Ivan Ivanji, pisac i prevodilac, ove srede (24. januar) slavi 95. rođendan. U tih 95 godina stalo je više života o kojima, zahvaljujući romanima, tekstovima, razgovorima s piscem, znamo mnogo.
Ivanji je preživeo nacističke logore smrti, bio Titov prevodilac, a sve vreme književnik. Doduše, nikad produktivniji nego danas kada, kako kaže za „Vreme“ – ima dovoljno vremena.
Poslednjih godina objavljuje po dva romana godišnje, jedan piše na srpskom, jedan na nemačkom, pa ih zatim prepeva u oba pravca.
„Volim samome sebi da pričam. Najplodnije pišem pred san, kad se vrtim u krevetu. Ujutro, kad se probudim, samo zapišem ono što sam prethodne večeri pisao u glavi. Iskreno, ponekad se iznenadim kada vidim šta je sve izašlo ispod pera. Likovi se tokom noći oslobode i krenu svojim putem o kojem ja ništa ne znam“, priča nam Ivanji.
Valjda su ljudi nešto naučili
O tome kako na budućnost gleda čovek koji je preživeo Holokaust, a bliži se stotoj godini, Ivanji kaže:
„Zlo je oduvek postojalo, od kad se piše istorija. Uostalom, prvi genocid je zabeležen već u Bibliji. Jedino što danas brže saznajemo za svinjarije. Moja situacija unekoliko je specifična jer sam s dvanaest godina izgubio roditelje, pa je usledio logor i tako dalje, dosta sam o tome govorio, ali ostalo je bilo sasvim lepo. To je i naslov jedne moje knjige, ‘Moj lepi život u paklu’.“
„Uopšte uzev, kad govorimo o budućnosti, ne mogu da idem dalje od života svojih unuka i praunuka. Tu postoji izvesna nada da će generali biti pametniji od političara i da neće doći do nuklearnog rata. Ako u Drugom svetskom ratu nije upotrebljen otrovni gas, koji se izdašno trošio u Prvom, tako se nadam da se neće pribeći atomskoj bombi čije smo učinke videli upravo u Drugom“, kaže on.
Ceo intervju sa Ivanom Ivanjijem čitajte u štampanom izdanju „Vremena“ koje stiže na kioske u četvrtak (25. januar). Ovde se možete pretplatiti na onlajn ili štampano izdanje.
