Nedavno izdanje priče o Servantesovom plemiću iz Manče, osim o ovom braniocu potčinjenih i slobodne volje, govori i o veštini prevođenja klasičnog dela svetske literature. Prevodilac je Alreksandra Mančić
Jedno od najnovijih „Laguninih“ naslova je dvotomno izdanje Don Kihote Migela de Servantesa.
Objavljivanje svetskih klasika je obavezni deo izdavačkog plana ovog izdavača koji je, uzgred budi rečeno, jedan od retkih koji osim savremenih i aktuelnih, objavljuje i takozvane večite naslove (vrlo je moguće da bi ih objavljivali i drugi kad bi imali mogućnosti, ali nećemo o tome), a „Klasici svetske književnosti“ je jedna od najstarijih „Laguninih“ biblioteka.
Servantesovog Don Kihotea izdavač naziva dirljivim klasikom, koji čitaoca nagoni ga da se upusti u najraznovrsnije podvige i diskusije na temu rata i mira, književnosti i umetnosti, vaspitanja i ljubavi. U društvu vernog štitonoše Sanča Panse, don Kihote jezdi pod suncem vrelog španskog neba, utire suze nevoljnima i vraća slobodu potčinjenima. Branilac čovekove slobodne volje, don Kihote je često i revolucionar, koji se u više mahova i otvoreno buni protiv društvenog poretka, neodoljiv u svojoj srčanosti i nepokolebljivom stremljenju ka najvišim idealima.“
Aleksandra Mančić, koja je prevela ovu priču o španskom plemiću iz 17. veka, nazvala ju je Maštoglavi idalgo don Kihote od Manče.
U predgovoru objašnjava da je „Kihote pravo ime Servantesovog junaka“, te podseća da je taj oblik postojao i u „prvom prevodu Đorđa Popovića, a kasnije je, počev od 1938. godine, zamenjen polupofrancuženim oblikom Kihot“.
Mesto na kom je tražila značenje reči ingenioso iz naslova romana, „jeste pre svih Servantesov roman, i Servantesov junak, don Kihote. A kada čitamo roman, kada pratimo junaka, kako da ne vidimo maštu kao temeljnu don Kihotovu osobinu? Mašta je osnova njegovog života, stvar je samo u tome da ta dimenzija njegovog lika dođe u prvi plan. Reč maštoglavi došla mi je, usmeno, sa drugog mesta, od drugog ja, od izvesnog srpskog pisca: tako je, pretpostavljam, i moralo biti. Servantes je taj čiji jezik uči svakog svog čitaoca umetnosti citiranja, umetnosti umetanja reči među reči, preplitanja tekstova, deljenja osećanja i zanimanja, a time i razumevanja, ljubavi i (drugog) prevođenja.“
U predgovoru navodi da „Servantesov jezik i Servantesovu istinu“ nije mogla da prevodi „tražeći arhaizme, kroz koje ’jezik proždire sopstvenu supstancu’, već jezik koji iz španskog pozajmljuje, s lakoćom i bez skrupula, ali i s pažnjom i znanjem, ono što će u srpski uneti živo tkivo i mogućnost uspostavljanja novih veza.“
Tako je došla do druge reči u naslovu – idalgo. „Nije Servantes don Kihota nazvao uopšteno plemićem, već sasvim konkretno odredio da je on idalgo: „pojam i osećaj idalga su radikalno hispanski“, piše Ameriko Kastro, jedan od najvećih proučavalaca Servantesa u XX veku, i „idalgo se može protumačiti kao ’sin dobrote, dobrih dela ili milosrđa’“, ili „sin od dobroga roda“, čegović, ako hoćete“, objašnjava Aleksandra Mančić u predgovoru.
Maštoglavi idalgo don Kihote od Manče je 56 knjiga biblioteke „Klasici svetske književnosti“ – razumljivo je da je gotovo nemoguće ilustrovati je sa odabirom od samo njih nekoliko.
Ove subote ujutro počelo je rušenje još dve lepe vile na Neimaru, zidane početkom prošlog veka: u Hadži Milentijevoj 72 i 47. Predlog da Neimar postane zaštićena prostorna celina je predat još pre dve i po godine
Igraču upravo objavljene besplatne video-igre „Fantomi: Most ostaje“ je lako da se poistoveti sa njenom pričom zato što je živi i u realnosti: Savski most su napali maskirani huligani, brojni su i moćni. Igrač se protiv takve sile bori nepristajanjem, pravdom i sličnim nepobedivim vrednostima
Pozorišna godina okončana je podignutim crvenim šakama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. I članovi Beogradske filharmonije su koncert završili porukom podrške studentima, crvenih šaka visoko u vazduhu
Poslednja premijera u 2024. je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, drama za koju reditelj Milan Nešković kaže da je „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“
Na sednici koja je završena u noći između četvrtka i petka, odbornici vladajuće koalicije u Nišu izabrali su Marka Stošića, profesora fizičkog iz Doljevca, i bibliotekarku Anu Savić za v.d. direktore Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
