Kada u sedmici između dva teksta ostanemo bez Miće Orlovića i Dinka Tucakovića, zeznuto je pronaći važnu televizijsku temu. Istina, otrovano mleko kao paradigma „zle majke“ koja mori svoju čeljad, reka inficirana parazitima i konačno – asteroid i meteori koji nam dobuju po glavama, nije da nije bilo opomene!
Biće mnogo bolje informisanih i merodavnijih da pišu o njima, imao sam čast da ih upoznam i, ako ima neke sličnosti, bili su to fanatični zaljubljenici, ili posvećenici malog i velikog ekrana. Pokretne slike su ih jednako hipnotisale, a obojica su pokušavali svojim delom da spoje ljude, ne pristajući na ovdašnje palanačke podele. Obojica su pregrmeli devedesete, svako na svoj način, Mića u svojevrsnom kućnom medijskom pritvoru, a Dinko i ja smo ranih devedesetih naleteli na isti zid viznog režima, jer on se rodio, a ja pasoš SFRJ dobio u Bosni i Hercegovini. U šali smo konstatovali da smo jedini autentični apatridi u prvoj beogradskoj umetničkoj ekskurziji za Sloveniju „Dibidon“ kada je u bivšoj Jugoslaviji besneo rat. Pitanje svih pitanja u suštini glasi: hoće li se neko za desetak ili više desetaka godina sećati Miloja ili Dinka, njihove iskre i dela?
Odgovor sam pronašao na promociji knjige Dupli pas koju čine sabrane TV kritike Ranka Munitića i Zorice Jevremović. Knjigu je objavila edicija TV Polica RTS-a, a urednik i dobri duh izdanja je Dragan Inđić. Kada jedan autorski par poput Zorice i Ranka živi i stvara decenijama, fantastično je što imamo priliku da čitamo rezultate njihovog pojedinačnog, a ipak zajedničkog pogleda na mali ekran. Zorica je u „TV novostima“ pisala kritike od 1987. do 1990. a zatim Ranko od 1993. do poznih 2000-ih (u knjizi su tekstovi do 1996) – dakle nedostaju samo najkrvavije godine kada je televizija u Srbiji delovala blago rečeno nekrofilno. Ova knjiga, sa slikom dve trule jabuke povezane peteljkama na koricama, predstavlja dnevnik jedne televizije, dnevnik jedne ljubavi (što bi rekla Josipa) i dnevnik jedne želje da se o televiziji raspravlja, govori i promišlja kao o važnom delu naše kulturne istorije, ma kako ona tragična bila. Dok je Zorica pisala o televiziji – iznutra, kao autor i profesionalac, sa strašću žene koja gleda kako se jedan kulturni projekat (a JRT je to bio) ruši pod naletima nacionalizma, primitivizma i političke demagogije, Ranko je svoje kritike pisao sa dostojanstvom aristokrate duha – filmskog čoveka kojem je televizija bila zanimljiv i egzemplaran poligon gde ćete secirati svu propast našeg društva tokom devedesetih godina. Zorica je, recimo, u jednom tekstu maestralno pokazala raspad JRT mreže kroz izgled i „stajling“ tadašnjih voditeljki, dok je Ranko kroz „idiote“ u tehničkom, profesionalnom i etičkom smislu pokušavao da nam pokaže kako je televizija izgubila obraz i umetničku licencu. Ostali su pajaci, ali su i njih Zorica i Ranko jednako „potkačili“.
Čitajući Dupli pas shvatićete da televizija dobija smisao tek kada sa drugima podelimo gledalačko iskustvo i kada pokušamo sebi ili drugima da objasnimo šta smo to dođavola gledali. Ova metafizika malog ekrana daje mu pravi smisao, jer je količina slika pred našim očima neverovatna – ona postaje paralelna realnost sa pravom glasa, deo naše psihološke stvarnosti.
Da nema ovakvih knjiga, ne bismo se sećali mnogih TV aktera, vizija i promašaja, političkih afera i njihovih odraza na malom ekranu, trenutaka kada život nemontirano prodre na televiziju, ne bismo imali ovaj svojevrsni dnevnik plovidbe naše televizije od vremena njenog vrhunca u osamdesetim do sunovrata koji, ruku na srce, još traje. Tu su i časni izuzeci, hrabri pokušaji i tihi glasovi koje nećemo zaboraviti. Ako treba naći reč koja će povezati dva odlaska, Mićin i Dinkov, sa jednim izlaskom, Rankovog i Zoričinog Duplog pasa, to je – iskrenost. Ova etička i profesionalna kategorija danas je još ređa zverka. Mića nije folirao ni u Vestima niti u zabavnim programima, Dinko na filmskom platnu i u svojim tekstovima, a Ranko i Zorica u svojim kritikama. A na tome sve počiva – dobijete loptu, izvedete fintu i vratite saigraču! Tako se traje i pobeđuje.
Leks specijalis za Generalštab se donosi po hitnom postupku. Time će biti abolirani svi oni koji su odgovorni za buduće rušenje Generalštaba, a koje istražuje Tužilaštvo za organizovani kriminal
U 37 filmova Festivala Slobodna zona istovremeno u deset bioskopa u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu biće priča o Gazi, o životu balerina, o emancijaciji...
Malobrojni posetioci Sajma knjiga odali su počast novosadskim žrtvama. Mnogi štandovi su zatvoreni i pokriveni crnim platnom. Incidenata nije bilo
Za subotu 1. novembra mnogi izdavači na Sajmu knjiga, iako neće raditi, iznajmili su obezbeđenje da im čuva štandove od eventualnog napada
Izložba „Sazvežđe znamenitih ruskih umetnika 19-20. veka iz Zbirke Vladimira Pešića“ jedina je prilika da se originalna dela ruskih klasika vide van Rusije. Otvorena je u Salonu muzeja Grada Beograda
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
