„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je izložba fotografija „Nevidljivi svet“. Namenjena je slepim, slabovidim kao i svim drugim posetiocima. Ovo je fotografska izložba koja se ne mora videti da bi se doživela..
Izložba je deo globalne inicijative poznate japanske kompanije foto-opreme Canon koja je zahvaljujući korišćenju novih tehnologija umetnost učinila dostupnom i slepim i slabovidim osobama. Izložba koristi reljefne otiske, zvučne opise i Brajevo pismo kako bi fotografija, medij koji je u suštini vizuelan, postala opipljiva čulima i dostupna svima.
„Nevidljivi svet“ deo je globalne inkluzivne inicijative World Unseen, čiji je cilj da umetnost učini dostupnom svima, a u Beograd stiže nakon što je obišla četrdesetak gradova po svetu.
Ujedno, ovo je bio i poziv organizatora, Saveza slepih Srbije i Narodnog muzeja Srbije, da budemo otvoreni, da posmatramo bez vida, čujemo bez reči, da se povežemo dublje nego inače.
Slika se može opipati
„Kada se kaže slika, to automatski isključuje slepe. Međutim, slika se može opipati i doživeti na jedan autentičan način, što je u psihološkom smislu veoma važno. Mi smo uspeli da se izborimo sa našim hendikepom i sigurni smo da će izložba „Nevidljivi svet“ biti još jedan prozor u svet kad je u pitanju naša populacija“ naglasio je na otvaranju Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.
Predstavljeno je 12 fotografija svetski poznatih fotografa iz celog sveta, uključujući i srpsku fotografkinju Ivanu Todorović.
Ispod svake fotografije nalazi se fotografija u reljefu, njen opis na Brajevom pismu i QR kod koji kada se skenira daje detaljan opis onoga šta je na fotografiji.
A među njima i neobičnu priču o prijateljstvu kita i ribara, otkucaje srca bebe s prenatalnog ultrazvučnog pregleda, potresnu priču žene na koji način vidi sebe nakon fizičke traume, fascinantne prizore uzgoja korala u laboratoriji kako bi se pomoglo u obnavljanju oštećenih koralnih grebena širom sveta, dirljiva slika devojčice izbeglice i oprečnost nemaštine u kojoj živi i njene sreće u igri s balonom.
Tu su i fotografije parasportiste koji se jednom rukom probija kroz vodu, amazonskog šamana koji se moli bogu za zaštitu šuma, dečaka koji živi u senci ogromnog aktivnog vulkana… A u svakoj je čovek, njegov život, borba i snaga zabeležena objektivom umetnika.
U srcu buke
Fotografija „U srcu buke“ Ivane Todorović, slikarke i fotografkinje, prikazuje slepog operskog pevača Nemanju Crnatovića ne samo kao umetnika, već i kao simfoniju tišine i svetlosti.
„Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja. Nadam se da će ova inicijativa inspirisati društvo da još više radi na uklanjanju barijera i otvaranju vrata za sve članove društva“, poručio je Crnatović.
Izložba podržava vrednosti naroda Japana koje teži izgradnji društva u kojem niko nije izostavljen, koji smatra da u prostoru muzeja svako ima pravo i zadovoljstvo da učestvuje, istražuje, uči i zabavi se.
Izložba je otvorena do 31. avgusta.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
