fotografije: aleksandar anđić
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga prisutno je 800 učesnika od kojih je 489 izlagača, uključujući i 60 inostranih
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu u modi su zadovoljstvo i optimizam. Izdavači su zadovoljni zato što i pored besparice nisu bez novih naslova, organizatori Sajma su zadovoljni zato što je broj izlagača u granicama prethodnih sajmova, posetioci zato što imaju priliku da kupe knjigu i da uštede, svi su zadovoljni zato što je ministar kulture i informisanja Bratislav Petković raspršio glasine da će Sajam biti ugašen te da ga treba čuvati „kao zenicu oka“, a sve to zadovoljstvo je proizvelo optimistički osećaj da se još može i da nije sve tako crno kako se čini.
Ovogodišnji, 57. Sajam knjiga počeo je da radi pre nego što je zvanično otvoren, zahvaljujući odluci organizatora da su posetioci dobrodošli već od 10 sati prvog dana, 21. oktobra. Cena ulaznice je ista kao prethodne dve godine, 250 dinara. Na Sajmu je 800 učesnika od kojih je 489 izlagača, uključujući i 60 inostranih. Slogan ovogodišnjeg Sajma „Od A do Š“ istovetan je sloganu kojim je 2008. godine Zavod za udžbenike promovisao svoja izdanja.
Sajam su zvanično otvorile (vidi okvir) pesnikinja Radmila Lazić i mađarska književnica Noemi Seči, u ime svoje zemlje koja je ovogodišnji počasni gost. Baš nekako u to vreme, ministar Bratislav Petković otvarao je štand Kancelarije za Kosovo i Metohiju – čiji je ovo debi na beogradskom Sajmu knjiga. Tom prilikom je obećao da će Ministarstvo kulture učiniti sve da materijalno pomogne piscima iz Pokrajine. „To je deo našeg naroda. Tamo ima značajnih pisaca i pesnika koje treba da podržimo i negujemo“, rekao je Petković. „Intencija je da se institucije kulture, poput muzeja iz Prištine, koje su izmeštene u centralnu Srbiju, vrate na Kosovo, makar u severnu Mitrovicu. Kultura je pravi most i učinićemo sve da budemo prisutni na Kosovu.“ Na štandu KiM je 45 izdavača i oko 1000 njihovih knjiga. Prvi put na Sajmu izlaže i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Na štandu je predstavljen projekat „Živa biblioteka“ u kome ulogu „živih knjiga“ imaju predstavnici društvenih grupa i kategorija o kojima u društvu postoji neki vid predrasuda i stereotipa: Romi, političari, feministkinje, policajci… a posetioci mogu da ih „iznajme“ na 20 minuta i da pitaju šta ih zanima.
BEZ STUBOVA: U Hali broj 1, u njenoj „Areni“, gde su po pravilu najvažniji izdavači, ima promena. Najuočljiviji je izostanak „Stubova kulture“. Ova godina nije bila povoljna za „Stubove“: nakon što je ovog proleća zatvorena njihova knjižara na Trgu Republike gde je bila 14 godina, i nakon što je ovog jula Agencija za borbu protiv korupcije podnela prekršajnu prijavu protiv Vesne Tešić Milovanović, direktorke ove kuće, zbog neprijavljivanja učešća u postupku javne nabavke, pre dva meseca Predrag Marković, vlasnik „Stubova“, objavio je da prodaje svoju izdavačku kuću po početnoj ceni jedan dinar. Osećaj da Sajmu nedostaju „Stubovi“, važni zbog objavljivanja dela vodećih srpskih pisaca, pojačala je vest da Dragan Velikić, zaštitni znak „Stubova“, postao deo „Laguninog“ tima. Javnosti je objašnjeno da će njegov novi roman Bonavia, koji se pred publikom pojavio u malom tiražu početkom godine i ne može se naći u prodaji, „Laguna“ objaviti u novembru i učiniti dostupnim svim čitaocima u našoj zemlji i šire. Dragan Velikić je objasnio svoj izbor činjenicom da „prodavati knjige danas, znači pre svega znati doći do čitalaca, što ‘Laguna’ postiže i zavidnim brojem svojih čitalačkih klubova. Iz svega onog što vidim, ‘Laguna’ je ozbiljan izdavač, sa jasnim konceptom i profesionalizmom evropskog standarda.“
Pomenimo još samo dve promene u „Areni“. Posle jednogodišnje pauze, na sajmu je „Samizdat B92“, a njegovo izdanje drugog dela autobiografije Bekima Fehmiua Blistavo i strašno jedan je od sajamskih hitova. „Albion books“ je, moguće, najmlađi sajamski izdavač. Vlasnik ove kuće Uroš Balov kaže da ju je osnovao pre nekoliko meseci, da zna u šta se upušta, ali da želi da našem tržištu približi knjige koje su važne u inostranstvu. Sudeći po interesovanju za Neautorizovanu biografiju Džulijana Asanža i Biografiju Dž.R.R. Tolkina Hemfrija Karpentera, njegov izbor je bio dobar.
GLASOVI OPTIMIZMA: Biblioteke „Multimedija“ i „Polis“ izdavačke kuće „Clio“, na Sajmu slave 15. rođendan. U biblioteci „Polis“ je objavljen i stoti naslov, Glas prošlosti Pola Tompsona, knjiga zanimljivog pogleda na pamćenje i zaboravljanje. Ti jubileji su veliki uspesi, zbog kojih Zoran Hamović, glavni i odgovorni urednik i direktor „Clia“, deli sa čitaocima „jednu novu vrstu optimizma“, uveren da knjige koje objavljuje „bez obzira na opseg onih koji će ih i čitati“ doprinose da ti čitaoci delaju na osnovu znanja stečenog zahvaljujući tim knjigama. „Zato smo i dalje na putu da objavljujemo onu vrstu literature koja omogućava da se razume ono što se događa u svetu da bi se u skladu sa tim pravilno i delovalo.“ Izdvajamo samo dve, najnovije knjige, biblioteke „Polis“, obe Pitera Brauna: Telo i društvo, studiju braka i seksualnosti ranih hrišćana antičkog Sredozemlja, i Uspon hrišćanstva na Zapadu, živopisnu istoriju prvih hiljadu godina hrišćanstva.
U „Geopoetici“ su promovisali dve nove biblioteke. Roman Fani i Aleksandar Ingmara Bergmana započinje ediciju „Retro premijere“ u kojoj će biti objavljivana dela na koja u književnom svetu nije obraćana pažnja kakvu zaslužuju. Knjigom Raja Kudera Priče iz Los Anđelesa počinje biblioteka „Notni spisi“. Jedan od gostiju „Geopoetike“, i jedan od mnogih mađarskih pisaca koji svojim prisustvom u Beogradu doprinose predstavljanju kulture zemlje-gosta ovogodišnjeg Sajma, jeste Petar Zilahi, čiju je knjigu putopisa, eseja i novinskih članaka Tri plus 1 objavila „Geopoetika“.
Velikog razloga za optimizam ima „Službeni glasnik“: na tržištu je preko 1100 njegovih knjiga, a između dva sajma je objavljeno 375 naslova od kojih je 30 odsto prevedenih. „Glasnik“ je opet potvrdio status vodećeg izdavača naučne i stručne literature i kapitalnih dela – pomenimo samo Dela Stanislava Vinavera i Izabrana dela Bele Hamvaša. Uz sve to, „Glasnik“ ove godine obeležava 200 godina srpskih službenih novina.
Predstavljanje autora, njihovo potpisivanje knjiga, promocije su brojne i ima ih, čini se, u svakom trenutku, na svakom štandu. Među primetno retkim promocijama kapitalnih izdanja izdvaja se monografija Zavoda za udžbenike Sveti Sava u ruskom carskom letopisu. U njoj su srpske strane iz unikatne monumentalne letopisne istorije sveta, najvećeg knjižnog spomenika iz 13. veka, rađene za prvog ruskog cara Ivana Četvrtog Groznog, u deset tomova i u osamnaest hiljada ilustrovanih strana. U monografiji koju je objavio Zavod, islikan je život Svetog Save u 120 slika, Rodoslovi srpskih vladara i Kosovski boj u carskom letopisu. Prema rečima Miloljuba Albijanića, direktora Zavoda, bez obzira da li će ova knjiga biti proglašena izdavačkim poduhvatom ili ne, ona jeste izdavački poduhvat i najveće izdavačko otkriće u srpskom izdavaštvu ove godine.
Ovogodišnji sajam se zatvara u nedelju 28. oktobra u 20 časova. Tada će biti pozdravljen strani gost idućeg Sajma – Poljska.
Otvarajući Sajam, mađarska književnica Noemi Seči je ispričala da se sa srpskom književnošću srela kad joj je bilo desetak godina, kada je na zidu komšijske kuće otkrila spomen-ploču sa imenom, tada njoj potpuno stranog pisca, Miloša Crnjanskog. Govor je završila rečima: „Živimo jedni pored drugih, budimo važni jedni drugima!“
Pesnikinja Radmila Lazić je, između ostalog, u svojoj besedi poručila: „Kada nam se danas sa visokog mesta poruči da umetnost mora biti patriotska, namah se setimo nevesele sudbine pesnikovanja, ali i krvavih izvedbi u ime patriotizma koje smo na ovim prostorima gledali uživo. Bilo kakvi, i bilo čiji, zahtevi i očekivanja, u pogledu svrhovitosti umetničkog dela i namere umetnika, uvek imaju ideološku pozadinu. No, treba znati da je umetnost trajnija od država i civilizacija, od svakog vladara, čije je ‘carevanje’ prolazno kao godišnje doba. Retko ko od nas zna danas ko je vladao u vreme kada je slikao Leonardo, kada je Dante pisao Božanstvenu komediju, ili kada je komponovao Maler. Nasuprot vlasti, ili društvu, ‘dobar pesnik uvek ima budućnost’, govorio je Brodski. Mi smo budućnost Domentijana, Jefimije, Disa, Isidore Sekulić, Crnjanskog, Desanke Maksimović, Vaska Pope, Pekića, Kiša – u nama su njihovi duhovni geni. Mi smo njihovi potomci, a ne potomci vladara, vojskovođa, i zločinaca. U tome se razlikuje naš od patriotizma onih kojima je patriotizam najjeftinija reč. Jer, dok drugi računaju na dobitak, umetnik uvek računa na sopstveni ulog.“
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
