Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, objašnjava da današnja promena naziva ove ustanove ukazuje na promenu njenog statusa i da proizilazi iz novog Zakona o audiovizuelnom i filmskom nasleđu, kao i da je u nazivu zadržano ime Jugoslovenska kinoteka
Vest da je današnjom odlukom Vlade Srbije promenjeno ime Jugoslovenske kinoteke u Državni audiovizuelni arhiv Srbije – Jugoslovenska kinoteka, ne znači da ova vlast potiskuje/briše sve što je jugoslovensko – mada je zbog nedavnih izjava Aleksandra Šapića povodom Kuće cveća takva pomisao i opravdana i očekivana.
Uostalom, u ovom novom nazivu ostalo je ime Jugoslovenska kinoteka, po kom je ova ustanova poznata u celom svetu.
Novim imenom samo je potvrđen status Jugoslovenske kinoteke, potvrđeno je da je ona i zvanično glavni audiovizuelni arhiv u zemlji, za razliku od onih koji, na primer, postoje u Radio televiziji Srbiji, i u SANU.
U saopštenju Vlade je navedeno da ta ustanova ima važnu ulogu u zaštiti i očuvanju filmskog i ostalog audiovizuelnog nasleđa Srbije i vodi centralni registar kulturnih dobara, kao i registar kulturnih dobara od izuzetnog i velikog značaja za zemlju.
Moglo bi se reći da je priprema ove promene počela još maja 2021. godine, kada je Ministarstvo kulture formiralo Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o audiovizuelnom i filmskom nasleđu, na čijem čelu je bio Jugoslav Pantelić direktor Jugoslovenske kinoteke.
Decembra te godine, podseća Jugoslav Pantelić za „Vreme“, Nacrt tog novog Zakona predat je Ministarstvu kulture „uključujući i sve neophodne priloge (obrazloženje Nacrta zakona sa procenom finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona), i dobio sve neophodne saglasnosti i pozitivna mišljenja.“
Nakon tri javne rasprave, Skupština je usvojila Zakon o filmskom i ostalom audiovizuelnom nasleđu 6. septembra 2023. godine.
Jugoslav Vlahović dodaje da je „prelaznim i završnim odredbama Nacrta zakona predviđen rok od godinu dana, kako bi audiovizuelni arhivi uskladili svoje organizacije i rad sa odredbama ovog zakona. Takođe, predviđeno je da u istom roku Jugoslovenska kinoteka, kao centralna ustanova zaštite filmskog i ostalog audiovizuelnog nasleđa, promeni naziv u Državni audiovizuelni arhiv Srbije Jugoslovenska kinoteka“.
Sledeći korak je bila inicijativa za promenu naziva Jugoslovenske kinoteke koju je Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke uputio Ministarstvu kulture
Elem, „u skladu sa navedenim, menja se dosadašnji naziv Jugoslovenske kinoteke kao nacionalnog filmskog arhiva u Državni audiovizuelni arhiv Srbije Jugoslovenska kinoteka“, objašnjava Jugoslav Pantelić.
Zaključak je da Jugoslovenska kinoteka, koja je deo života generacija i generacija pre svega Beograđana i koja je bitni element njihovog obrazovanja, promenila naziv, ali ne i ime
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
