Umesto otvaranje izložbe fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa, u kragujevačkom Narodnom muzeju održan je skup povodom godišnjice NATO bombardovanja, a njihove fotografije su iskorišćene za pozadinu govornika. Izložba i njeni autori nisu ni pomenuti
Izložba fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa u Narodnom muzeju Šumadije, nije otvorena 24. marta iako je najavljena, ali je zato, prema pisanju portala Prvi Prvi Na Skali, zatvorena 20. maja. Zvuči nemoguće, ali nije.
Izložba nije otvorena, iako su predviđenog dana 30 fotografija velikog formata bile u Narodnom muzeju, postavljene kao za izložbu, a doneti su i primerci monografije sa tim fotografija čija je promocija planirana u drugom delu otvaranja.
Međutim, umesto izložbe, u zakazano vreme počeo je skup „Sećanje na tragediju 1999. godine“ koji je organizovao Grad Kragujevac, a fotografije su upotrebljene za pozadinu govornicima.
Fotografije i njihove autore, i izložbu, niko na skupu nije ni pomenuo, čak ni na pozivnici, iako su na njoj bile fotografije Petrovića i Rausa. Oni koji su došli na skup to nisu ni primetili, a oni koji su došli na izložbu nisu znali čemu prisustvuju.
Fotografije izložbe „1999“ bile su izložene do predviđenog kraja neotvorene izložbe, mada nigde nije bilo objašnjeno zašto su tu. Autori smatraju da su ignorisani i poniženi, ali se do kraja izložbe nisu oglasili.
Prema podacima iz Narodnog muzeja, ovu izložbu je videlo 1.198 posetilaca među kojima nisu zaračunati i prisutni na skupu, njih oko 250.
Kako su izjavili portalu Prvi Prvi Na Skali, njihova privatna arhiva fotografija o NATO bombardovanju Kragujevca je izuzetno velika. Pa ipak za nju se niko ne interesuje.
„Postoje institucije u ovom gradu koje bi trebalo da se bave očuvanjem ovakvih dokumenata iz naše prošlosti. Niko mi se nikada ni privatno, ni službeno nije obratio tim povodom, čak ni posle objavljivanja knjige, iako se zna da knjiga sadrži samo mali deo od onoga što čuvam u dokumentaciji. Ta dokumentacija je trebalo da se stvori, pa da se sve ovo vreme sačuva. Dalje, ta dokumentacija treba da se digitalizuje, što je proces koji traje i koji košta. Za to je potrebno osim novca i znanje. I kada se sve uzme u obzir, vidimo da je sve prepušteno mojoj (našoj) ličnoj inicijativi i našoj volji, a moralo bi da bude deo kolektivnog sećanja u Kragujevcu. Ništa sistemski nije regulisano. Zbog čega? A onda na kraju doživimo ono što smo svi videli, da budemo maksimalno ignorisani i poniženi ovakvim odnosom organizatora komemorativnog skupa“, rekao je Zoran Petrović.
Po Nebojši Radosavljeviću Rausu, „javne institucije grada i Republike Srbije prećutno prelaze preko činjenice da knjiga postoji, da je svedok jednog teškog i tragičnog vremena, da nam je opomena da ne zaboravimo i da nas drugi ne nateraju da zaboravimo… Mislim na zainteresovanost da se ova knjiga deli i poklanja onima koji to treba da vide.“
Autori su ostali u uverenju da su svom gradu darovali jedno vredno delo koje će ostati kao trajan dokument o vremenu koje ne sme da se zaboravi jer, kako piše u fotomonografiji i izložbenom katalogu „zaborav je novi zločin“.
Reditelj Marko Torlaković navodi da je bilo pritisaka još pre premijere, dok direktorka Lutkarskog Milica Radulović tvrdi da je jedini razlog ukidanja to što je predstava namenjena večernjoj sceni
“Nije stvar toliko u tome da vas pijanista impresionira samom veštinom. Mislim da, jednostavno rečeno, pravi umetnik mora biti sposoban da vas pomeri kao slušaoca, da vas ubedi u ono što svira”
Novi film Spajka Lija, Highest 2 Lowest, rimejk Kurosavinog dela Vrh i dno, uspeva da promaši sve što se promašiti može, te Spajk Li ne izneverava samo Kurosavu i njegovu ideju, već najvećim delom izneverava i sebe samog
Petar Ilić Ćirilo jedan je od dobrih duhova Beograda. Za njega se ume reći da je ikona beogradskog andergraunda, ali u onoj meri u kojoj je nastojao da razruši, ili makar preskoči konvencije, u istoj meri je i menjao sliku (ikonu) o sebi samom. On 20. septembra puni 60 godina, što je dobar povod da se podsetimo njegovog puta, od pankerskih početaka do dokumentarnih serijala i statusa jedne od najautentičnijih gradskih pojava
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
