90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije namerno nema kustosku koncepciju zato što su teme njenih radova njena tema, i prostor u kome ih izlažu – Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić“
Jubilarna, 90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), fokusirana na mogućnost/nemogućnost komunikacije umetničkih sadržaja, predstaviće radove 86 odabranih radova koji su nastali protekle tri godine i nisu izlagani u prostorima ULUS-a, a biće otvorena 16. maja u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, uz uručenje nagrade za životno delo Dragoljubu Raši Todosijeviću.
Izložba nema kustosku koncepciju, namerno. Njena tema su sami radovi, odnosno teme koje oni pokreću, uslovi u kojima nastaju, kao i kontekst manifestacije – istorijat i današnje stanje Paviljona “Cvijeta Zuzorić”, samog ULUS-a, kao i naporima da se u oblasti kulture i umetnosti organizuje i opstane u savremenom društvu i, na kraju krajeva, o samom Umetniku danas i ovde.
Na konkurs je stiglo više od 190 prijava, a radove za izložbu birale su kustoskinje Marija Radoš (Nezavisna umetnička asocijacija Remont) i Jelena Spaić (Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu), i umetnica Milica Ružičić (članica Upravnog odbora ULUS-a).
Prolećna izložba ULUS-a jedna je od likovnih manifestacija koje se u kontinuitetu održavaju od otvaranja Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić” 1929. godine. Karakteristična je po tome što kontinuirano prati promene na vizuelnoj sceni u okviru opšte umetničke klime.
Tema izložbe koja s odnosi na istorijat i današnje stanje paviljona „Cvijeta Zuzorić“ je, reklo bi se, filmična.
Prema arhivskim podacima, u Beogradu je 1922. godine, na predlog Udruženja likovnih umetnika, pisacBranislav Nušićosnovao Društvo prijatelja umetnosti “Cvijeta Zuzorić”. Angažovanjem tog društva 1928. godine, uz podršku Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, kojim je u tom trenutku Nušić i rukovodio, Beogradska opština dodelila je Društvu plac na Malom Kalemegdanu. Nakon toga započela je izgradnja Umetničkog paviljona, prema nagrađenom nacrtu arhitekte Branislava Kojića, koja je bila finansirana dobrovoljnim doprinosima ljubitelja umetnosti i prijatelja Društva, kao i različitim privatnim inicijativama za prikupljanje sredstava. Najčešći vid prikupljanja sredstava bila je organizacija balova koje je Društvo priređivalo. Najznačajnija sredstva, ipak, obezbeđena su uz pomoć države.
Otvaranjem tog prostora kulture, umetnički život Beograda i Kraljevine Jugoslavije dobio je novo središte.
Od prve godine nastanka Paviljona (1929) ustanovljene su dve velike kolektivne izložbe čija tradicija traje i danas – Prolećna izložba je predstavljala dela jugoslovenskih umetnika, a Jesenja izložba dela beogradskih umetnika. Iako su vremenom menjale koncepciju, te izložbe do danas čuvaju ugled najvažnijih događaja na kulturnoj mapi Beograda i drže autoritet najstarijih izložbi na ovim prostorima.
Jubilarno, 90. izdanje Prolećne izložbe biće otvoreno do 19. juna.
Kad god vidimo da neku nagradu ne dodeljuje struka nego bruka. bude nam svima malo muka, zar ne? I zapita li se ko kako se živi od umetnosti i jesu li nagrade zapravo jedini materijalno smisleni trenutak u životu umetnika koji je potcenjen, potplaćen i neplaćen
Filharmoničari slute da je davanje građevinske dozvole za zgradu pokušaj skretanja od njihovog zahteva da se direktor bira konkursom a ne da se postavlja imenovanjem Vlade Srbije
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
