„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je izložba fotografija „Nevidljivi svet“. Namenjena je slepim, slabovidim kao i svim drugim posetiocima. Ovo je fotografska izložba koja se ne mora videti da bi se doživela..
Izložba je deo globalne inicijative poznate japanske kompanije foto-opreme Canon koja je zahvaljujući korišćenju novih tehnologija umetnost učinila dostupnom i slepim i slabovidim osobama. Izložba koristi reljefne otiske, zvučne opise i Brajevo pismo kako bi fotografija, medij koji je u suštini vizuelan, postala opipljiva čulima i dostupna svima.
Foto: CanonRuka koja dodiruje reljef
„Nevidljivi svet“ deo je globalne inkluzivne inicijative World Unseen, čiji je cilj da umetnost učini dostupnom svima, a u Beograd stiže nakon što je obišla četrdesetak gradova po svetu.
Ujedno, ovo je bio i poziv organizatora, Saveza slepih Srbije i Narodnog muzeja Srbije, da budemo otvoreni, da posmatramo bez vida, čujemo bez reči, da se povežemo dublje nego inače.
Slika se može opipati
„Kada se kaže slika, to automatski isključuje slepe. Međutim, slika se može opipati i doživeti na jedan autentičan način, što je u psihološkom smislu veoma važno. Mi smo uspeli da se izborimo sa našim hendikepom i sigurni smo da će izložba „Nevidljivi svet“ biti još jedan prozor u svet kad je u pitanju naša populacija“ naglasio je na otvaranju Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.
Foto: Zoran Mirčetić / Canon Milan Stošić
Predstavljeno je 12 fotografija svetski poznatih fotografa iz celog sveta, uključujući i srpsku fotografkinju Ivanu Todorović.
Ispod svake fotografije nalazi se fotografija u reljefu, njen opis na Brajevom pismu i QR kod koji kada se skenira daje detaljan opis onoga šta je na fotografiji.
A među njima i neobičnu priču o prijateljstvu kita i ribara, otkucaje srca bebe s prenatalnog ultrazvučnog pregleda, potresnu priču žene na koji način vidi sebe nakon fizičke traume, fascinantne prizore uzgoja korala u laboratoriji kako bi se pomoglo u obnavljanju oštećenih koralnih grebena širom sveta, dirljiva slika devojčice izbeglice i oprečnost nemaštine u kojoj živi i njene sreće u igri s balonom.
Tu su i fotografije parasportiste koji se jednom rukom probija kroz vodu, amazonskog šamana koji se moli bogu za zaštitu šuma, dečaka koji živi u senci ogromnog aktivnog vulkana… A u svakoj je čovek, njegov život, borba i snaga zabeležena objektivom umetnika.
U srcu buke
Fotografija „U srcu buke“ Ivane Todorović, slikarke i fotografkinje, prikazuje slepog operskog pevača Nemanju Crnatovića ne samo kao umetnika, već i kao simfoniju tišine i svetlosti.
„Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja. Nadam se da će ova inicijativa inspirisati društvo da još više radi na uklanjanju barijera i otvaranju vrata za sve članove društva“, poručio je Crnatović.
Izložba podržava vrednosti naroda Japana koje teži izgradnji društva u kojem niko nije izostavljen, koji smatra da u prostoru muzeja svako ima pravo i zadovoljstvo da učestvuje, istražuje, uči i zabavi se.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Za mesec dana počinje prvi Nacionalni festival filma i televizije na Zlatiboru. Zna se da su u Odboru Gaga Antonijević, Lazar Ristovski, Miroslav Lekić, a očekuje se objavljivanje i programa
Premijer Macut najavljuje da će nacionalni udžbenici fokusirati znanje, da će usmeriti izdavaštvo, i da će osnažiti Zavod za udžbenike, ali ne pominje prava rešenja za ove probleme
Može nešto i postojati – u stvari postoji mnogo takvih “nešto” – ali ako nemamo reč za to, ono za nas ne postoji. Imamo onoliko sveta koliko nam je jezik bogat, izražajan i koliko su razuđeni i istančani njegovi glagolski oblici i vremena
Oko reflektora se roje noćni insekti, sa okolnih farmi čuje se glasanje stoke. Glumci igraju na otvorenom i moraju da drže pažnju publike. Zato predstava ne traje dugo, glumci govore glasno (glasnije nego što bi govorili u zatvorenom prostoru) i igraju brzo. Taj brzi ritam je konstantan i zato povremeno monoton. Reditelj je toga verovatno bio svestan i zato se u predstavi puno peva i igra na način koji je sasvim primeren stilu pučke predstave i duhu komada
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
