Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda
Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda, do 9. novembra.
Izloženo je 36 slika i 8 ikona čiji su stvaraoci akademici slikarstva i priznati umetnici koji su školovanje i stvaralačko oblikovanje sticali u Moskvi.
Kolekcija
U pres materijalu izložbe piše da su 36 godina kolekcionarskog iskustva i rada, kao i brižljiv odabir dela ruskih majstora slikarstva, uvrstili su Vladimira Pešića u jednog od najznačajnijih kolekcionara ruske umetnosti van granica Rusije. Po svojim dometima, ova zbirka prevazilazi uobičajene rezultate kolekcionarskog pregnuća i po besprekorno osmišljenom odabiru umetnika i njihovih dela – a za pojedinim delima i njihovim autorima Vladimir Pešić strpljivo je tragao godinama, čak i decenijama – pre bi se mogla nazvati muzejskom zbirkom najznačajnijih tokova ruske likovne umetnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.
Za „Vreme“, Vladimir Pešić kaže da „centralna mesta na izložbi zauzimaju remek-dela Potok Stanislava Žukovskog jednog od najznačajnijih ruskih pejzažista, a izložena slika pripada piku njegovog stvaralaštva, i Suprematistička kompozicija Ivana Kudrjašova, izuzetnog učenika Kazimira Maljeviča. Obe slike se prvi put prikazuju javnosti.“
Zagonetni portret
Pešić kaže da posebno mesto na izložbi zauzima zagonetni portret princeze Mafalde Savojske, unuke kralja Nikole Petrovića Njegoša, delo Stepana Kolesnikova, velikog slikara koga su Srbi zavoleli i koga doživljavaju kao svog umetnika, i navodi da se još dva njegova dela nalaze na ovoj izložbi – izvanredan pejzaž Proleće 1946 i Paviljon Ministarstva socijalne politike. Izložba radnih invalida.
Izložene su i dve minijature. „Njihovo stvaranje zahteva vrhunsko majstorstvo zbog čega se retko sreću u likovnoj umetnosti. To su remek-dela Adolfa Šarlemanja i Ivana Vinberga“, navodi Pešić.
„Posle 95 godina, u Srbiji je izložen akvarel Stepana Uvarova. Ljubitelji umetnosti su mogli da ga vide prvi i jedini put 1930. godine u paviljonu Cvijeta Zuzorić na Kalemegdanu u Beogradu na vrhunskoj izložbi Velika izložba ruske umetnosti“, kaže Pešić.
U Beogradu je 1933. godine samostalnu izložbu imao Filip Maljavin – rad Dva života sa te izložbe, sad je izložen i na ovoj. Inače, tokom boravka u Beogradu Maljavin je naslikao portret kraljice Marije Karađorđević, koji se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu.
Od izloženih radova Vladimir Pešić izdvaja i Devojka sa cvećem Nikolaja Kuznjecova, Portret odojčeta Borisa Pastuhova i Portret Tamare Bibe, rođake Vladimira Pešića, koji je naslikao Aleksandar Tolstoj.
Ikone
Na izložbi su prikazana i dela Konstantina Kuznecova, Mihaila Suzdaljceva, Aleksandra Lažečnikova, Ipolita Majakovskog, Dmitrija Martena, Vasilija Golikova, Aleksandra Tumanova i Leonida i Rime Brailovski.
Ikone su posebno atraktivne ovdašnjoj publici.Naslikane su na drvetu i, za razliku od srpskih ikona, nalaze se u pozlaćenim i posrebrenim okovima. Čuvaju se u relikvijarima.
Izložba je centralni događaj manifestacije „Dani Moskve u Beogradu“ koju srpska prestonica organizuje nakon devet godina pauze.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Osim ličnih opsesija, osim bola zbog onih kojih nema i ljubavi za one što dolaze posle nas, osim varljive istine i nedosegnute slobode, tu su još i večiti Eros i Tanatos, dve jedine teme koje nikada neće prestati da budu opsesije svakome ko živi, ili bar pokušava da živi, književnost
Kad se očekivalo da će nastupati po staračkim domovima, Džimi je punio i nove reprezentativne prostore u Zagrebu (“Močvara”, “Tvornica kulture” – božićni tulumi uz pratnju “The Boys”) i okupljao publiku u klubovima drugde po svojoj zemlji. “Povući ću se tek kad se skljokam na pozornici”, izjavio je. Zamalo da tako i bude
Odlukom Filipa Gajića, v.d. direktora Bitef teatra, na plakatu plesne predstave „Nečista krv“ nisu objavljena imena dramaturga i dizajnera svetla – priča o moći da se odluči čiji će rad biti više a čiji manje vidljiv, imenovan i priznat
Promocija romana „Odjeci tišine“ biće ujedno i promocija njegove autorke Diane Elizabet Martinović, operske i džez pevačice poznate u SAD
Jubilarna 100. dodela Oskara biće poslednja koju će publika pratiti putem televizijskog prenosa, nakon čega se ceremonija dodele najprestižnije filmske nagrade seli na Jutjub
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
