U momentu pisanja ovog teksta, peticiju Odbranimo Generalštab koju je danas pokrenuo „Kreni-Promeni“ potpisalo je 6.675 građana.
I javnost i struka su protiv poklanjanja, prodaje ili rušenja zgrade Generalštaba u Beogradu, a svi su da se ovaj kompleks na uglu Nemanjine i Kneza Miloša vrati u prvobitno stanje.
Dakle da bude onako kako zakon o kulturnim dobrima nalaže, jer Generalštab je kulturno dobro od 2005. godine.
Kulturno dobro podrazumeva očuvanje autentičnog izgleda, svih konstruktivnih i oblikovnih elemenata, originalnih materijala, zabranu gradnje na gradnje na objektu i celoj parceli. Kulturno dobro ne može da se ruši, osim ako mu se ne ukine taj status, što nije lako. Ne može ni da se proda ni pokloni.
Međutim, iskustvo nam govori da je ovoj vlasti sve moguće. Već jednom je, i to samo godinu dana nakon dobijanja statusa kulturnog dobra, 2006, Republička direkcija za imovinu pokrenula inicijativu da se Generalštab izbriše iz registra kulturnih dobara, čemu su se obradovali zagovornici tada aktuelne ideje da ga treba srušiti kako bi se atraktivna lokacija oslobodila. Zahvaljujući Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, ova inicijativa je osujećena.
Zatim, kompleks Generalštaba je deo prostorne, kulturno-istorijske celine područja uz ulicu Kneza Miloša, kao prostora koji je počeo da se razvija kao administrativni deo grada još u vreme Miloša Obrenovića i prvog urbanističkog plana Beograda iz četrdesetih godina 19. veka.
Konačno, u okviru parcele na kojoj se nalazi ovaj kompleks, zaštićena je i stara zgrada Generalštaba iz 1924.godine.
Goran Vesić i Vlada koja ga je ovlastila da u ime Srbije potpiše ugovor sa Džaradom Kušnerom kažu da to neće biti ugovor o prodaji već o razvijanju lokacije.
Razvijanje lokacije, rekao je „Danasu“ nedavno arhitekta Bojan Kovačević „znači to da vi na nekoj parceli vidite šta i kako možete što više da izgradite, i da ubedite javnost i političare da ste vi u stvari nama učinili uslugu. To je jedna vrsta dijaloga sa budalama. Čitava najnovija istorija urbanizma, arhitekture u Beogradu i svih tih stvari je jedna vrsta razvijanja lažnog govora, lažnih pojmova. Neko vam se useljava u kuću a ubeđuje vas da vam pomaže“.
Inače, Bojan Kovačević je autor knjige „Arhitzektura zgrade Generalštaba, monografska studija dela Nikole Dobrovića“, koja je korišćena da ovo zdanje dobije status kulturnog dobra.
Kada je nakon Drugog svetskog rata Nikola Dobrović postao glavni gradski arhitekta, ovako je opisao predratni urbanizam Beograda:
„Ilegalni, crni, regulacioni plan beogradske čaršije sprovodio se nesmetano po volji bogataša – građevinarstvo Kraljevine Jugoslavije bilo je provincijski odraz previranja u arhitekturi koja su se događala u Evropi, kao i svemoćnog vršljanja privatnog sektora zavisnog od inostranstva.“