U Novom Sadu i Beogradu su otvorene dve izložbe o ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu, čije zgrade i radovi predstavljaju deo identiteta prestonice, a čiji crteži govore o njegovoj estetici grada
Nikolaj Krasnov je projektovao Veliku salu sadašnjeg Doma Narodne skupštine da bude lepa onima koji u njoj rade i donose važne odluke po državu, i onima koji je samo vide na fotografiji. Sticajem okolnosti danas se ne obraća pažnja na njenu lepotu, ali Krasnov s tim nema nikakve veze. Aktuelni poslanici su učinili da je naša asocijacija na Skupštinsku salu samo njihova netrpeljivost i vređanje – ali nećemo o tome.
Velika sala Skupštine je samo jedna među tragovima koje je Nikolaj Krasnov ostavio Beogradu, i zbog kojih je on lep.
Izložbu o Nikolaju Krasnovu, a povodom 160 godina njegovog rođenja, realizovali su zajedno Spomen zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu, i u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture.
U Novom Sadu je u četvrtak otvorena izložba „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: akvareli i crteži“, a nedelju dana pre toga u Beogradu je otvorena postavka „Svestrani umetnik Nikolaj Petrovič Krasnov: arhitektonsko nasleđe Beograda“.
Organizatori podsećaju da je stvaralaštvo ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova (Honjatino, 1864 – Beograd, 1939), dalo je posebno obeležje srpskoj arhitekturi između dva svetska rata.
Ruski carski arhitekta, pripadnik dvora Romanovih, Krasnov je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Kraljevinu Jugoslaviju, a njegov dolazak u Beograd značio je stvaranje nove estetike grada u kojoj se kao poseban aspekt izdvajaju monumentalna zdanja ruske provinijencije.
Njegovi arhitektonski projekti između ostalih uključuju projektovanje Zgrade Arhiva Srbije, Palate Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije, ali i radove na Palati Narodne skupštine, Dvorskog kompleksa na Dedinju i mnogim drugim objektima koji predstavljaju deo identiteta prestonice i od kojih su neki vremenom uvršteni u spomenike kulture.
Iza njega je ostao i velik broj akvarela i crteža kuća, sakralnih i memorijalnih objekata, enterijera, nameštaja i različitih arhitektonskih detalja. Izlaganjem Krasnovljevih crteža i akvarela kulturnoj javnosti biće prikazan deo rada ovog arhitekte koji do sada nije bio dovoljno osvetljen.
Tokom izložbe u Novom Sadu, održaće se promocija monografije „Beogradski opus (1922–1939) arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova“ autorke msr Sanje Kiproski.
Udruženje arhitekata Srbije upozorava Džareda Kušnera da je od srpske Vlade dobio „nepotpune ili netačne informacije“ o Generalštabu, i argumentovanom analizom ga poziva da uputi otkazno pismo predviđeno članom 4 investicionog ugovora
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
