Umesto otvaranje izložbe fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa, u kragujevačkom Narodnom muzeju održan je skup povodom godišnjice NATO bombardovanja, a njihove fotografije su iskorišćene za pozadinu govornika. Izložba i njeni autori nisu ni pomenuti
Izložba fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa u Narodnom muzeju Šumadije, nije otvorena 24. marta iako je najavljena, ali je zato, prema pisanju portala Prvi Prvi Na Skali, zatvorena 20. maja. Zvuči nemoguće, ali nije.
Izložba nije otvorena, iako su predviđenog dana 30 fotografija velikog formata bile u Narodnom muzeju, postavljene kao za izložbu, a doneti su i primerci monografije sa tim fotografija čija je promocija planirana u drugom delu otvaranja.
Međutim, umesto izložbe, u zakazano vreme počeo je skup „Sećanje na tragediju 1999. godine“ koji je organizovao Grad Kragujevac, a fotografije su upotrebljene za pozadinu govornicima.
Fotografije i njihove autore, i izložbu, niko na skupu nije ni pomenuo, čak ni na pozivnici, iako su na njoj bile fotografije Petrovića i Rausa. Oni koji su došli na skup to nisu ni primetili, a oni koji su došli na izložbu nisu znali čemu prisustvuju.
Fotografije izložbe „1999“ bile su izložene do predviđenog kraja neotvorene izložbe, mada nigde nije bilo objašnjeno zašto su tu. Autori smatraju da su ignorisani i poniženi, ali se do kraja izložbe nisu oglasili.
Prema podacima iz Narodnog muzeja, ovu izložbu je videlo 1.198 posetilaca među kojima nisu zaračunati i prisutni na skupu, njih oko 250.
Kako su izjavili portalu Prvi Prvi Na Skali, njihova privatna arhiva fotografija o NATO bombardovanju Kragujevca je izuzetno velika. Pa ipak za nju se niko ne interesuje.
„Postoje institucije u ovom gradu koje bi trebalo da se bave očuvanjem ovakvih dokumenata iz naše prošlosti. Niko mi se nikada ni privatno, ni službeno nije obratio tim povodom, čak ni posle objavljivanja knjige, iako se zna da knjiga sadrži samo mali deo od onoga što čuvam u dokumentaciji. Ta dokumentacija je trebalo da se stvori, pa da se sve ovo vreme sačuva. Dalje, ta dokumentacija treba da se digitalizuje, što je proces koji traje i koji košta. Za to je potrebno osim novca i znanje. I kada se sve uzme u obzir, vidimo da je sve prepušteno mojoj (našoj) ličnoj inicijativi i našoj volji, a moralo bi da bude deo kolektivnog sećanja u Kragujevcu. Ništa sistemski nije regulisano. Zbog čega? A onda na kraju doživimo ono što smo svi videli, da budemo maksimalno ignorisani i poniženi ovakvim odnosom organizatora komemorativnog skupa“, rekao je Zoran Petrović.
Po Nebojši Radosavljeviću Rausu, „javne institucije grada i Republike Srbije prećutno prelaze preko činjenice da knjiga postoji, da je svedok jednog teškog i tragičnog vremena, da nam je opomena da ne zaboravimo i da nas drugi ne nateraju da zaboravimo… Mislim na zainteresovanost da se ova knjiga deli i poklanja onima koji to treba da vide.“
Autori su ostali u uverenju da su svom gradu darovali jedno vredno delo koje će ostati kao trajan dokument o vremenu koje ne sme da se zaboravi jer, kako piše u fotomonografiji i izložbenom katalogu „zaborav je novi zločin“.
Dragoslav Bokan je novi predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta - odlučila je Vlada Srbije. Uprava Narodnog pozorišta nema komentar, a sindikalne organizacije najavljuju reakciju
Zografove teme, kaže Vuković, jesu fenomeni, ljudi i predmeti potisnuti iz glavnih tokova istorije i kulture, sa kojima nas njegov autografski avatar upoznaje. Tako se na stranicama njegovih stripova zatiču likovi anonimnih svedoka ratova, aboridžinskih umetnika, lokalnih osobenjaka, baba-trovačica koje veruju da su im snovi odredili sudbinu, likovi koji, u stvari, veoma dobro pariraju superherojima industrijalizovanog strip biznisa
Prostor i vreme, ljudski odnosi u prostoru i vremenu, odnos autora teksta, lika kome je dat tekst i osobe (glumca/izvođača) koji govori tekst, gledalac koji svojim gledanjem utiče na predstavu i energija koja sve ove činioce drži na okupu – to je ono što bismo na osnovu Liješevićeve predstave mogli odrediti kao pozorište
Akademski potkovan, odlične tehnike, a po temperamentu liričar, od majke Gabrijele-Gabi Novak nasledio je osećaj za sving i uopšte ljubav ka džezu; prefinjeno i precizno muzičko izražavanje prirodno mu je bilo u bogatom, aranžmanskom pristupu poput očevog. I kao što je teško ne pamtiti ga – čak i u njegovim zrelim godinama – kao dečaka tananih osećanja, nemoguće je zaobići njegovu neutaživu žeđ za muzikom i svime što je povezano s njom
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
