Dve izložbe o Nikolaju Krasnovu i njegovoj estetici grada

Nikolaj Krasnov je projektovao Veliku salu sadašnjeg Doma Narodne skupštine da bude lepa onima koji u njoj rade i donose važne odluke po državu, i onima koji je samo vide na fotografiji. Sticajem okolnosti danas se ne obraća pažnja na njenu lepotu, ali Krasnov s tim nema nikakve veze.  Aktuelni poslanici su učinili da je naša asocijacija na Skupštinsku salu samo njihova netrpeljivost i vređanje – ali nećemo o tome.

Velika sala Skupštine je samo jedna među tragovima koje je Nikolaj Krasnov ostavio Beogradu, i zbog kojih je on lep.

Izložbu o Nikolaju Krasnovu, a povodom 160 godina njegovog rođenja, realizovali su zajedno Spomen zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, i u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture.

U Novom Sadu je u četvrtak otvorena izložba „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: akvareli i crteži“, a nedelju dana pre toga u Beogradu je otvorena postavka  „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: arhitektonsko nasleđe Beograda“.

Organizatori podsećaju da je stvaralaštvo ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova (Honjatino, 1864 – Beograd, 1939), dalo je posebno obeležje srpskoj arhitekturi između dva svetska rata.

Ruski carski arhitekta, pripadnik dvora Romanovih, Krasnov je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Kraljevinu Jugoslaviju, a njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada u kojoj se kao poseban aspekt izdvajaju monumentalna zdanja ruske provinijencije.

Njegovi arhitektonski projekti između ostalih uključuju projektovanje Zgrade Arhiva Srbije, Palate Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, ali i radove na Palati Narodne skupštine, Dvorskog kompleksa na Dedinju i mnogim drugim objektima koji predstavljaju deo identiteta prestonice i od kojih su neki vremenom uvršteni u spomenike kulture.

Iza njega je ostao i velik broj akvarela i crteža kuća, sakralnih i memorijalnih objekata, enterijera, nameštaja i različitih arhitektonskih detalja. Izlaganjem Krasnovljevih crteža i akvarela kulturnoj javnosti biće prikazan deo rada ovog arhitekte koji do sada nije bio dovoljno osvetljen.

Tokom izložbe u Novom Sadu, održaće se promocija monografije „Beogradski opus (1922–1939) arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova“ autorke msr Sanje Kiproski.