90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije namerno nema kustosku koncepciju zato što su teme njenih radova njena tema, i prostor u kome ih izlažu – Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“
Jubilarna, 90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), fokusirana na mogućnost/nemogućnost komunikacije umetničkih sadržaja, predstaviće radove 86 odabranih radova koji su nastali protekle tri godine i nisu izlagani u prostorima ULUS-a, a biće otvorena 16. maja u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, uz uručenje nagrade za životno delo Dragoljubu Raši Todosijeviću.
Izložba nema kustosku koncepciju, namerno. Njena tema su sami radovi, odnosno teme koje oni pokreću, uslovi u kojima nastaju, kao i kontekst manifestacije – istorijat i današnje stanje Paviljona “Cvijeta Zuzorić”, samog ULUS-a, kao i naporima da se u oblasti kulture i umetnosti organizuje i opstane u savremenom društvu i, na kraju krajeva, o samom Umetniku danas i ovde.
Na konkurs je stiglo više od 190 prijava, a radove za izložbu birale su kustoskinje Marija Radoš (Nezavisna umetnička asocijacija Remont) i Jelena Spaić (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), i umetnica Milica Ružičić (članica Upravnog odbora ULUS-a).
Prolećna izložba ULUS-a jedna je od likovnih manifestacija koje se u kontinuitetu održavaju od otvaranja Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” 1929. godine. Karakteristična je po tome što kontinuirano prati promene na vizuelnoj sceni u okviru opšte umetničke klime.
Tema izložbe koja s odnosi na istorijat i današnje stanje paviljona „Cvijeta Zuzorić“ je, reklo bi se, filmična.
Prema arhivskim podacima, u Beogradu je 1922. godine, na predlog Udruženja likovnih umetnika, pisacBranislav Nušićosnovao Društvo prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić”. Angažovanjem tog društva 1928. godine, uz podršku Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, kojim je u tom trenutku Nušić i rukovodio, Beogradska opština dodelila je Društvu plac na Malom Kalemegdanu. Nakon toga započela je izgradnja Umetničkog paviljona, prema nagrađenom nacrtu arhitekte Branislava Kojića, koja je bila finansirana dobrovoljnim doprinosima ljubitelja umetnosti i prijatelja Društva, kao i različitim privatnim inicijativama za prikupljanje sredstava. Najčešći vid prikupljanja sredstava bila je organizacija balova koje je Društvo priređivalo. Najznačajnija sredstva, ipak, obezbeđena su uz pomoć države.
Otvaranjem tog prostora kulture, umetnički život Beograda i Kraljevine Jugoslavije dobio je novo središte.
Od prve godine nastanka Paviljona (1929) ustanovljene su dve velike kolektivne izložbe čija tradicija traje i danas – Prolećna izložba je predstavljala dela jugoslovenskih umetnika, a Jesenja izložba dela beogradskih umetnika. Iako su vremenom menjale koncepciju, te izložbe do danas čuvaju ugled najvažnijih događaja na kulturnoj mapi Beograda i drže autoritet najstarijih izložbi na ovim prostorima.
Jubilarno, 90. izdanje Prolećne izložbe biće otvoreno do 19. juna.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
