Umesto otvaranje izložbe fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa, u kragujevačkom Narodnom muzeju održan je skup povodom godišnjice NATO bombardovanja, a njihove fotografije su iskorišćene za pozadinu govornika. Izložba i njeni autori nisu ni pomenuti
Izložba fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa u Narodnom muzeju Šumadije, nije otvorena 24. marta iako je najavljena, ali je zato, prema pisanju portala Prvi Prvi Na Skali, zatvorena 20. maja. Zvuči nemoguće, ali nije.
Izložba nije otvorena, iako su predviđenog dana 30 fotografija velikog formata bile u Narodnom muzeju, postavljene kao za izložbu, a doneti su i primerci monografije sa tim fotografija čija je promocija planirana u drugom delu otvaranja.
Međutim, umesto izložbe, u zakazano vreme počeo je skup „Sećanje na tragediju 1999. godine“ koji je organizovao Grad Kragujevac, a fotografije su upotrebljene za pozadinu govornicima.
Fotografije i njihove autore, i izložbu, niko na skupu nije ni pomenuo, čak ni na pozivnici, iako su na njoj bile fotografije Petrovića i Rausa. Oni koji su došli na skup to nisu ni primetili, a oni koji su došli na izložbu nisu znali čemu prisustvuju.
Fotografije izložbe „1999“ bile su izložene do predviđenog kraja neotvorene izložbe, mada nigde nije bilo objašnjeno zašto su tu. Autori smatraju da su ignorisani i poniženi, ali se do kraja izložbe nisu oglasili.
Prema podacima iz Narodnog muzeja, ovu izložbu je videlo 1.198 posetilaca među kojima nisu zaračunati i prisutni na skupu, njih oko 250.
Kako su izjavili portalu Prvi Prvi Na Skali, njihova privatna arhiva fotografija o NATO bombardovanju Kragujevca je izuzetno velika. Pa ipak za nju se niko ne interesuje.
„Postoje institucije u ovom gradu koje bi trebalo da se bave očuvanjem ovakvih dokumenata iz naše prošlosti. Niko mi se nikada ni privatno, ni službeno nije obratio tim povodom, čak ni posle objavljivanja knjige, iako se zna da knjiga sadrži samo mali deo od onoga što čuvam u dokumentaciji. Ta dokumentacija je trebalo da se stvori, pa da se sve ovo vreme sačuva. Dalje, ta dokumentacija treba da se digitalizuje, što je proces koji traje i koji košta. Za to je potrebno osim novca i znanje. I kada se sve uzme u obzir, vidimo da je sve prepušteno mojoj (našoj) ličnoj inicijativi i našoj volji, a moralo bi da bude deo kolektivnog sećanja u Kragujevcu. Ništa sistemski nije regulisano. Zbog čega? A onda na kraju doživimo ono što smo svi videli, da budemo maksimalno ignorisani i poniženi ovakvim odnosom organizatora komemorativnog skupa“, rekao je Zoran Petrović.
Po Nebojši Radosavljeviću Rausu, „javne institucije grada i Republike Srbije prećutno prelaze preko činjenice da knjiga postoji, da je svedok jednog teškog i tragičnog vremena, da nam je opomena da ne zaboravimo i da nas drugi ne nateraju da zaboravimo… Mislim na zainteresovanost da se ova knjiga deli i poklanja onima koji to treba da vide.“
Autori su ostali u uverenju da su svom gradu darovali jedno vredno delo koje će ostati kao trajan dokument o vremenu koje ne sme da se zaboravi jer, kako piše u fotomonografiji i izložbenom katalogu „zaborav je novi zločin“.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
