitiji je svakako Atamo, kolikojesati? Tajvanca Caija Ming Lijanga (možda se sećate Rupe), ekscentrična ljubavna komedija koja se delimično dešava i u Parizu. Mnogo više se očekivala od Pustinjskogmeseca Japanca Aojame Šinđija, ali ukupan rezultat pripada samom vrhu Festivala, dok je Milenijumskimambo Hua Hsijao Hsijena zastao na pola puta do remek-dela.
Domaćini mogu da budu zadovoljni Oficirskomsobom Fransoa Dipejrona, minucioznom antiratnom dramom čija je udarna poluga mladi glumac, zvezda za budućnost, Erik Karavaka, koji kroz film nosi masku dostojnu Linčovog Čovekaslona. Ovaj film bi mogao da bude dragocena terapija svim onima koji još uvek prizivaju neke nove ratove, zaboravljajući nesreću i žrtve koje ostaju iza njih. O ludilu komunizma kroz ikonoklastičnu priču o poslednjim danima Lenjina i prvim danima Kobe upečatljivo je govorio Aleksandar Sokurov, koji je ovu žestoku temu žrtvovao zbog fotografičnosti prizora u kojima je pre tražio onirizam nego li istorijski odgovor na farsu zvanu “ budi se Istok i Zapad“ u filmu Rođenuznakubika.
VANKONKURENCIJE: Utisak o glavnom programu dopunili su filmovi van konkurencije, Centarsveta Vejna Vanga, neka vrsta poslednjeg tanga u Las Vegasu baziranog na prozi Pola Ostera. Jedno od ugodnih iznenađenja je japanski Avalon Osija Mamorua kompletno snimljen u Poljskoj i na poljskom jeziku (!?) a govori o ratnoj video igrici koja postaje stvarnija od života.
Martin Skorceze je konačno završio i predstavio MojeputovanjekrozItaliju (aluzija na Roselinijevo remek-delo), još jednu intimnu odiseju, ovaj put kroz kinematografiju svojih predaka.
Selekcija Izvestan pogled, rezervna klupa glavnog programa ponudila je nekolicinu interesantnih ostvarenja kao što su LanYu Stenlija Kvana, prilično eksplicitna muška homoseksualna drama iz savremenog Pekinga, ili HStory Japanca Suva Nabuhira postmodernistički rimejk kultnog filma Alana Renea, Hirošimoljubavimoja. I ako krivite jadnoga Tijerija, njegov je greh što je verovao u stare legende i čuda koja su redovno dolazila iz zemalja gde se Sunce smiruje. Poslovično su bili bolji programi Petnaest dana autora i Nedelja kritike (ove godine pod supervizijom Kena Louča).
Nepogrešivo, na programu koji regrutuje talente, trijumfovao je Iranac Reza Mir-Karimi sa filmom Podmesecinom, a žiri kritike je kao najbolje iz ovih selekcija prepoznao inovativni francuski Marta… Marta Sandrin Vejse i Pornografa Bertrana Bonela koji nagradu duguje harizmi Žana Pjera Leoa, ikoni Trifoa i francuskog novog talasa. Ko je pomenuo nostalgiju?
54. Kan, koji je sada već istorija, moraće u budućnosti da zauzme kurs koji neće da bude samo plovidba između stena nego kao u prošlosti visoko podignutog čela sa pogledom ka plavoj pučini. Ali, možda nije vreme za velike reči o ovom malom izdanju velikog kanskog Festivala. Ili kako bi rekli domaćini. Takav je život. Takav je Kan.
Zlatna palma Naniju Moretiju
Film Lastancadelfiglio (Sinovljevasoba) režisera Nanija Moretija dobitnik je Zlatne palme na upravo završenom 54. međunarodnom Filmskom festivalu u Kanu. U konkurenciji su se našla 23 filma, a predsednica žirija bila je norveška glumica Liv Ulman.
Gran pri je pripao filmu Lapianiste (Pijanista) austrijskog režisera Mihaela Hanekea. Nagradu za najbolju režiju ove godine dele dvojica američkih režisera – Dejvid Linč za film MulholendDrajv i Džoel Koen za Čovekkojinijebiotamo.
Nagradu za najbolju mušku ulogu dobio je francuski glumac Benoa Mažimel za ulogu u Hanekeovom Pijanisti, dok je francuska glumica Izabela Iper dobila nagradu za najbolju žensku ulogu za ulogu u istom filmu.
Film Ničijazemlja, reditelja iz BiH Danisa Tanovića, dobio je Nagradu za najbolji scenario.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Četiri igrana dugometražna, jedan dokumentarni, dva kratka igrana i jedan studentski film iz Srbije takmičiće se na renomiranom Sarajevo film festivalu
Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji omalovažava struku: ljudi koji ga kreiraju su iz drugih profesija, jedan od sponzora je producent šest filmova koji su odabrani za Glavni program, a za maskotu je izabran robot koji je scenarista AI – smatra predsednik Udruženja filmskih scenarista Srbije
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
