Šlem
U svim spotovima gledamo ljude sa šlemovima. Tadić u plavom šlemu, privrednik u belom šlemu, SNS, radnici u Fijatu ili drugim fabrikama sa šlemovima na glavama, opsesivna potreba da se poštuju propisi o bezbednosti na radu. Ovo će možda, ukoliko se ne pojavi averzija, biti odlična kampanja za bezbednost na radu, a tu smo, ruku na srce, katastrofalni. Ukoliko malo razmislimo, shvatićemo da nas šlem štiti od nečega što može da nas lupi po glavi ili da nam odozgo padne na glavu. Sećate se, žuto-plavi šlemovi su prvi put upotrebljeni u spotovima za padanje cena u tadašnjem C marketu. Ako je poruka gledaocima bila – eto radimo, mogli smo da vidimo političare sa rukavicama na rukama, ili sa gumenim čizmama, a kada neko picnut dođe sa šlemom, za mene je to znak da je u gostima, čitaj – u prolazu! Pošto svi furaju šlemove, poruka je više nego jasna, svi su samo svratili, piče dalje kod seljaka, verovatno neće ostati na ručku. Ključna reč – investicije.
Stoka
Pobeda se dobija na njivi ili u štali. Tu nema šlemova, malo smo komotniji, ali nema zaparloženih površina. Sve je pod konac, a ispod imena domaćina piše broj – npr. 1000 litara mleka dnevno. Seljak je sveden na proizvod, pa je u psihološkom smislu pridodat imanju. Kao u onom izrazu: kuća sa okućnicom, njivom, livadom, stokom sitnog i krupnog zuba i domaćinom. Kao i u slučaju sa malim i srednjim preduzetnicima – običan čovek sluša, a političar drži slovo. Logično bi bilo da bude obratno. Ključna reč – agrarni budžet!
Žene
Setite se samo koliko se govorilo o 30 odsto žena na listama, osmomartovskim zaklinjanjima, sve je to palo u vodu kada je počela kampanja. U svim spotovima XY (političar, tj. muško) nešto ozbiljno poručuje ili diskutuje sa XY (preduzetnikom, domaćinom, tj. muškarcima) a žena nigde nema kao ravnopravnih sagovornica. One spuštenih glava štepuju na šivaćim mašinama ko da je stigao Sultan Sulejman, ili rmbače pod šlemom, sortiraju neke kablove ili popunjavaju prijave. Ne mogu čak da dobiju ni posao preko stranke (u spotu URS-a), jer tamo prvo zaposle nečijeg „malog“ a ne nečiju „malu“. U najboljem slučaju mogu (one lepše i mlađe) da ulete u zajedničku fotku s Tomom. Licemerno.
Nema Ivice
Sveprisutni koalicioni partner se upadljivo nije pojavio ni u jednom spotu. Ukoliko je lukava strategija da se biračima ogade veći rivali, pa da ispadne da samo Ivica radi dok se oni da izvinite zezaju i premudruju, onda plan možda i upali. Sad sam zaista postao znatiželjan da vidim šta to Ivica i Levica imaju da ponude, mudro učeći na sopstvenim greškama iz prošlosti i tuđim iz sadašnjosti.
Gde su kandidati
Osim Ivice, u svim spotovima, nedostaju ti ljudi za koje ćemo glasati. Raspisani su (do trenutka predaje ovog teksta) parlamentarni i lokalni izbori, to su stotine i hiljade kandidata, a mi gledamo Borisa, Tomu, Dinkića, Čedu, Koštunicu, Acu i ponekad Zorana Stankovića – to je 7 ljudi. Da li je onda poruka biračima potpuno jasna, vlast se koncentriše u strankama, a unutar svake stranke imate neograničenu vlast koncentrisanu u jednom čoveku – lideru. Mene to zaista podseća na tajkunski princip gde je lider ujedno i gazda firme, većinski vlasnik, a svi ostali su zamenjivi. Ovaj model ne ostavlja ni najmanje mesta za demokratiju ni unutar stranaka niti u društvu, a izbori su demonstracija demokratije po svojoj suštini. Mi dakle na ovim izborima ne dajemo mandate – mi biramo Vođu.
Na kraju, potpuno lično
Kombinacijom genetskih i socijalnih faktora, imamo dete koje su proteklog vikenda zvali na dva regionalna takmičenja za osnovce. Pametna deca, gotovo hiljadu njih, roditelji i nastavnici – onaj najbolji deo među njima. Privatne škole već dele reklame, oseti čovek da je to neko zrnce moguće budućnosti Srbije, malo me sramota što im nismo pripremili srećnije okruženje. Niko, ali niko iz Ministarstva im nije obezbedio ni vodu, kamoli reč podrške ili ohrabrenja. Nije bilo nijedne TV ekipe. Preko puta, neki omladinci u belim trešama raznose predizborni materijal, zastave, postere, upaljače, kačkete. I to je isto iz budžeta, baš kao i obrazovanje. Shvatila deca na vreme – tu leži budućnost Srbije, u strankama!
