foto: noć muzejaNa ovogodišnjoj manifestaciji učestvovalo je samo osamnaest muzeja
Nesvakidašnji programi, gužve i dobro raspoloženje u muzejima, galerijama, bibliotekama i drugim institucijama kulture po gradovima Srbije slika je koja nije izostala ni tokom nedavno završene 15. Noći muzeja. Prema informaciji organizatora, zabeleženo je 500.000 ulazaka na preko 200 lokacija u Srbiji, što se smatra dobrim rezultatom.
Međutim, od tih 200 lokacija Noći muzeja, samo 18 je – muzeja. Od beogradskih, ove godine je učestvovalo samo pet: Muzej nauke i tehnike, Pedagoški muzej, Muzej Nikole Tesle, Vojni i Muzej vazduhoplovstva. U Novom Sadu tokom Noći muzeja bio je otvoren samo jedan – Muzej savremene umetnosti.
Od pre četiri godine, i to u isto vreme kad i Noć muzeja, u Srbiji se dešava manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, koja je ove godine promenila naziv u „Muzej za 10“. To je nacionalna muzejska inicijativa u kojoj je ovog maja učestvovalo 75 muzeja i srodnih institucija u 44 grada. I dok su svi programi ove manifestacije besplatni, za Noć muzeja u Beogradu i Novom Sadu morate da kupite kartu, a u drugim gradovima ne morate.
Prva Noć muzeja u Beogradu, održana je 2005. godine (u aprilu i u septembru), a ujedno je bila i prva u regionu. Ana Petrović, jedna od osnivača Noći muzeja, kaže da im je uzor bila slična manifestacija koja se održavala u Amsterdamu sa principom „karta za jedan muzej košta 10 evra, karta za Noć muzeja je 12 evra i isplati vam se da za taj novac obiđete koliko želite muzeja, odslušate besplatne koncerte i prisustvujete raznim drugim događajima“.
Kod naših suseda (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora), gde se takođe održava Noć muzeja, programi su besplatni. U drugim državama nema pravila, u nekima je ulaz besplatan a u nekima nije, kao što nema pravila ni u konceptu manifestacije, pa su negde samo muzeji otvoreni u večernjim satima, negde se programi održavaju u celom gradu a ne samo u institucijama kulture. Ana Petrović kaže da se „produkcijski manifestacije u regionu ne mogu meriti sa beogradskom. Kada smo počinjali, nismo znali ni za jednu besplatnu Noć muzeja. Od početka je bila namera da se naplati karta, jer se naš biznis-plan zasniva na tome. Muzeji koji učestvuju u Noći muzeja dobijaju novac – i to je fer, to je naš dogovor sa njima. Znam da u Hrvatskoj iza manifestacije stoji Muzejsko društvo, a crnogorska Noć muzeja je nastala pod našim uticajem, ali nisam pratila kako sada izgleda.“
Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, tj. Muzej za 10, osnovalo je osam muzeja: Narodni muzej u Beogradu, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, beogradski Prirodnjački i Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti i tadašnji Muzej istorije Jugoslavije. Najavljujući prvu manifestaciju 2015. godine, Biljana Đorđević, rukovodilac organizacionog odbora manifestacije, izjavila je za portal „Muzeji rade“, da su koncepti ove nove manifestacije i Noći muzeja potpuno drugačiji. „U noći u kojoj centrala Evropske Noći muzeja u Parizu preporučuje besplatan ulaz, u Beogradu i Novom Sadu ulaz se naplaćuje čak i u onim muzejima u kojima je svim ostalim danima u godini ulaz besplatan. Ne može se u isto vreme učestvovati i u manifestaciji koja naplaćuje ulaz i u onoj u kojoj je ulaz besplatan. To je nespojivo. Naše manifestacije imaju i potpuno drugačiji koncept. Manifestacija Muzej za 10 ima za cilj da muzeje predstavi upravo onakvima kakvi jesu, i da ih učini vidljivijima u najboljem svetlu, dok Noć muzeja ima ideju da muzeje prikaže na drugačiji način, što je dijametralno suprotno potrebama i težnjama muzealaca.“
Ana Petrović smatra da je insistiranje na besplatnom ulazu problematično. „Nadali smo se da će muzeji videti na primeru Noći muzeja da može i drugačije da se radi. Mi jesmo bili inspiracija za tu drugu manifestaciju. Između ostalog, želeli smo da pokažemo da u okviru muzeja možete da napravite dodatni program koji naplaćujete i da tako stvorite dodatni prihod. Ono što je takođe dobar primer naše prakse je to što pokazujemo način na koji mladi mogu da se privuku u muzeje. U vezi s našom i tom drugom manifestacijom su dva problema. Veoma je loše što se dešavaju u isto vreme. Bilo bi bolje da je, recimo, u septembru, pa da imamo dva meseca u godini tokom kojih su muzeji u centru pažnje. Druga greška je što se insistira na podatku da je njihov program besplatan, što jednostavno nije tačno jer oni svoje programe ostvaruju novcem poreskih obveznika. A to obezvređuje kulturu, to je loše.“ Bez obzira na probleme koje stvara pojava konkurencije, po Ani Petrović sada je teže realizovati Noć muzeja nego pre 14 godina. „To možete videti i po tome koliki je budžet za kulturu bio 2004. godine kada smo počinjali i koliki je danas – to je prosto nemerljivo. Tada smo imali podršku grada i podršku Ministarstva kulture, tada su muzeji dobijali pristojan novac za izložbe i za ostale programe, a sada je to postalo luksuz. Sada dobijaju novac samo za održavanje.“
Međutim, posetiocima izgleda nije važno kako se manifestacija zove, a sudeći po procenama organizatora da beogradska Noć muzeja ima oko 20.000 posetilaca, ni cena karte nije problematična. Organizatori obe manifestacije tvrde da su zadovoljni rezultatima.
Asocijacija filmskih reditelja ima saznanja da u Filmskom centru Srbije traže način kako da opravdaju dobijeni novac za konkurse koji nisu iskoristili za tu svrhu, zato upozoravaju na moguć pokušaj uništenja ili izmene dokumentacije
Prazne su hale Beogradskog sajma iako je pod njima Sajam knjiga i iako je subota, dan tradicionalno najveće posete
Rezultati konkursa za programe kulture na izložbi Ekspo 2027 navode na zaključak da su izabrani i vrlo skupio plaćeni projekti promašili temu, kao i da je jedinio bitno da na Ekspu bude nečeg što će organizatori nazvati kulturom
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Potrebno je, najpre, nekako se dovući do čina primopredaje vlasti, ako s esenesovske strane bude bilo koga ko bi vlast predao. Hoćemo reći: Vučiću i njegovoj ekipi ne sme se verovati ni dve sekunde sve dok se vlast ne konstituiše
Većinska Srbija nošena studentima sada mora naći snage da oprosti običnim ljudima i umiri one koji su godinama glasali za Vučića. A za više ešalone – sud i Zabela
U trenutku kada ovaj tekst nastaje Pionirski park puni se policijom i maskiranim muškarcima obučenim u crno i s misterioznim velikim torbama u kojima, prepostavljamo, ne nose napolitanke i južno voće. Ali čemu sve to?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
