Najveća glumačka nagrada „Dobričin prsten“ uručena je Aniti Mančić o kojoj je žiri rekao da „emotivna polja svoje do kraja još uvek neistražene ličnosti, daruje postojanju večne kreativnosti, pozorištu“. Monografija, koja je deo ove nagrade, dobiće naknadno
Nagrada za životno delo “Dobričin prsten” za 2023. godinu uručena je 6. decembra glumici Aniti Mančić u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u prisustvu velikog broja kolega i poštovalaca istaknute dramske umetnice.
Nagrada „Dobričin prsten“ je najveća glumačka nagrada u Srbiji, a sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića i monografije o dobitniku.
Anita Mančić je ovom prilikom dobila prsten, a monografiju nije, zato što je Ministarstvo kulture Srbije odbilo da je sufinansira. Procenilo je da je „upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i da je „upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“.
U Udruženju dramskih umetnika, izdavaču monografije i darodavcu nagrade, kažu da je uprkos tome izrada monografije u toku, i da će je naknadno uručiti Aniti Mančić.
Odluku da najznačajnije glumačko priznanje za 2023. godinu dodeli Aniti Mančić, doneo je žiri u sastavu: Predrag Miki Manojlović (predsednik), Jelisaveta Seka Sablić, Boris Isaković, Nada Šargin, Egon Savin, Ksenija Radulović i Ivan Medenica.
Predrag Miki Manojlović je u ime žirija istakao da je „ta posebna darovitost, svakim novim bitisanjem na sceni, koju iskušava, negira i ponovo uspostavlja, jeste činjenica naše kulture kojom nas Anita do danas godinama daruje. U stalnom dijalogu sa sobom, pronalazeći odgovore sopstvenim pitanjima na koje je odgovore teško znati a još teže dati, putuje tridesetpet godina lavirintom sopstvenog bića. Anita Mančić pronalazi u sebi veoma udaljena i po svojoj suštini različita psihološko emotivna polja svoje do kraja još uvek neistražene ličnosti, darujući ih postojanju večne kreativnosti, pozorištu tom suštinom neomeđenom prostoru“, i dodao da
„Anita to uspeva i dalje putuje samo svojim putem“.
Foto: FoNet/UDUSBoris Isaković i Anita mančić
“Dobričin prsten” Aniti Mančić uručio je Boris Isaković, prethodni dobitnik tog priznanja.
Veče je bilo izuzetno veselo. Prikazani su i odabrani inserti iz bogatog pozorišnog, filmskog i televizijskog opusa Anite Mančić. U ime Udruženja dramskih umetnika Srbije, koje dodeljuje to najveće glumačko priznanje, govorio je predsednik Nebojša Dugalić.
U programu na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” učestvovali su kolege, prijatelji i saradnici Anite Mančić, umetnici: Gorčin Stojanović, Gorica Popović, Nikita Milivojević, Milica Mihajlović, Sonja Vukićević, Dragan Mićanović, Uliks Fehmiu, Rade Marković, Jasna Đuričić, Nebojša Dugalić, Jovana Gavrilović, Jovana Belović, Milica Gutović, Sanja Marković, a putem video snimaka obratili su se Egon Savin i Svetozar Cvetković.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
