Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
U vreme mode rušenja arhitektonskih vrednosti, izložba „Snaga i svetlost industrijskog nasleđa“ u Muzeju nauke i tehnike je jedan od silnih pokušaja da se ovoj vlasti ukaže da je logika investitorskog urbanizma pogubna po budućnost.
Izložba je deo međunarodnog projekta FASIH u kome učestvuju Hrvatska, Slovenija i Srbija. Kako je objašnjeno na sajtu projekta, fokus je na interdisciplinarnom umetničkom i naučnom istraživanju industrijskog i kulturnog nasleđa otkrivanjem, istraživanjem i vrednovanjem arhitektonskih dostignuća i nematerijalnih procesa koji su obeležili modernu istoriju Beograda, Rijeke i Trbovlja. Koristeći IT i nove tehnološke alate, projekat ima za cilj da obezbedi nove pristupe promociji vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa regiona.
Termoelektrana Snaga i svetlost
Izložba u Beogradu osvetljava kroz pet savremenih umetničko-naučnih radova značaj, složenost i potencijal industrijskog nasleđa na primeru nekadašnje beogradske termoelektrane “Snaga i svetlost” – simbola modernizacije, razvoja i elektrifikacije prestonice u 20. veku.
Termoelektrana “Snaga i svetlost”, izgrađena tridesetih godina prošlog veka na desnoj obali Dunava, dugo je predstavljala simbol tehnološkog napretka Beograda. Kompleks je 2012. godine proglašen spomenikom kulture, jedno vreme je planiran kao nov prostor Muzeja Nikola Tesla, ali se od toga odustalo. Sad je napušten.
Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke, koji je jedan od partnera projekta, kaže za „Vreme“ da je „pozicija industrijskog nasleđa posebno upitna u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih slojeva“ i kao primer navodi „kompleks Beogradskog sajma i zgradu Generalštaba, vrhunska dela visokog jugoslovenskog modernizma pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. U vreme izgradnje, ovi objekti su bili publikovani u najznačajnijim svetskim arhitektonskim časopisima i revijama, kao oličenja duha, stila i kulture društva u kome su nastali“.
Grejala je Beograd 30 godina
„Kakva je onda šansa industrijskog nasleđa da se izbori za svoje mesto pod našim varljivim suncem, ako se o njima često ne znaju ni imena autora, ključni elementi nastajanja i izgradnje, korišćene tehnologije?“
Dobrivoje Lale Erić podseća da „nekadašnja termoelektrana Snaga i svetlost, ima neznanog švajcarskog autora, moguće uticaje i linije Bauhausa, te tek naznake pojedinaca, stručnjaka i naučnika koji su doprineli njenom postojanju i funkcionisanju. A ona je bukvalno grejala, osvetljavala i pokretala ovu prestonicu punih trideset godina, uključujući i gore navedene objekte i sve ono što čini život grada u 20. veku.“
„Razvoj Beograda ne bi bio moguć bez njenog danonoćnog rada, bez spaljivanja tona uglja iz kostolačkih ugljenokopa, bez brodova i barži koje su neprekidno dovozile taj ugalj do njenog pristana koji sada zovemo Marina Dorćol. Ove priče malo ko zna, a još će lakše otići u zaborav kada ovog ili ma kog drugog objekta industrijskog nasleđa više ne bude. Za mene su to ključna pitanja identiteta, vrednosti, samopoštovanja i kulture sećanja“, kaže Dobrivoje Lale Erić.
Rijeka i Trbovlje
U okviru beogradske postavke, predstavljeno je pet istraživačkih projekata: Za snagu i svetlost – kratka istorija budućnosti (autori: Marko Vesić, Zorana Milićević i Irena Pavlović), Otisak Snaga i svetlost (Davor Ereš, Marko Paunović, Mladen Lazarević i Ivan Šuletić), Svetlosni tok (Predrag Terzić), Energija prošlosti, vizija budućnosti (Sanjin Ćorović) i Iluminacija [BGD-25] (autorski tim Sz. Berlin ± Panić).
Njihovi radovi preispituju odnos materijalnog nasleđa, savremenih tehnologija, prirode i životne sredine, otvarajući prostor za novu vrstu doživljaja i tumačenja industrijskog pejzaža.
Tokom maja i juna, umetnici iz Srbije, Hrvatske i Slovenije predstaviće radove u Beogradu, Rijeci i Trbovlju, koji nude nove načine sagledavanja i tumačenja industrijskih objekata. U fokusu programa u Rijeci je bivša fabrika papira “Hartera”, dok je to u Trbovlju kompleks nekadašnje termoelektrane sa dominantnim dimnjakom od 360 metara, zvanično najvišim u Evropi.
Izložba je otvorena do 29. juna.
Nedavno otvoren Muzej Viminacijum izuzetan je u državi jer se nalazi na samom lokalitetu. Arheologija i zaštita nepokretnog kulturnog nasleđa prioriteti su Ministarstva kulture, rekao je ministar Selaković. Međutim, za Belo brdo nema novca u ovogodišnjem budžetu, a Generalštabu je oduzet status kulturnog dobra
Zbog projekta Prestonica kulture, Leskovac će ove godine u svoju kulturu uložiti najviše do sad, a Ministarstvo kulture je osiguralo potpuno nova sredstva, od kojih će biti podignut i spomenik kralju Milanu
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
