Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red
(1947–2016)
Oprostite ako ovo bude suviše lično; ipak sam je poznavao i družili smo se, u mladosti kad je trebalo. Jagoda Kaloper bila je sjajna glumica i značajna likovna umetnica: iznenadio sam se našavši sve njene filmove, oko dvadesetak, na internetu; zlatna i srebrna Arena u Puli, Teodora u Nišu. I niz nagrada za likovne umetnosti. Uprkos boljim i bolje odigranim ulogama („Lisice“ Krste Papića, „Gravitacija“ Branka Ivande itd. barem po mom mišljenju), proslavila ju je vesela uloga u „WR Misterijama organizma“ Duška Makavejeva, gde neobuzdano i radosno uživa u ljubavi, gola i spontana, a bila je prelepa cura.
Tamna, sa lepim velikim okicama, savršeno građena, bila je dete dobre dalmatinske familije (tata ozbiljan doktor u Zagrebu) iz ulice Račkoga, smirena i nimalo brbljiva, ali koncentrisana i ozbiljna. Bila je najbolja drugarica, iz gimnazijske klupe, moje tadašnje žene, pa sam je tako i upoznao. Sećam se da smo se jednog novembra, po mećavi i poledici vozili u Beograd u pozajmljenom miniju 850 i da smo u Beogradu morali da Jagodu branimo od nepodnošljivo nasrtljivih udvaranja izvesnog odvratnog lika koji je – nesrećnim sticajem okolnosti – živeo iza ćoška; da je živ, kazao bih vam ko je bio; da kažem iz koje je ulice bio, odmah biste se setili ko je. Jagoda ga je odbijala dostojanstveno i odlučno, ali je magarac bio dosadan do neba, pa smo se skrivali po lokalnim kafanama na Zvezdari gde takvi ne zalaze. Sedeli smo zajedno na legendarnoj terasi pulske „Rivijere“ tokom filmskog festivala, sa Makavejevim, sa Papićem, sa mladim Šnajderom (ako se ne varam…); Jagoda je uvek bila fina, smirena i učtiva devojka, nimalo impresionirana tim tadašnjim glamurom. Uostalom, diplomirala je likovnu akademiju i slikarstvo joj je uvek bilo važnije od filma, svim uspesima uprkos.
Retko kada Bog obdari nekoga sa dva podjednako blistava talenta kao što je obdario Jagodu; o fizičkoj i unutrašnjoj lepoti i da ne govorimo. Sećam je se kako je marljivo crtala krejonom psihodeličke šare oko očiju; sećam se njene bake po ocu, mrzovoljne dalmatinske starice u crnom koja se (iz nekog razloga) zvala Jovan (pijani matičar?) i koja se svađala satima sa novim poštarima koji su joj donosili penziju, pokazujući im ličnu kartu na kojoj je njena slika i kršteno ime Jovan.
Posle je Jagoda s mužem, arhitektom, emigrirala u Beč, gde je ovih dana i umrla. Malo nas je koji će jednoga dana ostaviti takav trag – umetnički i ljudski – kakav je ostavila Jagoda Kaloper, moja drugarica iz lude mladosti naše.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve