Najveća glumačka nagrada „Dobričin prsten“ uručena je Aniti Mančić o kojoj je žiri rekao da „emotivna polja svoje do kraja još uvek neistražene ličnosti, daruje postojanju večne kreativnosti, pozorištu“. Monografija, koja je deo ove nagrade, dobiće naknadno
Nagrada za životno delo “Dobričin prsten” za 2023. godinu uručena je 6. decembra glumici Aniti Mančić u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u prisustvu velikog broja kolega i poštovalaca istaknute dramske umetnice.
Nagrada „Dobričin prsten“ je najveća glumačka nagrada u Srbiji, a sastoji se od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića i monografije o dobitniku.
Anita Mančić je ovom prilikom dobila prsten, a monografiju nije, zato što je Ministarstvo kulture Srbije odbilo da je sufinansira. Procenilo je da je „upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i da je „upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“.
U Udruženju dramskih umetnika, izdavaču monografije i darodavcu nagrade, kažu da je uprkos tome izrada monografije u toku, i da će je naknadno uručiti Aniti Mančić.
Odluku da najznačajnije glumačko priznanje za 2023. godinu dodeli Aniti Mančić, doneo je žiri u sastavu: Predrag Miki Manojlović (predsednik), Jelisaveta Seka Sablić, Boris Isaković, Nada Šargin, Egon Savin, Ksenija Radulović i Ivan Medenica.
Predrag Miki Manojlović je u ime žirija istakao da je „ta posebna darovitost, svakim novim bitisanjem na sceni, koju iskušava, negira i ponovo uspostavlja, jeste činjenica naše kulture kojom nas Anita do danas godinama daruje. U stalnom dijalogu sa sobom, pronalazeći odgovore sopstvenim pitanjima na koje je odgovore teško znati a još teže dati, putuje tridesetpet godina lavirintom sopstvenog bića. Anita Mančić pronalazi u sebi veoma udaljena i po svojoj suštini različita psihološko emotivna polja svoje do kraja još uvek neistražene ličnosti, darujući ih postojanju večne kreativnosti, pozorištu tom suštinom neomeđenom prostoru“, i dodao da
„Anita to uspeva i dalje putuje samo svojim putem“.
“Dobričin prsten” Aniti Mančić uručio je Boris Isaković, prethodni dobitnik tog priznanja.
Veče je bilo izuzetno veselo. Prikazani su i odabrani inserti iz bogatog pozorišnog, filmskog i televizijskog opusa Anite Mančić. U ime Udruženja dramskih umetnika Srbije, koje dodeljuje to najveće glumačko priznanje, govorio je predsednik Nebojša Dugalić.
U programu na Velikoj sceni “Ljuba Tadić” učestvovali su kolege, prijatelji i saradnici Anite Mančić, umetnici: Gorčin Stojanović, Gorica Popović, Nikita Milivojević, Milica Mihajlović, Sonja Vukićević, Dragan Mićanović, Uliks Fehmiu, Rade Marković, Jasna Đuričić, Nebojša Dugalić, Jovana Gavrilović, Jovana Belović, Milica Gutović, Sanja Marković, a putem video snimaka obratili su se Egon Savin i Svetozar Cvetković.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
