Gde su muzeji

Nesvakidašnji programi, gužve i dobro raspoloženje u muzejima, galerijama, bibliotekama i drugim institucijama kulture po gradovima Srbije slika je koja nije izostala ni tokom nedavno završene 15. Noći muzeja. Prema informaciji organizatora, zabeleženo je 500.000 ulazaka na preko 200 lokacija u Srbiji, što se smatra dobrim rezultatom.

Međutim, od tih 200 lokacija Noći muzeja, samo 18 je – muzeja. Od beogradskih, ove godine je učestvovalo samo pet: Muzej nauke i tehnike, Pedagoški muzej, Muzej Nikole Tesle, Vojni i Muzej vazduhoplovstva. U Novom Sadu tokom Noći muzeja bio je otvoren samo jedan – Muzej savremene umetnosti.

Od pre četiri godine, i to u isto vreme kad i Noć muzeja, u Srbiji se dešava manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, koja je ove godine promenila naziv u „Muzej za 10“. To je nacionalna muzejska inicijativa u kojoj je ovog maja učestvovalo 75 muzeja i srodnih institucija u 44 grada. I dok su svi programi ove manifestacije besplatni, za Noć muzeja u Beogradu i Novom Sadu morate da kupite kartu, a u drugim gradovima ne morate.

Prva Noć muzeja u Beogradu, održana je 2005. godine (u aprilu i u septembru), a ujedno je bila i prva u regionu. Ana Petrović, jedna od osnivača Noći muzeja, kaže da im je uzor bila slična manifestacija koja se održavala u Amsterdamu sa principom „karta za jedan muzej košta 10 evra, karta za Noć muzeja je 12 evra i isplati vam se da za taj novac obiđete koliko želite muzeja, odslušate besplatne koncerte i prisustvujete raznim drugim događajima“.

foto: noć muzeja / marko đoković

Kod naših suseda (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora), gde se takođe održava Noć muzeja, programi su besplatni. U drugim državama nema pravila, u nekima je ulaz besplatan a u nekima nije, kao što nema pravila ni u konceptu manifestacije, pa su negde samo muzeji otvoreni u večernjim satima, negde se programi održavaju u celom gradu a ne samo u institucijama kulture. Ana Petrović kaže da se „produkcijski manifestacije u regionu ne mogu meriti sa beogradskom. Kada smo počinjali, nismo znali ni za jednu besplatnu Noć muzeja. Od početka je bila namera da se naplati karta, jer se naš biznis-plan zasniva na tome. Muzeji koji učestvuju u Noći muzeja dobijaju novac – i to je fer, to je naš dogovor sa njima. Znam da u Hrvatskoj iza manifestacije stoji Muzejsko društvo, a crnogorska Noć muzeja je nastala pod našim uticajem, ali nisam pratila kako sada izgleda.“

Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, tj. Muzej za 10, osnovalo je osam muzeja: Narodni muzej u Beogradu, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, beogradski Prirodnjački i Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti i tadašnji Muzej istorije Jugoslavije. Najavljujući prvu manifestaciju 2015. godine, Biljana Đorđević, rukovodilac organizacionog odbora manifestacije, izjavila je za portal „Muzeji rade“, da su koncepti ove nove manifestacije i Noći muzeja potpuno drugačiji. „U noći u kojoj centrala Evropske Noći muzeja u Parizu preporučuje besplatan ulaz, u Beogradu i Novom Sadu ulaz se naplaćuje čak i u onim muzejima u kojima je svim ostalim danima u godini ulaz besplatan. Ne može se u isto vreme učestvovati i u manifestaciji koja naplaćuje ulaz i u onoj u kojoj je ulaz besplatan. To je nespojivo. Naše manifestacije imaju i potpuno drugačiji koncept. Manifestacija Muzej za 10 ima za cilj da muzeje predstavi upravo onakvima kakvi jesu, i da ih učini vidljivijima u najboljem svetlu, dok Noć muzeja ima ideju da muzeje prikaže na drugačiji način, što je dijametralno suprotno potrebama i težnjama muzealaca.“

Ana Petrović smatra da je insistiranje na besplatnom ulazu problematično. „Nadali smo se da će muzeji videti na primeru Noći muzeja da može i drugačije da se radi. Mi jesmo bili inspiracija za tu drugu manifestaciju. Između ostalog, želeli smo da pokažemo da u okviru muzeja možete da napravite dodatni program koji naplaćujete i da tako stvorite dodatni prihod. Ono što je takođe dobar primer naše prakse je to što pokazujemo način na koji mladi mogu da se privuku u muzeje. U vezi s našom i tom drugom manifestacijom su dva problema. Veoma je loše što se dešavaju u isto vreme. Bilo bi bolje da je, recimo, u septembru, pa da imamo dva meseca u godini tokom kojih su muzeji u centru pažnje. Druga greška je što se insistira na podatku da je njihov program besplatan, što jednostavno nije tačno jer oni svoje programe ostvaruju novcem poreskih obveznika. A to obezvređuje kulturu, to je loše.“ Bez obzira na probleme koje stvara pojava konkurencije, po Ani Petrović sada je teže realizovati Noć muzeja nego pre 14 godina. „To možete videti i po tome koliki je budžet za kulturu bio 2004. godine kada smo počinjali i koliki je danas – to je prosto nemerljivo. Tada smo imali podršku grada i podršku Ministarstva kulture, tada su muzeji dobijali pristojan novac za izložbe i za ostale programe, a sada je to postalo luksuz. Sada dobijaju novac samo za održavanje.“

Međutim, posetiocima izgleda nije važno kako se manifestacija zove, a sudeći po procenama organizatora da beogradska Noć muzeja ima oko 20.000 posetilaca, ni cena karte nije problematična. Organizatori obe manifestacije tvrde da su zadovoljni rezultatima.