Foto: Marodno pozorište
Sveti Sava je za svoj narod i zemlju postigao više dobra nego bilo ko drugi u bilo kom vremenu, kaže o predstavi koju za savin dan priprema Narodno pozorište, njen dramaturg Ivana Dimić
Za Savindan, 27. januara, Narodno pozorište u Beogradu priprema premijeru „U ime oca i sina“, po tekstu Milovana Vitezovića. Reditelj predstave Milan Karadžić je po istom ovom Vitezovićevom delu, pre trideset godina, režirao predstavu „Princ Rastko, monah Sava“ u pozorištu „Boško Buha“ – priču o Rastku Nemanjiću do monaštva.
I u toj, i u ovoj novoj predstavi Narodnog pozorišta, glavnu ulogu glumi Goran Šušljik.
Ivana Cici Dimić, autor adaptacije i dramaturg predstave „U ime oca i sina“ objašnjava za „Vreme“ da je to Vitezovićevo zavetno delo, da ga je napisao za Narodno pozorište, da je u pitanju gromadno dramsko delo u kome Vitezović priča o celoj istoriji Nemanjića, a da se predstava bavi „adaptacijom četvrte četvrtine ove dramske epopeje“.
Milan Karadžić kaže da bi od 200 strana Vitezovićevog teksta „mogle da se sačine četiri celovečernje predstave“.
Za ovu priliku odlučili su se da zaokruže priču započetu pre 30 godina, i da se kako kaže Ivana Dimić, bave „istorijskim likom princa Rastka Nemanjića od njegove odluke da se zamonaši na Svetoj Gori do kraja njegovog zemaljskog života. Dramska napetost proističe u svakoj sceni od činjenica da se jedan čovek u mladosti odrekao svega zemaljskog da bi služio Bogu.“
Monah Sava, kaže Ivana Dimić, „zna da Nomokanon treba da prevede u Zakonopravilo jer država ne može da postoji bez zakona, da moraju da se podignu bolnice i škole, on diže ceo civilizacijski nivo srpskog naroda i tako mi počinjemo da postojimo i imamo identitet“.
On je, kaže Dimić „za svoj narod i zemlju postigao više dobra nego bilo ko drugi u bilo kom vremenu. Oblikovao je identitet našeg naroda koji na tom temelju i danas postoji“.
Dodaje da predstava “U ime Oca i Sina”, govoreći „o monahu Savi dok je hodio zemljom kao arhipastir čineći dobra dela, zapravo govori o neslućenim mogućnostima jednog ljudskog bića“.
Dimić ističe Vitezovićev jezik, povišenog poezijskog tona i očekuje da će taj starinski način u govoru gledaocu približiti nemanjićko doba.
Stefana Nemanju igra Miki Krstović, Stefana Prvovenčanog Boris Pingović, čelnika vojnog Nebojša Kundačina, kralja Vukana Vladan Gajović, Vukanovu ženu Katalinu Zlatija Ivanović, ženu Stefana Prvovenčanog Jevdokiju, Bojana Stefanović, monahinju Anu Romanovu Suzana Petričević, Jefimiju balerina Iva Ignjatović…
Uprava SKC-a je napravila svoju verziju zloglasne izložbe „Izopačena umetnost“ iz 1937. godine, jedne od najvećih sramota neke vlasti u istoriji umetnosti i kulture – kažu studenti u blokadi
Inicijativa "Beograd ostaje" pozvala je učesnike ovogodišnjeg „Bir festa“ da slede Zaječarsku gitarijadu i bojkotuju manifestaciju na Ušću
Nakon što je NAFFIT zbog moralnih razloga napustio njegov izvršni direktor Vladimir Vasiljević, „Vreme“ saznaje da su i iz Umetničkog saveta ovog velikog državnog projekta otišla tri člana
Na Sarajevo film festivalu tapšalo se Srbiji zbog nagrađenih umetnika Stefana Đorđevića, Ivane Mladenović i Andrije Kuzmanovića, ali i zbog protesta kojima su reditelj Stefan Đorđević i njegov mladi kolega iz Bosne i Hercegovine Adem Tutić posvetili svoje nagrade
Samo dva hedlajnera od 12 nisu otkazala učešće na Zaječarskoj gitarijadi. Za to vreme, u obližnjem selu Vražogrnac, sprema se prvi rok festival
Vučićev režim ima dva tipa batinaša – one sa krimi-biografijama i one kojima je partija jedina biografija. Šta drugo da rade osim onog što im se kaže? Ali, to bi isto radili i za drugog gazdu, bez problema
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
