Sam je priznao da plavoj boji dodaje malo pepela od cigarete da bi dobio za njega karakterističnu sivkastu nijansu, a ponekad umesto crvene koristi prah bulke koji Marokanke, i njegova žena, upotrebljavaju umesto karmina. Sa sugestivnim crtežom i apokaliptičnim (hladno-novembarsko-beogradskim) koloritom Enkija Bilala, jednog od najvećih svetskih strip autora, Beograđani su imali prilike da se iz prve ruke upoznaju na izložbi njegovih radova koja je održana u osveženom i obnovljenom prostoru Francuskog kulturnog centra na staroj adresi u Knez Mihailovoj ulici, a koja je u Beograd stigla preko Pariza, Brisela i Sarajeva.
Enki Bilal je rođen u Beogradu 1950. kao Enes Bilal, od oca krojača rodom iz Ljubuškog (koji je 1946. sašio i jednu uniformu za maršala Tita) i majke Čehinje. Prvih deset godina proveo je na Dorćolu i kao dečak kredom je iscrtavao dorćolske pločnike, što će kasnije često u intervjuima pominjati kao svoje najranije početke. Deset godina života u socijalističkoj Jugoslaviji ostaviće traga u njegovim stripovima, u obliku reminiscencija na detinjstvo i interesovanja za politička previranja u Istočnoj Evropi.
Sa sestrom i majkom 1961. seli se u Pariz, u predgrađe Garen Kolomb, gde se pridružuju ocu koji je emigrirao u Francusku pet godina ranije. Godine 1972. posle učešća na jednom konkursu, strip magazin „Pilot“ štampa njegovu prvu priču Prokleta činija (Le Bol Maudit), čime otpočinje karijeru, čiji je skor do danas dvadeset knjiga (kako Bilal voli da kaže za strip albume), dva filma i bezbroj ilustracija. Godine 1975. izlazi mu prvi album Krstarenje zaboravljenih (La Croisière de les Oubliés), u kojem je otpočeo svoju plodnu saradnju sa scenaristom Pjerom Kristinom. Sa Kristinom će između ostalih realizovati i albume Falange crnog reda i Partija šaha (Partie de Chasse), što su i jedina dva Bilalova albuma objavljena kod nas. Oba ovdašnja izdanja (Falange su svojevremeno izdale Dečije novine, a Partiju lova pre dve godine piratski izdavač, izvesni Kondor art iz Republike Srpske) su crno-bela i skandalozno opremljena. Falange crnog reda (Les Phalanges de l’Ordre Noir, 1979) je priča o sudbini nekoliko ostarelih bivših boraca XV Internacionalne brigade u Španskom građanskom ratu, koji četrdeset godina posle rata kreću u poslednji obračun protiv svojih starih neprijatelja, bivših falangista. Partija lova, urađena po Kristinovom scenariju, je politička priča o komunizmu i Istočnoj Evropi koja se umnogome tiče i nas. Ovaj album je francuski izdavač Dargo objavio 1983. godine. Njegov moto glasi „Rastao si naviknut na moć“. Godine 1990, posle pada Berlinskog zida, Bilal Partiju lova reaktuelizuje dopisivanjem Epiloga sa zlokobnim upozorenjem: „U svakom slučaju, sinovi naših vođa postaće vođe našim sinovima.“
Od njegovih samostalnih strip radova najznačajnija je trilogija Nikopol sa stripovima Sajam besmrtnih (La Foire aux Immortels, 1980), Žena klopka (La Femme Piège, 1986), Hladni ekvator (Froid Equateur 1993) – koja će ga definitivno ustoličiti kao jednog od najznačajnijih strip autora današnjice. Godine 1987. dobija Gran pri u Angulemu, verovatno najvažniju strip nagradu u svetu. Godine 1998. sa stripom Monstrumov san (Le Sommeil du Monstre) započinje novu trilogiju pod nazivom Nike. Na početku Monstrumovog sna beba Nik, budući junak albuma, u sarajevskom porodilištu okružen kricima, posmatra zvezdano nebo kroz ogromnu rupu na plafonu oblika bivše Jugoslavije.
Bilal se ogledao i u drugim medijima, a njegovo interesovanje za film, posle plakata i scenografije, rezultiraće i prvim igranim filmom Bunker Palace Hotel koji režira 1989. (na Festu prikazan 1990). Godinu kasnije crta dekor i kreira kostime za izvedbu Prokofjevljeve opere Romeo i Julija. Njegov drugi film, “futurističko-lunarni metafizički triler“ Tykho moon premijeru doživljava 1997, a iste godine je prikazan u Beogradu, u okviru Festivala autorskog filma. U najavi su snimanje filma Žena klopka, i drugi deo trilogije Nike, pod nazivom 32. decembar.
Na izložbi u Francuskom kulturnom centru posetioci su imali prilike da vide table, crteže i kadrove Bilalovih stripova iz svih perioda njegovog stvaralaštva. Osim ove izložbe, koja je bila izuzetno posećena, Francuski kulturni centar za decembar najavljuje svojevrstan spektakl posvećen devetoj umetnosti, koji će dodatno zainteresovati ovdašnju javnost za strip koji je kod nas evidentno u ekspanziji.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
