Članovi Sindikata baletskih igrača Narodnog pozorišta su u štrajku, drugi put u poslednjih mesec i po dana. Smatraju da zaslužuju plate makar u visini republičkog proseka
Baletski igrači Narodnog pozorišta u Beogradu, članovi Sindikata baletskih igrača, stupaju u štrajk drugi put u poslednjih mesec i po dana.
Zato su otkazane baletske predstave „Gusar“ i „Labudovo jezero“ zakazane za 27. mart i za 1. i 3. april.
U saopštenju kojim javljaju o štrajku, navode da je to njihov odgovor na „potpuni prekid dijaloga i zatvaranje Ministarstva na naš pokušaj za poboljšanjem materijalnog i socijalnog statusa baletskih umetnika.“
„Balet je vrhunska umetnost mladih, profesionalni vek je izuzetno kratak, i naša borba je prvenstveno u svojstvu obezbeđivanja pravednih uslova rada za nove generacije“, piše u saopštenju.
„Smatramo da naša plata ne sme biti ispod republičkog proseka. To nije privilegija, to je minimum poštovanja prema umetnicima koji ovu zemlju uzdižu i predstavljaju u svetu“.
Podsećaju da Beogradski balet traje već 102 godine i „predstavlja kako kulturne, tako i moralne vrednosti kojima težimo.“
Kažu da više neće ćutati, kao i da „ako je državi stalo do svojih vrhunskih umetnika – neka to i dokaže.“
Prvi štrajk Sindikata baletskih igrača Narodnog pozorišta bio je u februaru kada su se odazvali pozivu studenata na obustavu rada.
„U trenutku kada nas studenti svakodnevno podsećaju na odgovornost i ohrabruju da se priključimo njihovom pozivu za zajedničku borbu za pravednije i odgovornije društvo, naša odluka o obustavi rada predstavlja jasan stav nas, baletskih igrača, radnika u kulturi o dugogodišnjem urušavanju svih institucija, uključujući i institucije kulture“, naveli su tada u objavi.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
