Ukupno uzev, Izolacija je sasvim funkcionalan kamerni triler, do izvesne mere osujećen ograničenim budžetom, ali sa konceptom koji ta ograničenja pokušava da premosti
Izolacija Marka Backovića, triler sa elementima horora u kome glavnu ulogu tumači naš najpopularniji glumac Miloš Biković, na redovnom je repertoaru srpskih bioskopa od 31. oktobra 2024. godine, što je sasvim prikladan datum za početak prikazivanja, imajući u vidu da je već odavno svetska praksa da se tokom famozne Noći veštica u prvi plan guraju napeti i strašni filmovi. Istina, Izolacija nije čistokrvni horor iako u njemu ima dosta koketiranja sa podžanrom slešera, konkretno sa slešerima čija je radnja smeštena u neku zabit (što i ne čudi, imajući u vidu da je radni naslov Izolacije upravo i bio Zabit). Projekat je, da podsetimo, dobio podršku Filmskog centra Srbije 2019, a film je snimljen krajem 2021. godine. U međuvremenu su upriličena dodatna snimanja i izmene, sa željom da bude što uzbudljiviji i dinamičniji.
Reditej/scenarista Marko Backović je u intervjuu za Mrežu kinoprikazivača Srbije istakao da su na nastanak njegovog dugometražnog prvenca uticali filmovi kao što su Pogrešno skretanje (Wrong Turn, 2003) Roba Šmita, Teško iskušenje (Calvaire, 2004) Fabrisa di Velca, Užas iz dubine (Descent, 2005) Nila Maršala i Edensko jezero (Eden Lake, 2008) Džejmsa Votkinsa, a na tu listu uticaja svakako treba dodati i čuveno Oslobođenje (Deliverence, 1972) Džona Burmana i danas gotovo potpuno zaboravljene Kamere smrti (My Little Eye, 2002) Marka Evansa. Na nastanak Izolacije uticali su i neki drugi filmovi, samo što njih nije zgodno otkrivati pošto bi to moglo da pokvari gledalačko iskustvo onima koji Bakcovićev film još nisu pogledali.
Radnja Izolacije odvija se duboko u šumi, u montažnom objektu koji služi kao privremena naučna stanica. Glavni lik filma je Jovan (Biković), mladi biolog koji stiže u šumu kako bi uz pomoć već postavljenih kamera čije baterije treba svakodnevno da menja motrio na ponašanje divljih životinja. Jovana na novo radno mesto dovozi Mihailo (Mladen “Aca Poštar” Andrejević), objašnjava mu ono najvažnije, a onda brže-bolje odlazi, uplašen nadolazećim mrakom. Jovan ostaje potpuno sam (ili bar tako on misli) u divljini, isprva u potpunosti nesvestan velike opasnosti koja ga okružuje. Nakon nekoliko čudnih susreta u šumi, uključujući onaj sa lokalcem Sretenom (Miodrag Miki Krstović), koji se tu obreo u potrazi za pečurkama, Jovan shvata da mu je život u opasnosti… Priča je ispričana retrospektivno, tako da postoji i narativni okvir u kome psihijatrica Ema (glumi je Milena Predić) u policijskoj stanici ispituje traumatizovanog Jovana. Gledalac tako od samog početka zna da se u šumi dogodilo nešto strašno, s tim da nije siguran šta je tačno u pitanju. Misterija se polako odmotava, tenzija se postepeno diže i atmosfera postaje strahotnija, sve do poslednje trećine filma kada se dogodi veliki preokret koji, naravno, neću otkrivati.
Izolacija je, kao što vam je već sigurno jasno, naglašeno žanrovski film, a njih nema mnogo u našoj kinematografiji (posebno su deficitarni trileri i horori). Scenarista i reditelj Marko Backović ispekao je zanat režirajući kratke niskobudžetne/bezbudžetne filmove poput Devojačkog bunara (2008) i Ukronije (2014), uglavnom se držeći horor žanra, da bi tokom protekle decenije postepeno prešao u vode profesionalne kinematografije, prvo kao scenarista (horor Mamula Milana Todorovića, komedija Taksi bluz Miroslava Stamatova, krimi-komedija Ko živ, ko mrtav Radeta Ćosića), a sada i kao reditelj. Izolacija je zato, gledano u tom kontekstu i sledu, kruna dosadašnje Backovićeve filmske karijere i film u kome je želeo da pokaže sopstvene mogućnosti i započne novu etapu u svom stvaralaštvu.
Ukupno uzev, Izolacija je sasvim funkcionalan kamerni triler, do izvesne mere osujećen ograničenim budžetom, ali sa konceptom koji ta ograničenja pokušava da premosti. Biković je standardno dobar u ulozi koja od njega zahteva da bude praktično u svakom kadru, i sve je bolji i ubedljiviji kako film odmiče. Tokom prve dve trećine Izolacije, Biković je uglavnom sam ispred kamere, što dodatno komplikuje njegovu poziciju jer je glumcu, po pravilu, potreban partner da bi pružio maksimum. Kako postići dinamiku kada na raspolaganju imate jednog čoveka (pa makar on bio i Miloš Biković) i jednu lokaciju? To nije nimalo lako, ali Backović u tome uglavnom uspeva. Segmenti sa Milenom Predić i Bikovićem na pravim mestima “presecaju” glavnu priču i daju joj dodatni kontekst, a tu je i dragocena podrška u direktoru fotografije Đorđu Stojiljkoviću, koji je na zaista uzbudljiv i atmosferičan način ovekovečio lepote (i užase) Nacionalnog parka Tara, u kome su snimani eksterijeri.
Izolacija je u otvorenom dijalogu sa žanrom, s tim da mu ambicija nije samo da zabavi i uzbudi. Nakon pomenutog preokreta (koji će se nekima dopasti a neke razljutiti), priča dobija primese društvene kritike. Ta angažovanost godi Izolaciji jer je pomera u za većinu neočekivanom i svežem pravcu. S tim u vezi… U završnoj trećini u filmu bitnu ulogu dobija Milutin Dapčević, poznat kao Kengur iz filma Tito i ja, srpski glumac koji već više decenija gradi karijeru u Italiji i koji je, između ostalog, prošle godine ostvario upečatljivu epizodu u nagrađivanoj Himeri (La chimera) sjajne Aliče Rorvaker. Dapčevićev Minja, iako veoma kratko na ekranu, zanimljiv je iz čitavnog niza razloga, a njegova pojava Izolaciji daje dodatni sloj, koji čitavu postavku čini još uvrnutijom i subverzivnijom. Više od toga ne smem da otkrivam a da ne “oštetim” one koji Izolaciju još nisu pogledali!
Backovićev film je za prvi vikend pogledalo oko 25.000 gledalaca, što je bilo dovoljno da sa trona zbaci dosadašnjeg šampiona, superherojski komični akcijaš Venom: Poslednji ples. Ovaj broj praktično garantuje da nam je završnica 2024. donela još jedan domaći bioskopski pogodak. Ako se tome pridodaju solidne bioskopske prođe Megdana (70000 gledalaca za nepunih šest nedelja) i Prve klase (preko 40000 za nepune tri nedelje), jasno je da je naša publika željna srpskog žanrovskog filma. Izolacija se dobro uklapa u ovaj jesenji trend, i otvara, nadam se, vrata drugim srpskim trilerima i hororima. Ostaje da se vidi do kog konačnog broja će uspeti da dobaci, s tim što nije isključeno da će biti dosegnuta i čarobna brojka od 100.000 gledalaca. Krajem novembra u srpske bioskope stiže Volja sinovljeva, dugoočekivani postapokaliptični akcijaš Nemanje Ćeranića koji, sudeći po dosadašnjim reakcijama na tizere i trejler, takođe pretenduje na status hita.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
