Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Predstava Pedeset udaraca, koja će 18. januara premijerno biti prikazana u beogradskom Ateljeu 212, inspirisana je slučajem sveštenika Branislava Peranovića, kome se sudi za ubistvo štićenika njegovog Centra za lečenje bolesti zavisnosti Nebojše Zarupca
„U društvu u kojem je odnos između državnog i verskog sistema neodređen, u društvu prepunom dvostrukih standarda, dogme i malograđanštine, postavlja se pitanje da li je uopšte moguća institucionalizovana pravda“, piše u najavi premijere Pedeset udaraca pozorišta Atelje 212 zakazane za 18. januar.
Predstava Pedeset udaraca inspirisana je slučajem sveštenika Branislava Peranovića, odnosno događajima u Duhovno-rehabilitacionom centru „Crna reka“ o kojima je „Vreme“ svojevremeno iscrpno izveštavalo, a posebno ubistvom štićenika Nebojše Zarupca, koje se desilo prošlog avgusta u Centru za lečenje bolesti zavisnosti „Sretenje“ u Jadranskoj lešnici kod Loznice, za koje je optužen Branislav Peranović. Tamara Baračkov je Pedeset udaraca – to je njena diplomska drama – napisala pre ubistva, kao fiktivnu priču o ocu Grigoriju, u kome je lako prepoznati Branislava Petranovića, ali i vladiku Pahomija, kome je suđeno zbog pedofilije. „Čini se da smo navikli da sasvim mirno i bez reakcije posmatramo ciklično ponavljanje istih zločina, slučajeva nasilja i zlostavljanja, čiji krivci odlaze slobodni i mirne savesti, dok žrtve ostaju uništene i osramoćene. Uticaj institucije crkve u našem društvu retko se danas otvoreno problematizuje, čak i kada ona staje u zaštitu ljudi koji u ime Boga čine najmonstruoznija dela“, kaže Tamara Baračkov.
Na osnovu njenog teksta nastala je predstava čiji su autori rediteljka Ana Grigorović, asistentkinja rediteljke i autorka izvedbenog teksta Vanja Nikolić, scenografkinja Marija Jevtić, kostimografkinja Dragica Laušević i kompozitorka Irena Popović. „Smatrali smo da fiktivna priča nije dovoljna za temu o ‘Crnoj reci’, pa smo je dopunili dokumentarnim materijalom. Banalno je baviti se fiktivnom pričom o ovoj temi, fikcija je ograđivanje od stvarnosti, a mi to nismo hteli“, kaže Ana Grigorović, koja je diplomirala prošle godine. „Ubacili smo izjave dečaka zbog kojih je suđeno vladiki Pahomiju i izjave Petranovićevih štićenika, i tako implementirali stvarnost u Tamarin tekst.“ Rediteljka kaže da je predstavu u velikoj meri odredio tekst Jovane Gligorijević objavljen u „Vremenu“ (br. 1127), konkretno njen zaključak da javnost nije bila iznenađena zbog „činjenice da je u kampu za lečenje od bolesti zavisnosti došlo do nečije smrti“, kao i da će posrednu odgovornost za smrt Nebojše Zarupca „morati na sebe da preuzmu i država koja je dopustila ovakve diskutabilne metode lečenja (u martu ove godine, ministar policije Ivica Dačić i patrijarh Irinej potpisali su protokol o saradnji na suzbijanju bolesti zavisnosti) i pravosuđe koje je propustilo da adekvatno reaguje u slučaju ‘Crne reke’, ali i zdravstveni sistem, zbog čije neefikasnosti u lečenju zavisnosti građani iz očaja prihvataju metode poput Peranovićevih. Na kraju krajeva, odgovorno je i društvo u kom je moguće da lečenje batinanjem bude društveno prihvatljivo i koje u takvo lečenje ima poverenja“.
Probama predstave, kaže Ana Grigorović, prethodile su radionice: „Istraživali smo generacijski stav o veri, religiji i tim zločinima, hteli smo da se sami odredimo prema tom događaju, da pronađemo svoju poziciju u sistemu u kome živimo. Zato glumci nisu likovi predstave, nego su oni, glumci s imenom i prezimenom, tu sa svojim verskim ubeđenjem i stavom.“ To su: Marko Janketić, Milan Marić, Tanja Petrović, Dejan Dedić i Jakov Jevtović. „Ljudi su nas ili savetovali: vi ste mladi, pazite šta pričate, ili su se čudili: zašto se bunite kad niko od vas ni od vama bliskih nije ubijen ni silovan? Zašto? Zato što nas pasivnost društva ubija. Zato smo hteli ovakvu predstavu koja se neće baviti stvarnošću kao fikcijom u kojoj ‘to nije to’, nego samo asocira da jeste. To je banalno. Pozorištu je neophodan stav. Odavno se priča o pozorištu sa stavom, ali se to ne sprovodi“, kaže rediteljka predstave.
Predstava Pedeset udaraca je uvrštena u repertoar Ateljea proletos, kao deo koncepta „Generacija“, koji je tadašnji upravnik Kokan Mladenović planirao za ovu sezonu. „Suštinski, naša predstava jeste generacijska zato što priča o nama, a ne zato što njeni učesnici pripadaju istoj generaciji“, objašnjava Ana Grigorović i napominje da njihov koncept ima podršku i Ivane Dimić, sadašnje upravnice Ateljea.
„Mladi autori kroz ovaj pozorišni projekat traže odgovore i nadaju se da će neka pravda, socijalna ili božja, u jednom trenutku pobediti“, piše u najavi predstave Pedeset udaraca.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena veštica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve