Srbija je u televizijskom smislu postala zemlja rijaliti programa. Naše komšije u Hrvatskoj vole ljubavne serije, dok nas najviše loži da ceo dan zurimo preko tarabe „Farme“, dok se po mogućstvu, farmeri svađaju. Ukoliko bismo sastavili fotorobot našeg tv-gledaoca, a rukovodili se rezultatima svetskih agencija, dobili bismo muškarca/ženu kojoj po ceo dan drnda uključen televizor, obožava narodna veselja na Pinku, dramske serije na RTS-u, ali najviše, ubedljivo najviše, gleda rijaliti programe. Ovoj slici treba dodati i psihološku osobinu – pesimizma, jer naši gledaoci srećan kraj očekuju izgleda samo na televiziji. Televizija tako ne samo da postaje surogat realnosti, već je izgleda samo na televiziji moguće da budete neobrazovani, nevaspitani, netolerantni, nepristojni, lenji i na kraju dobijete 100.000 evra i neko vas proglasi pobednikom i ljubimcem/ ljubimicom nacije. Sve je to rijaliti, jer pare su prave. Ukoliko baš i niste pobedili, ne očajavajte, jer ništa nije izgubljeno. Imamo dva primera u rivalskim tv-programima. Izvesna Kaća, pevačica ovdašnja, pobedila je u „Farmi“, dok je Kaća stigla do finala „Survajvera“, ali ostala bez nagrade. Ipak, spretna Nišlijka je uspela da se u roku od mesec dana slika za novine, pojavi u svim medijima, zaljubi i smuva sa nekim ovdašnjim političarem/ plejbojem. Ko zna gde se sve krije devojačka sreća, dal’ na pustom ostrvu il’ na farmi, al’ u oba slučaja u tv–minutaži.
Do danas smo dakle imali priliku da gledamo kako raznorazne osobe postaju poznate, ili smo gledali kako se poznati bore za pare. Ipak, u rijaliti programu „Parovi“ na Happy televiziji prvi put uživo gledamo kako žive tranzicioni bogataši u Srbiji.
U potrazi za ambijentom gde bi se dešavao šou, autori „Parova“ su došli na genijalnu ideju da estradni svet za koji ponekad niste sigurni dal’ su gladni ili siti, stavi u ambijent ekstremne raskoši. Dovedete rijaliti ekipu u stvarnim ili fiktivnim parovima (heteroseksualnim) u prostor koji izgleda kao vila u Šilerovoj pet minuta pre upada specijalaca. Kao u pesmi „Divljina“ Beogradskog Sindikata, vidimo francuske sobarice, batlere, mermer, arabeske, skupocen nameštaj i kristalne čaše. Vrh vrhova su po meni portreti, rek’o bih španski kralj i kraljica, al’ možda grešim. Kompleks sadrži teretanu, spavaće sobe, bazenče i sve one elemente koje smo viđali uglavnom u crnim hronikama. Ukratko, kao da smo na aukciji nameštaja porodice Šarić, ili gledamo enterijere skrovišta zemunskog klana. Nehotično ili namerno, dobili smo šou u kojem su akteri potpuno nebitni, jer ruku na srce, koga još iskreno zanima laka konverzacija Peđe D’ Boja, Sladže ex Džogani, Irfana Mensura ili Tike Arsića, Džimija Barke ili neke od pratećih devojaka.
Za mene kao gledaoca, „Parovi“ su genijalni jer otkrivaju logiku tranzicionog bogatstva. Zamislite da su ovi nesrećnici tranzicioni pobednici, jedan muv’o sa gorivom, drugi cigarama, treći menadžerisao po estradi itd. Malo je rizično da se muvate po gradu bez ozbiljnog obezbeđenja pa je onda glavno zezanje da ti ekipa dođe na gajbu, svi se picnete i zabava počinje. Sve što ti treba imaš na gajbi, da ne kažem u vili, kad ti treba zabava, naručiš je pa je dovedu tebi na noge bilo da je u pitanju klopa, piće, pevaljke, devojke, ma nema šta nema. Dobro, ne sme kokain, zbog RRA. Ipak, normalno je da izolacija, makar bila ovakav zlatni kavez, rađa čudne ideje, pa ova večita novogodišnja žurka uskoro počinje da ostavlja posledice. Kao u Skarfejsu, stvarno pomislite da je svet samo vaš. Verovatno poverujete da ste upravo vi najbolji i najjači na svetu, mislim van vaše vile, i poželite da uređujete realnost. Za razliku od Zemunaca ili Šarića, kamere ne služe za osmatranje i obezbeđenje, već kao deo tv-produkcije, što je genijalna inverzija koja nam omogućava da shvatimo kako žive bogati u ovoj zemlji. Fascinaciju luksuzom pokazuje i najava rijaliti programa na Pinku koji će se zvati „Dvor„. Tu će se VIP likovi boriti u spletkama, ali bez obzira na rejtinge, treba priznati ko je prvi gledaocima omogućio da provire u svakodnevicu ovdašnjih tajkuna, lovatora i njihovih lepših polovina u „Parovima“. Pitam se samo kako će ovoliki luksuz uticati na depresivni pesimizam ovdašnjeg tv-auditorijuma.
Pokušaj Gorana Vasića, v. d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da neovlašćeno iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara izbriše Generalštab nije uspeo
Počeo je decembar, a rezultati 16 konkursa za projekte u kulturi nisu objavljeni, mada je trebalo još krajem marta. Oni koji stvaraju kulturu, odavno su prestali da ih očekuju
U Beogradskom dramskom opet gostuju pozorišta iz šest glavnih jugoslovenskih gradova članova Putujućeg festivala Regionalne unije teatara, govore svojim jezicima, i – razumeju se
Na konkursu Ministarstva kulture koji je realizovan u neuobičajeno kratkom roku, izabran je Predrag Đaković iz Praga da Srbiju predstavlja na Bijenalu umetnosti u Veneciji projektom „Preko golgote do vaskrsa“
Pred početak „Nušićevih dana“ u Smederevu, Narodnom pozorištu i „Ateljeu 212“ javljeno je da njihove predstave neće učestvovati, iako su bile pozvane. Zvaničan razlog je promena koncepcije, a nezvanični se naslućuje
Naprednjačke Pirove pobede u Mionici, Negotinu i Sečnju pretvaraju u zgarište ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Time je Vučić postao elementarna katastrofa koja pogađa sve građane. Jednostavno – zemlja je izručena bandama
Prethodni dani su bili mučni za navijače Partizana, naredni će isto biti. Oduzet im je san, još jednom sa velikim Željkom Obradovićem na krovu Evrope. Sada je jasno samo jedno – Ostoja Mijailović mora da ode i tako spreči još veću štetu
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
