Moderni srpski klasik, savremeni roman, priče, politikološka i istoriografska studija, knjiga sećanja – raznovrsnost najčitanijih knjiga prošle godine govori o interesovanjima čitalaca
Sumirajući prošlu godinu, Gojko Božović, osnivač i glavni urednik „Arhipelaga“ kaže da se „među najčitanijim knjigama ovog izdavača nalaze dve knjige modernog klasika Danila Kiša, tri savremena romana, dve knjige priča, jedna politikološka studija o modernim tokovima moći, jedna istoriografska studija o tome kako je politička moć izgledala u prvoj polovini XX veka, kao i jedna knjiga sećanja u koju staju decenije uzbudljivog života.“
Izbor čitalaca je pre svega preporuka tim knjigama, ali i slika samih čitalaca.
Pomenute dve Kišove knjige su Rani jadi i Enciklopedija mrtvih. Božović podseća da su „one prevedene na sve veće svetske jezike, a u Srbiji su postale obavezni deo lektire svake nove generacije čitalaca“.
Zatim, na listi najčitanijih „Arhipelagovih“ izdanja je i knjiga Sergeja Gurijeva i Danijela Trajsmana Spin diktatori, možda najznačajnija i najprovokativnija politička studija današnjeg doba koja govori o novom ruhu tiranije u 21. veku. „Objavljena na srpskom polovinom oktobra, ova knjiga govori o tome kako se danas vlada spinovima i manipulacijama, kontrolom medija, ekonomije i društvenog života, za kratko vreme potvrdila je svoju aktuelnost, prijemčivost za različite čitaoce i postala čitav jedan društveni i čitalački događaj“, smatra Božović.
Jedna od najčitanijih knjiga su i sećanja Čarlsa Simića Zastrašujući raj. U ovoj knjizi veliki američki pesnik i esejista srpskog porekla seća se detinjstva u okupiranom Beogradu, posleratnog Beograda u kome je odrastao, odlaska u Sjedinjene Američke Države i prvih godina „američkog života“, potom služenja vojske u američkim jedinicama u Nemačkoj i Francuskoj ranih šezdesetih, kao i ulaska u poeziju i uopšte uzbudljive i jedinstvene pesničke karijere.
Među najtraženijim romanima Božović izdvaja naslove Jelene Lengold, Uglješe Šajtinca i Ljudmile Ulicke, i kaže da „dok u romanu Lakonogi dan Jelene Lengold glavni junak, u potrazi za razrešenjem porodične istorije i životnih sumnji, kao i nedoumica poteklih iz ljubavnog brodoloma, odlazi na dugačko putovanje po Evropi – od italijanskih obala do norveških luka i fjordova, junaci u romanu Uglješe Šajtinca Koljka i Sašenjka, usred savremene banatske svakodnevice, neprestano preispituju dve privilegovane figure. Jedna je iz intimnog okruženja, to je nedavno preminuli rođak Koljka, iza koga su ostale stvari i uspomene. Drugo je Sašenjka, u kome čitaoci odmah prepoznaju velikog ruskog pisca Aleksandra Puškina. Iako odsutni iz stvarnosti, i Koljka i Sašenjka su deo razgovora, ličnih i čitalačkih iskustava, oni prema kojima se meri svakodnevni život“.
Ljudmila Ulicka u kratkom romanu Zaista kuga pripoveda o pojavi kuge u Sovjetskom Savezu početkom 1940. godine. Pojavljujući se iznenada, kuga će najpre iznenaditi same lekare kojima je potrebno neko vreme da je prepoznaju, pa će lekari u prvo vreme biti i najčešći prenosioci, jer nisu znali da su u dodiru s kugom. Kada je prepoznata pojava bolesti za koju se mislilo da je iskorenjena, pokreće se mehanizam zdravstvenih i represivnih vlasti, zasedaju partijski komiteti, sprovode se istrage. Uporedo s tim, kontrolišu se informacije kako javnost ne bi saznala za opasnost koja se pojavila i s kojom živi.
Među najčitanijim knjigama su i knjiga priča Mihajla Pantića Nijedna od sedam i nova knjiga priča Srđana V. Tešina Crna Anđelija, premijerno predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga. „Iako se u nizu priča u Pantićevoj knjizi Nijedna od sedam govori o ljudima s margine ili o ljubavima koje su trajno unespokojile živote junaka, u drugim pričama se, kao kontrapunkt, pojavljuje živ, razgovorni i, posebno važan, humorni ton pripovedanja.“
Novu knjigu Srđana V. Tešina Crna Anđelija čine zanimljive, evokativne i nostalgične priče o detinjstvu i odrastanju, tačnije, o nekim zaustavljenim trenucima detinjstva i odrastanja. Mokrin ostaje u prvom planu, ali je u priče Crne Anđelije Tešin uneo životinje kao novu temu i novi pogled na svet.
U istoriografskoj studiji ruskog istoričara Olega Hlevnjuka Staljin. Život jednog vođe preispituje se kako Staljinov život, tako i njegova tehnologija vlasti u dugim decenijama svemoćnog vladanja.
Dakle, zaključuje Božović, „opredeljujući se za knjige koje pripadaju različitim žanrovima i čiji su autori pisci različitih poetika, generacija i senzibiliteta, čitaoci su iznova podržali koncept ’Arhipelaga’ koji počiva na visokim kriterijumima izbora knjiga iz savremene književnosti i humanistike, kao i na istraživanju različitih postupaka i oblikovanju različitih pogleda na važna iskustva naše stvarnosti.“
Božović navodi i da je tokom 2023. godine „Arhipelag“ povećao i broj prodatih primeraka knjiga na godišnjem nivou, i broj prodajnih mesta u Srbiji – u ovom trenutku ih je preko 190, i regionu gde ih je preko 30. U datim okolnostima, sme se reći da su ovo dobri rezultati.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nišvil džez festival je završen porukom „studenti pobeđuju“, u nadi da iduće godine neće biti realizovan samo zahvaljujući velikom razumevanju Grada Niša i entuzijazmu organizatora
Udruženje filmskih glumaca Srbije objavilo je program svog festivala, novog u Srbiji – Niškog filmskog festivala. Publiku očekuje 21 domaći film iz protekle dve sezone, na dve lokacije u gradu
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
