Izlet u istinu

Naslov 46. Beogradskog internacionalnog pozorišnog festivala je Izlet u istinu. U ekspozeu njegovih selektora Anje Suše i Jovana Ćirilova, koji je i umetnički direktor festivala, piše da se „pozorište može shvatiti kao neka vrsta tragaoca za istinom u najširem smislu reči“ zato što i kad se bavi „stvarnošću datog trenutka“ i kad „ponire u poetsku potragu za suštinom sveta i ljudskog bivstvovanja“, pozorište je uvek „neka vrsta izleta u istinu. A ukoliko je kriza u društvu, ona istorijska, ekonomska ili moralna bila veća, pozorišni izlet u istinu bivao je uzbudljiviji, dramatičniji i potrebniji.“

Ne znamo kako se provela publika na početku tog Izleta, na predstavi koja je otvorila Bitef, The four seasons restaurant, u izvođenju Societas Raffaello Sanzio iz Čezane u režiji italijanskog reditelja Romea Kastelučija, u vreme kada je ovaj broj „Vremena“ bio u štampi. The four seasons restaurant je deo Kastelučijevog ciklusa Pastorov veo. Inspirisana je freskom u njujorškom restoranu „The four seasons“ koju je Rotko, rusko-američki slikar prošlog veka, naslikao s namerom da gostima ogadi obrok.

Do kraja Bitefa, do 22. septembra, biće prikazano još 11 predstava: četiri iz Evrope, jedna iz Sjedinjenih Američkih Država, tri iz regiona, i čak četiri iz Srbije – kao nikad do sad.

GOSTI: Bitef je, pored predstave koja je otvorila festival, koproducent i predstave Suviše smrtni iz Londona u kojoj Šobane Džejasing kombinuje tradicionalni indijski i savremeni ples. Pokret je sredstvo kojim Francuz Žoel Pomera priča o socijalnim temama u predstavi Velika i neverovatna istorija trgovine. Beogradski reditelj Miloš Lolić je u minhenskom teatru Folksbine režirao Lorkinu dramu Krvave svadbe gradeći višedimenzionalni univerzum minimalnim sredstvima. Holanđanin Ivo van Hove sa predstavom Deca sunca po Maksimu Gorkom u izvedbi „Toneelgroep“, priča o aktuelnoj temi – o intelektualcima koji se ne snalaze u složenim društvenim uslovima. Američka predstava Život i vremena, epizoda br. 1 je projekat kompanije „Nature Theatre of Oklahoma“ poznate po dokumentarnim sadržajima kojima se bavi na duhovit i originalan način. Ova predstava je nastala na osnovu telefonskih razgovara sa jednom saradnicom, kombinovanjem sovjetske tradicije sletova, i tradicije američkih srednjoškolskih mjuzikla.

Zbog odluke selektora da pozovu predstavu Mrzim istinu Olivera Frljića (vidi okvir), moguće je pretpostaviti da produkcija regiona na Bitefu neće biti ništa manje atraktivna od svetske. Frljić u ovoj predstavi, koja je bila inspiracija za naslov celog festivala, priča o sebi i svojoj porodici, bez maske, onako kako priča i o svim drugim temama u svojim predstavama. Mrzim istinu je produkcija zagrebačkog „Teatra ITD“, odakle dolazi i Nosferatu Saše Božića, predstava koja istražuje odnos gledalac–izvođač. Ljubljančani se takmiče s Gozbom Simone Semenič u režiji Primoža Ekarta, predstavom koja je proglašena najboljom slovenačkom dramom.

DOMAĆI: Domaćine će zastupati Henri VI beogradskog Narodnog pozorišta u režiji Nikite Milivojevića koja je igrana i u londonskom „Glob teatru“. Zatim vežba iz koreografije pažnje Tačka bez povratka Stanice servisa za savremeni ples, čiji su autori Dalija Aćin i Siniša Ilić, pozorišni čin Oni žive Maje Pelević i Milana Markovića, inspirisan predizbornim stranačkim obećanjima, i Dogs and drugs subotičkog pozorišta „Deže Kostolanji“ u režiji Andraša Urbana, predstava u kojoj se burleska i travestija smenjuju sa hiperrealizmom i kabareom.

Predstave će ocenjivati žiri čiji je predsednik Goran Injac, univerzitetski predavač i kritičar izvođačkih umetnosti, a članovi su pisac i umetnički direktor festivala „Pasaž“ Žan-Pjer Tiboda iz Francuske, dramaturškinja Elizabet Šak iz Austrije, rediteljka Đurđa Tešić i kostimografkinja Maja Mirković.

Žabe u vreloj vodi, predstava Pratećeg programa Bitefa, treća je Bitefova koprodukcija na festivalskom repertoaru. Nastala je na osnovu sećanja tridesetogodišnjaka iz Beograda i Berlina na poslednje proleće prošlog veka. Autori predstave su Suzana Črudina, Šarlota Ros i Filip Vujošević. Obavezni deo Pratećeg programa, barem poslednjih 13 godina, jeste i Bitef Polifonija, program koji se bavi problemima i interesovanjima mladih i ostalih grupa o kojima se u društvu nedovoljno vodi računa. To je ujedno i program za koji njegova urednica Ljubica Ristić Beljanski svakog puta nađe novac nekim samo njoj mogućim načinom. Program počinje predstavom Zemlja iznad svih nas omladinskog pozorišta „Fetus“ iz Srebrenice. Od ostalih, izdvojićemo predstavu Nebom grada – fragmenti gradskog detinjstva beogradskog Studija „Iskorak“, inspirisanu pesmama Dragana Lukića, koja istražuje kako izgleda odrastanje u današnjem Beogradu u poređenju sa onim iz Lukićevog vremena, i Umrežavanje sećanja koju „Dah teatar“ realizuje u saradnji sa grupom mladih iz Sarajeva. Obavezni festivalski deo je i program Bitef na filmu koji organizuje Jugoslovenska kinoteka. Odlučili su se za ciklus nazvan Diktatori u kome glavne uloge igraju „Hitler, Franko, Musolini i mnogi drugi, ali i narod koji ih je birao, narod koji im se divio, narod koji je zbog toga patio i stradao“, kako je istakla urednica ovog programa Vera Konjović.

I, kao što organizatori Bitefa neprestano ističu, Bitef ne bi bio takav kakav jeste da mu ne pomažu inostrani kulturni centri. Izdvojićemo Francuski institut, koji je ove godine naročito prisutan: izložbom „Francuska na Bitefu: 46 godina druženja“ kojom podseća na sve to vreme lepe saradnje, i Teatroskopom, dvodnevnim pozorišnim susretom šezdesetak učesnika iz sveta. Šta i koliko to znači za domaću pozorišnu scenu i kulturu – trebalo bi da je svima očigledno.

Intervju: Anja Suša, selektorka Bitefa

Pravac kretanja

„VREME„: Zašto ovogodišnji Bitef nudi samo izlet u istinu a ne duži boravak u njoj? Šta ćemo otkriti na tom izletu?

ANJA SUŠA: Izlet u istinu je slogan kojim se donekle ironizira i propituje sama pozicija savremenog teatra, kao i njegov društveni značaj. Istina je filozofski kompleksan pojam, naročito na prostorima na kojima živimo i u vremenu u kome živimo. Zato se bojim da pozorište nije u stanju da ponudi više od mogućnosti izleta u istinu. Ako se rukovodimo filozofskom pretpostavkom da je sve relativno i da ima više istina, onda pozorište može da ponudi samo izlet u neku od njih. Pozorišna predstava ima ograničeno trajanje, baš kao i izlet. Ona može da vam otkrije neku nepoznatu teritoriju, a od vas zavisi da li želite da se vratite ponovo i da nastavite da je bolje upoznajete ili ne. Ipak treba imati na umu da slogani Bitefa nikada nisu isključivi i nikada se ne odnose na selekciju u celini. Oni su pre ponuda za razmišljanje, nego obavezujući. Naglašavam da Bitef nije i nikada nije bio tematski festival. Slogan biramo tek na kraju, kada je selekcija već završena i kada utvrdimo zajedničke imenitelje među predstavama koje smo pozvali.

Bitef podrazumeva novo i provokativno. Koji je prilog ovogodišnjeg Bitefa toj asocijaciji?

Pre svega, autorska imena koja do sada nisu bila poznata našoj publici poput Žoela Pomera, vrhunskog francuskog reditelja, Ivo van Hovea, možda najpoznatijeg holandskog reditelja današnjice, „Nature Theatre of Oklahoma“ iz Njujorka i tako dalje. Ali i autori iz našeg regiona, koji su malo ili nedovoljno poznati stranim gostima festivala, poput Miloša Lolića, Olivera Frljića, Saše Božića, Dalije Aćin, Andraša Urbana, Maje Pelević i Milana Markovića… Tu je i mnoštvo novih i uzbudljivih izvođačkih prostora poput fabrike „Beko“, Muzeja istorije Srbije, franjevačkog samostana u Zemunu. I mnoštvo uzbudljivih pratećih programa…

Ove godine ste pozvali četiri predstave iz Srbije. Da li je razlog štednja ili njihov izuzetni kvalitet?

Štednja sigurno nije razlog. U pitanju je strategija Bitefa koju smo ustanovili prošle godine, da se više pažnje pokloni domaćoj i regionalnoj produkciji kako bismo unapredili i obogatili internacionalnu orijentaciju festivala koja treba da funkcioniše u dva smera kroz promociju međunarodne pozorišne scene domaćoj publici i kroz promociju regionalne i srpske produkcije u međunarodnim okvirima, koristeći Bitef kao svojevrsnu platformu. To je pravac kretanja svih ozbiljnih međunarodnih festivala danas, pa smo i mi odlučili da ga prihvatimo.

Pozvali ste predstavu Olivera Frljića, čiji rad jedan deo ovdašnje javnosti osporava. Kakvu reakciju očekujete?

Ne očekujem ništa posebno dramatično. To je predstava koja je već gostovala na ovogodišnjem Sterijinom pozorju bez ikakve buke i skandala. U njoj se reditelj bavi sopstvenom porodičnom istorijom kroz koju se prelamaju društveni i istorijski događaji iz devedesetih. Oliveru Frljiću, kao jednom od najmarkantnijih autora savremenog evropskog pozorišta, apsolutno pripada mesto na Bitefu. Eventualni skandali bi samo doprineli popularnosti Bitefa i ja čeznem za vremenom kada je pozorište imalo tu moć da istinski uznemirava i provocira društveni poredak. Kod nas se svaki sukob svodi na prepucavanje po tabloidiziranim medijima, i to je sve. Bitef je mnogo puta u svojoj istoriji osporavan i kritikovan upravo od istih društvenih krugova koji imaju problem sa radom Olivera Frljića. Reč je o manje-više istim ljudima i gotovo identičnoj retorici, tako da me mišljenje tog dela javnosti, koje smatram retrogradnim i šovinističkim, uopšte ne zanima.

S. Ć.
foto: a. anđić

Život i vremena, epizoda br. 1, »Nature Theatre of Oklahome«

Velika i neverovatna istorija trgovine Žoela Pomeraa