foto: marija janković
Ova izložba je odgovor na dominantne pristupe promišljanju jugoslovenskog socijalističkog projekta: ne idealizuje niti revidira prošlost, već govori kako je ta prošlost zaista izgledala
Od 13. juna do 2. jula u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ održana je izložba „Gradove smo vam podigli – O protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma“. Izložba je organizovana kao rezultat projekta „Pertej/Beyond/Preko 20 godina“, u realizaciji Centra za kulturnu dekontaminaciju u partnerstvu sa organizacijom Kosovo Glocal iz Prištine, i u saradnji sa kolektivom Mašina. Kustosi izložbe su Vida Knežević i Marko Miletić iz Kontekst kolektiva.
Pre svega, treba reći da ovo nije klasična izložba, već predložak za promišljanje jedne zemlje i jednog političkog sistema. Čak bi se moglo reći da je „Gradove smo vam podigli“ kritički osvrt na Jugoslaviju, koji dolazi sa levice, iz klasne perspektive. Ali, kako je reč kritika s godinama poprimila pežorativno značenje, bolje je reći da je ova izložba zapravo analiza jedne epohe u našoj kolektivnoj prošlosti. Prošlost se ne može izbrisati, ali otkako su postjugoslovenska društva ušla u tzv. proces pomirenja, dva su načina dominantna kada govorimo o jugoslovenskom socijalizmu: nostalgični i revizionistički, da ne kažemo – falsifikatorski. U tom smislu, ova izložba je odgovor na oba pristupa: ne idealizuje niti falsifikuje prošlost, već govori kako je ta prošlost izgledala, od nastanka, pa sve do svog jezivog kraja, sa naglaskom na osamdesete godine 20. veka, kada su, saglasni su u tome i Vida Knežević i Marko Miletić, sve protivrečnosti tog sistema došle do izražaja. Iza čitave postavke stoji ogroman istraživački rad brojnih autora. Sva istraživanja objedinjena su u obimnu publikaciju (320 strana) i obuhvataju gotovo sve segmente života u jugoslovenskom socijalizmu, od položaja radništva, radničkih štrajkova, kulturne emancipacije, stambenih politika, književnosti kroz analizu jugoslovenskog raspada na primeru deset NIN-ovih nagrada, do položaja žene i njenog prikaza u jugoslovenskom filmu i osvrta na omladinske organizacije kao zametka liberalizma u SFRJ.
Jedan od kustosa izložbe, Marko Miletić, kaže da izložba prikazuje sve dekade jugoslovenskog socijalizma, s tim što je stavljen akcenat na osamdesete godine: „Ono što su zaista bile protivrečnosti o kojima želimo da govorimo, u tom periodu su bile najizraženije i jasno postaju vidljive većini stanovništva. U to vreme postaje vrlo jasna transformacija socijalističkog društva ka kapitalizmu.“ Miletić dodaje da su protivrečnosti o kojima je reč uspostavljene još ranije, recimo, kroz ekonomsku reformu šezdesetih, Ustav iz 1974, ali bilo je potrebno vreme da se različite sile koje se sukobljavaju dođu do izražaja osamdesetih, sa rastom ekonomske krize, koja je u tom trenutku bila globalna: „Nažalost, rešenje za te protivrečnosti nije pronađeno u nastavku socijalističkog društva, već je sve išlo ka njegovom raspadu“, kaže Miletić.
„Cilj izložbe je da pokažemo rezultate analiza koje su mnogi teoretičari, istoričari, sociolozi već dali“, kaže Vida Knežević: „Sve te analize dolaze iz leve, marksističke, klasne perspektive, ali i dalje ostaju na margini naučnih istraživanja i ne ulaze u mejnstrim, pre svega u akademskoj zajednici.“ Knežević među teoretičarima ističe kanadskog sociologa Majka Lebovica koji se bavi analizom socijalističke reprodukcije i koristi pojam „protivrečna reprodukcija“, tako što govori o trima logikama koje su u socijalizmu postojale od njegovog početka do kraja, ali u različitim interakcijama i dinamikama: „To je, po Lebovicu, logika partije kao avangarde, koja je nosila horizont socijalističke revolucije, politike Narodnog fronta i NOB-a. S druge strane, tu je i logika radničke klase koja je bila subjekt socijalističkog projekta. Na kraju, tu je i logika kapitala koja je postojala i nikada nije potpuno prevaziđena. U nekim segmentima je ostala i neki akteri jesu bili njeni nosioci, mada to ne znači da je reč o kapitalističkom načinu proizvodnje. Ipak, ta logika je postojala i pokazala se kao jedna od nosećih u poznim decenijama socijalizma.“ Kao još jednu bitnu perspektivu, Knežević ističe Suzan Vudvord koja stvari posmatra iz ugla međunarodnih odnosa i kaže kako je jugoslovenski projekat neophodno posmatrati u okviru međunarodnih okolnosti koje su neminovno uticale na politiku socijalističke Jugoslavije, što je kulminiralo osamdesetih godina intervencijom MMF-a i potčinjavanju savezne vlade tim procesima i pritiscima.
Naravno, cilj izložbe nije puko proučavanje prošlosti, već sagledavanje današnje situacije. Marko Miletić kaže da se „izložba pretežno bavi položajem radnika i radnica, a to je u današnjem trenutku važno jer su radnici i radnice u izuzetno lošem položaju, a radna prava su postala misaona imenica. Danas ljudi štrajkuju zarad minimuma uslova, neisplaćenih plata, odlaska u toalet… Nama je bitno da pogledamo taj period u kome se mogu naći ekonomski i politički razlozi koji su vodili ka ovome što imamo danas. Zato naš cilj i jeste da te procese učinimo vidljivim i da pokažemo da je otpor takvoj transformaciji bio izuzetno jak. Radništvo osamdesetih je vršilo jak otpor merama štednje i restrukturiranju privrede, stečajevima, otpuštanju. Jugoslavija je krajem osamdesetih imala jedan od najjačih talasa radničkog otpora u svetu. U isto vreme, sindikalne organizacije nisu pratile taj talas radničkog povezivanja i iz istraživanja Marija Reljanovića se vidi da je sindikat vrlo malo odgovarao na zahteve radnika. Nažalost, sindikati i danas baštine to da nisu uspeli da stvore političku moć koja bi omogućila borbu za radna prava.“
Kada je reč o konkretnim protivrečnostima jugoslovenskog socijalizma, Vida Knežević ističe mnoge emancipatorske projekte iz pedesetih i šezdesetih godina koji su uspeli, ali su u narednom periodu neki drugi procesi i logike počeli da gube horizont i projekciju na koji su se naslanjali ranije.
Izložbu odlikuje i velika količina teksta. Vida Knežević to ističe kao jedan od ključnih problema kada je reč o reprezentaciji mnogih istraživanja na kojima je izložba zasnovana: „Pokušali smo da postavimo izložbu tako da može da bude pročitana iz različitih perspektiva i da postoje različiti nivoi čitanja, od najjednostavnijih do onih za posetioce kojima su već poznate teze od kojih polazimo.“ Kneževićeva naglašava da, ukoliko želimo da se bavimo ključnim pitanjima današnjice, moramo da se vratimo na pitanja socijalističke Jugoslavije: „To je neophodno da bismo pitanja sadašnjice mogli da posmatramo iz savremene perspektive, i to iz savremene klasne perspektive. Klasna analiza danas ne postoji ni u akademskoj zajednici niti u institucijama koje bi se bavile njom na taj način. Takve analize su danas, nažalost, na margini, ali postoje. Kada se udubite i u publikaciju i u izložbu, vidite da su stvari mnogo drugačije od onih kako se predstavljaju u javnosti, u smislu analize jugoslovenskog konteksta.“
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
