Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Na ovogodišnjoj manifestaciji učestvovalo je samo osamnaest muzeja
Nesvakidašnji programi, gužve i dobro raspoloženje u muzejima, galerijama, bibliotekama i drugim institucijama kulture po gradovima Srbije slika je koja nije izostala ni tokom nedavno završene 15. Noći muzeja. Prema informaciji organizatora, zabeleženo je 500.000 ulazaka na preko 200 lokacija u Srbiji, što se smatra dobrim rezultatom.
Međutim, od tih 200 lokacija Noći muzeja, samo 18 je – muzeja. Od beogradskih, ove godine je učestvovalo samo pet: Muzej nauke i tehnike, Pedagoški muzej, Muzej Nikole Tesle, Vojni i Muzej vazduhoplovstva. U Novom Sadu tokom Noći muzeja bio je otvoren samo jedan – Muzej savremene umetnosti.
Od pre četiri godine, i to u isto vreme kad i Noć muzeja, u Srbiji se dešava manifestacija „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“, koja je ove godine promenila naziv u „Muzej za 10“. To je nacionalna muzejska inicijativa u kojoj je ovog maja učestvovalo 75 muzeja i srodnih institucija u 44 grada. I dok su svi programi ove manifestacije besplatni, za Noć muzeja u Beogradu i Novom Sadu morate da kupite kartu, a u drugim gradovima ne morate.
Prva Noć muzeja u Beogradu, održana je 2005. godine (u aprilu i u septembru), a ujedno je bila i prva u regionu. Ana Petrović, jedna od osnivača Noći muzeja, kaže da im je uzor bila slična manifestacija koja se održavala u Amsterdamu sa principom „karta za jedan muzej košta 10 evra, karta za Noć muzeja je 12 evra i isplati vam se da za taj novac obiđete koliko želite muzeja, odslušate besplatne koncerte i prisustvujete raznim drugim događajima“.
Kod naših suseda (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora), gde se takođe održava Noć muzeja, programi su besplatni. U drugim državama nema pravila, u nekima je ulaz besplatan a u nekima nije, kao što nema pravila ni u konceptu manifestacije, pa su negde samo muzeji otvoreni u večernjim satima, negde se programi održavaju u celom gradu a ne samo u institucijama kulture. Ana Petrović kaže da se „produkcijski manifestacije u regionu ne mogu meriti sa beogradskom. Kada smo počinjali, nismo znali ni za jednu besplatnu Noć muzeja. Od početka je bila namera da se naplati karta, jer se naš biznis-plan zasniva na tome. Muzeji koji učestvuju u Noći muzeja dobijaju novac – i to je fer, to je naš dogovor sa njima. Znam da u Hrvatskoj iza manifestacije stoji Muzejsko društvo, a crnogorska Noć muzeja je nastala pod našim uticajem, ali nisam pratila kako sada izgleda.“
Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10, tj. Muzej za 10, osnovalo je osam muzeja: Narodni muzej u Beogradu, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, beogradski Prirodnjački i Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti i tadašnji Muzej istorije Jugoslavije. Najavljujući prvu manifestaciju 2015. godine, Biljana Đorđević, rukovodilac organizacionog odbora manifestacije, izjavila je za portal „Muzeji rade“, da su koncepti ove nove manifestacije i Noći muzeja potpuno drugačiji. „U noći u kojoj centrala Evropske Noći muzeja u Parizu preporučuje besplatan ulaz, u Beogradu i Novom Sadu ulaz se naplaćuje čak i u onim muzejima u kojima je svim ostalim danima u godini ulaz besplatan. Ne može se u isto vreme učestvovati i u manifestaciji koja naplaćuje ulaz i u onoj u kojoj je ulaz besplatan. To je nespojivo. Naše manifestacije imaju i potpuno drugačiji koncept. Manifestacija Muzej za 10 ima za cilj da muzeje predstavi upravo onakvima kakvi jesu, i da ih učini vidljivijima u najboljem svetlu, dok Noć muzeja ima ideju da muzeje prikaže na drugačiji način, što je dijametralno suprotno potrebama i težnjama muzealaca.“
Ana Petrović smatra da je insistiranje na besplatnom ulazu problematično. „Nadali smo se da će muzeji videti na primeru Noći muzeja da može i drugačije da se radi. Mi jesmo bili inspiracija za tu drugu manifestaciju. Između ostalog, želeli smo da pokažemo da u okviru muzeja možete da napravite dodatni program koji naplaćujete i da tako stvorite dodatni prihod. Ono što je takođe dobar primer naše prakse je to što pokazujemo način na koji mladi mogu da se privuku u muzeje. U vezi s našom i tom drugom manifestacijom su dva problema. Veoma je loše što se dešavaju u isto vreme. Bilo bi bolje da je, recimo, u septembru, pa da imamo dva meseca u godini tokom kojih su muzeji u centru pažnje. Druga greška je što se insistira na podatku da je njihov program besplatan, što jednostavno nije tačno jer oni svoje programe ostvaruju novcem poreskih obveznika. A to obezvređuje kulturu, to je loše.“ Bez obzira na probleme koje stvara pojava konkurencije, po Ani Petrović sada je teže realizovati Noć muzeja nego pre 14 godina. „To možete videti i po tome koliki je budžet za kulturu bio 2004. godine kada smo počinjali i koliki je danas – to je prosto nemerljivo. Tada smo imali podršku grada i podršku Ministarstva kulture, tada su muzeji dobijali pristojan novac za izložbe i za ostale programe, a sada je to postalo luksuz. Sada dobijaju novac samo za održavanje.“
Međutim, posetiocima izgleda nije važno kako se manifestacija zove, a sudeći po procenama organizatora da beogradska Noć muzeja ima oko 20.000 posetilaca, ni cena karte nije problematična. Organizatori obe manifestacije tvrde da su zadovoljni rezultatima.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve