Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Najveća glumačka nagrada „Dobričin prsten“ uručena je Aniti Mančić o kojoj je žiri rekao da „emotivna polja svoje do kraja još uvek neistražene ličnosti, daruje postojanju večne kreativnosti, pozorištu“. Monografija, koja je deo ove nagrade, dobiće naknadno
Nagrada za životno delo “Dobričin prsten” za 2023. godinu uručena je 6. decembra glumici Aniti Mančić u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u prisustvu velikog broja kolega i poštovalaca istaknute dramske umetnice.
Nagrada „Dobričin prsten“ je najveća glumačka nagrada u Srbiji, a sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića i monografije o dobitniku.
Anita Mančić je ovom prilikom dobila prsten, a monografiju nije, zato što je Ministarstvo kulture Srbije odbilo da je sufinansira. Procenilo je da je „upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i da je „upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“.
U Udruženju dramskih umetnika, izdavaču monografije i darodavcu nagrade, kažu da je uprkos tome izrada monografije u toku, i da će je naknadno uručiti Aniti Mančić.
Odluku da najznačajnije glumačko priznanje za 2023. godinu dodeli Aniti Mančić, doneo je žiri u sastavu: Predrag Miki Manojlović (predsednik), Jelisaveta Seka Sablić, Boris Isaković, Nada Šargin, Egon Savin, Ksenija Radulović i Ivan Medenica.
Predrag Miki Manojlović je u ime žirija istakao da je „ta posebna darovitost, svakim novim bitisanjem na sceni, koju iskušava, negira i ponovo uspostavlja, jeste činjenica naše kulture kojom nas Anita do danas godinama daruje. U stalnom dijalogu sa sobom, pronalazeći odgovore sopstvenim pitanjima na koje je odgovore teško znati a još teže dati, putuje tridesetpet godina lavirintom sopstvenog bića. Anita Mančić pronalazi u sebi veoma udaljena i po svojoj suštini različita psihološko emotivna polja svoje do kraja još uvek neistražene ličnosti, darujući ih postojanju večne kreativnosti, pozorištu tom suštinom neomeđenom prostoru“, i dodao da
„Anita to uspeva i dalje putuje samo svojim putem“.

“Dobričin prsten” Aniti Mančić uručio je Boris Isaković, prethodni dobitnik tog priznanja.
Veče je bilo izuzetno veselo. Prikazani su i odabrani inserti iz bogatog pozorišnog, filmskog i televizijskog opusa Anite Mančić. U ime Udruženja dramskih umetnika Srbije, koje dodeljuje to najveće glumačko priznanje, govorio je predsednik Nebojša Dugalić.
U programu na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” učestvovali su kolege, prijatelji i saradnici Anite Mančić, umetnici: Gorčin Stojanović, Gorica Popović, Nikita Milivojević, Milica Mihajlović, Sonja Vukićević, Dragan Mićanović, Uliks Fehmiu, Rade Marković, Jasna Đuričić, Nebojša Dugalić, Jovana Gavrilović, Jovana Belović, Milica Gutović, Sanja Marković, a putem video snimaka obratili su se Egon Savin i Svetozar Cvetković.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve