Izložba
Umetnici moraju od nečega da žive
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Idućeg meseca je licitacija Stare Šećerane. Ako država iskoristi pravo preče kupovine, Šećerana će biti spasena. U protivnom, uzeće je Beograd na vodi s obzirom da se Šećerana nalazi na delu onih 327 hektara koje je Vlada nedavno prodala Muhamedu Alabaru
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika zakazala je prodaju Stare Šećerane za 11. jun, po početnoj ceni 0d 680,6 miliona dinara. Organizacija „Beograd u pokretu – pokreni se“ apeluje na Vladu Srbije da spreči ovu prodaju.
U odgovoru o spomeničkom statusu Šećerane koji su dobili od Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, piše: „Fabrika Šećera u ulici Radnička br 3 i 3a u Beogradu utvrđena je za spomenik kulture – kulturno dobro odlukom iz 1984. godine. Takođe se nalazi u okviru prostorno kulturno-istorijske celine Topčider, koje je utvrđeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja od 22987. godine.“
Spomenik kulture
„S obzirom da je Šećerana zaštićena čak po dva osnova, mi apelujemo na državu da iskoristi pravo preče kupovine koje ima po Zakonu o kulturnom nasleđu i sačuva je. Odnosno, da Šećeranu ne prepusti Beogradu na vodi“, kaže za „Vreme“ Nikola Radin izvršni direktor ove organizcije.
Podseća da je ovo osmi pokušaj „prodaje Šećerane. Prethodni nisu uspeli zato što niko nije hteo da kupi zaštićeni objekat jer ne može da menja ni njegov izgled ni namenu, a još manje da ga sruši i na tom mestu sazida nešto isplatljivije“.
Februara 2022. godine gradska vlast je najavila da su 12 hektara i zgrada Šećerane proglašeni spomenikom kulture, te da će grad Beograd otkupiti ovo kulturno i istorijsko dobro i pretvoriti ga u kulturni distrikt.
„Kao što znamo, do danas se to nije desilo, a postoji opravdan strah da će Šećerana biti srušena i pretvorena u stanogradnju. Uostalom, pre mesec dana Vlada Srbije je predložila izmene prostornog plana o proširenju Beograda na vodi na još 327 hektara među kojima je i Stara Šećerana.
Pomenuti oglas Agencije za licenciranje stečajnih upravnika odnosi se na 18 nepokretnosti „Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898” u stečaju, poput upravne i stambene zgrade, glavne hale i kockare, magacina i sušare rezanaca, crpne stanice za prljavu industrijsku vodu, portirnice. U tom kompleksu nalazi se i Ustanova kulture Pozorište KPGT, koje je od 2021. godine gradska ustanova.
Primer Ljubljane
U oglasu Agencije piše da je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, za sve intervencije na Šećerani i njenoj katastarskoj parceli neophodno pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i saglasnosti na projekat i dokumentaciju iz nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, kao i da Republika Srbija ima pravo preče kupovine.
Setimo se, februara prošle godine država je imala pravo preče kupovine kule Geneks ali ga nije iskoristila, i zato je spomenik kulture kupio Aleksandar Kajmaković odnosno njegova firma „Eureka bar“.
Grad Ljubljana je 2008. godine otkupio zemljište i zgradu Cukrarne, Ljubljanske šećerane, koja je rekonstruisana i predstavlja centar kulture slovenačke prestonice.
„Beograd u pokretu-Pokreni se“ pokrenulo je peticiju za očuvanje Šećerane, a Nikola Radin najavljuje da će kad skupe 5000 potpisa, peticiju predati Ministarstvu kulture.
Potencijal Šećerane da postane novi kulturni distrikt je ogroman, kaže Nikola Radin, „to je idealan prostor prostor za umetnike različitih disciplina da stvaraju i izlažu svoja dela. Inspirisan ljubljanskom Cukrarnom, ovaj prostor bi mogao postati centar kulturnih dešavanja, okupljajući slikare, vajare, muzičare i mlade arhitekte“.
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve