I javnost i struka zahtevaju da se poštuje zakon. Kulturno dobro ne može da se sruši, pokloni, proda, može samo sa se sačuva u originalnom obliku. Isto važi i za zaštićenu prostornu celinu, ulicu Kneza Miloša, kojoj pripada Generalštab
U momentu pisanja ovog teksta, peticiju Odbranimo Generalštab koju je danas pokrenuo „Kreni-Promeni“ potpisalo je 6.675 građana.
I javnost i struka su protiv poklanjanja, prodaje ili rušenja zgrade Generalštaba u Beogradu, a svi su da se ovaj kompleks na uglu Nemanjine i Kneza Miloša vrati u prvobitno stanje.
Dakle da bude onako kako zakon o kulturnim dobrima nalaže, jer Generalštab je kulturno dobro od 2005. godine.
Kulturno dobro podrazumeva očuvanje autentičnog izgleda, svih konstruktivnih i oblikovnih elemenata, originalnih materijala, zabranu gradnje na gradnje na objektu i celoj parceli. Kulturno dobro ne može da se ruši, osim ako mu se ne ukine taj status, što nije lako. Ne može ni da se proda ni pokloni.
Međutim, iskustvo nam govori da je ovoj vlasti sve moguće. Već jednom je, i to samo godinu dana nakon dobijanja statusa kulturnog dobra, 2006, Republička direkcija za imovinu pokrenula inicijativu da se Generalštab izbriše iz registra kulturnih dobara, čemu su se obradovali zagovornici tada aktuelne ideje da ga treba srušiti kako bi se atraktivna lokacija oslobodila. Zahvaljujući Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, ova inicijativa je osujećena.
Zatim, kompleks Generalštaba je deo prostorne, kulturno-istorijske celine područja uz ulicu Kneza Miloša, kao prostora koji je počeo da se razvija kao administrativni deo grada još u vreme Miloša Obrenovića i prvog urbanističkog plana Beograda iz četrdesetih godina 19. veka.
Konačno, u okviru parcele na kojoj se nalazi ovaj kompleks, zaštićena je i stara zgrada Generalštaba iz 1924.godine.
Goran Vesić i Vlada koja ga je ovlastila da u ime Srbije potpiše ugovor sa Džaradom Kušnerom kažu da to neće biti ugovor o prodaji već o razvijanju lokacije.
Razvijanje lokacije, rekao je „Danasu“ nedavno arhitekta Bojan Kovačević „znači to da vi na nekoj parceli vidite šta i kako možete što više da izgradite, i da ubedite javnost i političare da ste vi u stvari nama učinili uslugu. To je jedna vrsta dijaloga sa budalama. Čitava najnovija istorija urbanizma, arhitekture u Beogradu i svih tih stvari je jedna vrsta razvijanja lažnog govora, lažnih pojmova. Neko vam se useljava u kuću a ubeđuje vas da vam pomaže“.
Inače, Bojan Kovačević je autor knjige „Arhitzektura zgrade Generalštaba, monografska studija dela Nikole Dobrovića“, koja je korišćena da ovo zdanje dobije status kulturnog dobra.
Kada je nakon Drugog svetskog rata Nikola Dobrović postao glavni gradski arhitekta, ovako je opisao predratni urbanizam Beograda:
„Ilegalni, crni, regulacioni plan beogradske čaršije sprovodio se nesmetano po volji bogataša – građevinarstvo Kraljevine Jugoslavije bilo je provincijski odraz previranja u arhitekturi koja su se događala u Evropi, kao i svemoćnog vršljanja privatnog sektora zavisnog od inostranstva.“
Promene pravila gradskih manifestacija kulture koje je Skupština grada najavila još u martu, nikako da se ostvare. Da li će biti vremena da se primene do septembra kad počinju Bitef i Fest, odnosno, da li će oni uopšte biti održani
Najavljivana prošle godine, premijera mjuzikla „Balkan ekspres“, inače centralni događaj proslave 75 godina Pozorišta na Terazijama, biće odigrana krajem aprila. Razlog odlaganju je budžet
Roman „Da li i kod tebe pljušti?“ urednice „Vremena“ Sonje Ćirić jedan je od deset najboljih triler romana u regionu po oceni žirija nagrade koju Udruženje pisaca trilera ove godine prvi put dodeljuje
Bez obzira na društvene okolnosti, uloga festivala je da nas uvede u neki drugi svet - smatra Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre koji je održan u vreme bučnih i burnih protesta
Peruanski pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa preminuo je u Limi u 90. godini. Bio je "prokleto dobar pisac", pisao je svojevremeno Teofil Pančić
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
