U Novom Sadu i Beogradu su otvorene dve izložbe o ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, čije zgrade i radovi predstavljaju deo identiteta prestonice, a čiji crteži govore o njegovoj estetici grada
Nikolaj Krasnov je projektovao Veliku salu sadašnjeg Doma Narodne skupštine da bude lepa onima koji u njoj rade i donose važne odluke po državu, i onima koji je samo vide na fotografiji. Sticajem okolnosti danas se ne obraća pažnja na njenu lepotu, ali Krasnov s tim nema nikakve veze. Aktuelni poslanici su učinili da je naša asocijacija na Skupštinsku salu samo njihova netrpeljivost i vređanje – ali nećemo o tome.
Velika sala Skupštine je samo jedna među tragovima koje je Nikolaj Krasnov ostavio Beogradu, i zbog kojih je on lep.
Izložbu o Nikolaju Krasnovu, a povodom 160 godina njegovog rođenja, realizovali su zajedno Spomen zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, i u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture.
U Novom Sadu je u četvrtak otvorena izložba „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: akvareli i crteži“, a nedelju dana pre toga u Beogradu je otvorena postavka „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: arhitektonsko nasleđe Beograda“.
Organizatori podsećaju da je stvaralaštvo ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova (Honjatino, 1864 – Beograd, 1939), dalo je posebno obeležje srpskoj arhitekturi između dva svetska rata.
Ruski carski arhitekta, pripadnik dvora Romanovih, Krasnov je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Kraljevinu Jugoslaviju, a njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada u kojoj se kao poseban aspekt izdvajaju monumentalna zdanja ruske provinijencije.
Njegovi arhitektonski projekti između ostalih uključuju projektovanje Zgrade Arhiva Srbije, Palate Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, ali i radove na Palati Narodne skupštine, Dvorskog kompleksa na Dedinju i mnogim drugim objektima koji predstavljaju deo identiteta prestonice i od kojih su neki vremenom uvršteni u spomenike kulture.
Iza njega je ostao i velik broj akvarela i crteža kuća, sakralnih i memorijalnih objekata, enterijera, nameštaja i različitih arhitektonskih detalja. Izlaganjem Krasnovljevih crteža i akvarela kulturnoj javnosti biće prikazan deo rada ovog arhitekte koji do sada nije bio dovoljno osvetljen.
Tokom izložbe u Novom Sadu, održaće se promocija monografije „Beogradski opus (1922–1939) arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova“ autorke msr Sanje Kiproski.
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
