Diskretni šarm glupavosti

STIL (MINISTARSKI)
Slabo doteran:

S obzirom na stanje stvari tokom prethodne zime, da li bismo, gospodo, na navodnog imperatora mogli da gledamo kao na govno u svetiljci, a na kraljicu Mađarske, njegovu ženu, kao na srnu na umom? Kralju Engleske kao da je dupe između dve stolice, budući da se podjednako plaši i za London i za Hanover. Mi ležimo na našim jajima, a, što se tiče kralja Sardinije, on je bio u takvoj žurbi da su mu zadnjicu morali začepiti zrnom prosa. Princ Edvard je imao sreće, te je zadavao muke svojim neprijateljima. Kralj Poljske, izborni knez Saksonije, sveden je na to da još dugi niz godina sere samo brabonjke; ali iznenada se sreća preokrenula. Ali kako, pitate me? Pa lepo, gospodo. Kraljica Španije je usrana motka koju ne znamo za koji kraj da uhvatimo. Uvek je, i vi to znate, volela da u svom besu prdi iznad dupeta. Šta se desilo? Kralj Pruske nam je prdnuo u šaku, a kralj Sardinije nam je israo ljuti biber.

(Rene-Luj, markiz Dargenson,
državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Politički govor o trenutnom stanju stvari, 1746)

KORAK
Raščlanjujući:

Dužina uobičajenog direktnog koraka će biti 75 cm (dve stope) računajući od jedne do druge pete, a njegova brzina 76 po minuti.

Instruktor će, videvši malaksalog čoveka kako stoji na poziciji, ovom objasniti princip i mehanizam koraka, tako što će stati na sedam ili osam koraka od vojnika, i okrenuti se licem prema njemu; sam će polako napraviti korak kako bi mu, dok objašnjava, i primerom pokazao. Zatim će izdati komandu:

Napred.

Koračaj.

Na prvu komandu, vojnik će težinu tela preneti na desnu nogu.

Na drugu komandu, stopalo leve noge staviće na 75 cm (dve stope) ispred desnog, ispružene potkolenice i sa vrhom stopala malo oborenim i lagano okrenutim ka spolja, što će biti slučaj i sa kolenom; u isto vreme će težinu tela prebaciti napred i, bez naglih trzaja, levo stopalo postaviti ravno na tlo, na srazmernoj udaljenosti od desnog, prenevši svu težinu tela na stopalo koje je na zemlji. Zatim će vojnik, opet lagano i bez naglih pokreta, desnom nogom iskoračiti napred, prošavši stopalom blizu zemlje, i učiniti isto što mu je bilo prethodno objašnjeno za levo stopalo; tako će nastaviti da korača, bez dodirivanja nogu.

(Uputstvo za uvežbavanje i manevre pešadije,
4. mart 1831)

FEKALNE MATERIJE
Jedan nezaboravan podvig:

Količina fekalnih materija u Nemaca je više nego duplo veća no u Francuza. Pet stotina nemačkih konjanika boravilo je tri nedelje u fabrici papira Šenevijer, u Mert-e-Moselu (Francuska), i pojelo neverovatnu količinu raznorazne hrane. Posledica toga bilo je da su svojim izlučevinama zatrpali sve prostorije fabrike. Ekipi radnika bila je potrebna čitava jedna nedelja da bi iz fabrike izneli trideset hiljada kilograma fekalnih materija. Troškovi tog čišćenja bili su izuzetno visoki. Gomila izneta iz fabrike, i koja je dosezala neverovatnu visinu, fotografisana je.

(Dr Berijon,
Polihezija nemačke rase, 1915)

SPOJ
Kako je jedan veliki francuski naučnik zbližio kokošku i zeca, i šta je očekivao od tog spoja:

Pre nekoliko godina se u Parizu mnogo pričalo o ljubavima neobičnim na sasvim drugačiji način no što je ona između štapa i petla, a to je, između ostalih, i ljubav između kokoške i zeca.

Doneti su mi zec i kokoška dan nakon 24. juna. Postavio sam ih na mesto gde sam mogao slobodno da ih posmatram, a da ih pri tom ne uznemirim, tačnije u garderober u koji se ulazi kroz kabinet u kojem radim, tako da mogu da vidim šta se tamo dešava bez da ulazim u isti. (…)

Sve do 28. delovali su mi potpuno ravnodušni jedno prema drugom; promena mesta ih je očigledno onespokojila; ali dana 28. u pola šest ujutru, video sam zeca kako se približava kokoški, i naslanja svoje telo na njeno; trenutak kasnije, ostavljajući zadnje šape na zemlji, zaskočio ju je otpozadi sa zečevima svojstvenom lakoćom, držeći prednje šape u korenu njenih krila; zatim je, što je više mogao, približio donji deo svog trbuha kokoškinoj zadnjici, i stao izvoditi veoma brze i kratke pokrete, čiji svršetak nikako nije bio dvosmislen. Bilo mu je dozvoljeno da izuzetno kratko ostane u tom položaju, jer kokoška nije bila raspoložena da se preda njegovom milovanju; samo je malo savila noge, krenula napred i umakla mu.

Dana 29. nije se moglo primetiti nikakvo očijukanje od strane zeca; kažem zeca budući da se kokoška i dalje ponašala kao prava skromna koka.

(…) Zec je nakratko prestao sa svojim bezuspešnim udvaračkim nasrtajima, ali je veoma brzo ponovo dobio napade nežnosti; oko sedam časova, opet se približio kokoški koja je trenutak ranije počela kokodakati, ali veoma tiho; nalazila se nasred sobe kada je zec prednjim delom svog tela navalio na njena leđa sa novim žarom; izgleda da ju je pritisnuo mnogo bolje no prošli put, ili je to možda bilo zato što kokoška nije pokazivala ranije iskazanu želju za begom; savivši malo noge, ona ipak načini par koraka unapred, ali prilično sporo; u zanosu strasti, zec ju je čvrsto držao, te se bližio trenutak kada će se i ona pomiriti sa tim da je ukroćena; ona čučnu kao i svaka druga kokoš koja, nakon što je prethodno bežala od svog petla, konačno pristaje da trpi njegova milovanja; dozvoljava zecu da se namesti kako on hoće; i dalje sa zadnjim šapama na zemlji, on nasloni svoje telo na njena leđa, a usled pritiska njegovih bedara, kokoškin rep bi pomeren ulevo; konačno kokoška za njega posta zečica; u akciji je bio pet ili šest puta duže no što je to pre njega bio ijedan petao. (…) Da je kokoška u stanju da se oseti posramljeno, i da je ova naša videla sebe u stanju u koje su je dovela milovanja zeca, ne bi se usudila više izaći na oči ijednom petlu; bila je zgnječena na jedan sasvim drugačiji, kokoški nadasve stran, način. (…)

Ono što je podjednako privlačilo našu znatiželju jeste pitanje kakvi bi bili produkti ovog čudnovatog spoja. Voleli bismo, a i ja bih to veoma želeo, da nam daruje kokoš ogrnutu krznom ili zečeve prekrivene perjem.

(…) Verovatno bismo uspeli da dobijemo jaja od neke druge kokoši koju bi zec smatrao prijatnom za druženje, a on se pak njoj dopao, ukoliko bismo ih nekoliko meseci ostavili same na nekom udobnom mestu, a posebno ako bismo to uradili dok su još veoma mladi: naša kokoška i njen zec bili su već prilično u godinama kada su započeli svoje druženje.

(Rene-Antoan de Reomir,
Veština leženja i uzgoja domaćih ptica svih vrsta u svim godišnjim dobima, 1749)

MASTURBACIJA
Korisna u vojsci:

Markiz Santa-Kruz započinje svoju knjigu O veštini ratovanja tvrdnjom da je za jednog generala najbitnije da zna kako da se zadovolji, jer to u vojsci a posebno u ratom zahvaćenom gradu, sprečava mogućnost uplitanja žena i njihovog čavrljanja, koje na kraju sve upropaste.

Zastrašujuće posledice:

Nesposobnost zadržavanja mokraće, začepljenje grlića materice, kao i mnoga druga oboljenja najčešće su posledice masturbacije. Konačno, i sterilitet je najčešće prisutan kod žena koje masturbiraju; što se tiče dece sa neurološkim oboljenjima, kao što je slučaj kod onih kržljavih, ona su predisponirana za škrofule i nervne napade. Distrofija mišića, delimične i generalne drhtavice, kratkotrajne paralize, neodređeni bolovi, vrtoglavice, nesanica, poremećaji vida i sluha, itd. takođe su bolesti koje za osnovni uzrok imaju masturbaciju.

Što se tiče intelektualnih sposobnosti, lako je pretpostaviti da i one slabe pod uticajem ove radnje. Osobe koje joj se odaju postaju trome i malodušne, gube sva dobra osećanja, rastrojene su i često nesposobne za bilo kakav ozbiljan posao.

Neke od njih počinju da gube sećanje i zaglupljuju.

(Dr Kofejnon,
Masturbacija i sodomija kod žena, 1903)

Nije sport:

Sreli smo dečake koji su verovali kako će svoj polni organ učiniti većim ukoliko masturbiraju. To nije samo veliki greh, nego i ozbiljna greška.

(Silvanus Stal,
Šta bi svaki momak trebao da zna, 1933)

Sjajan savet za „bludnike koji se odaju masturbaciji„:

Ah! Brate moj, siguran sam da ni ne sumnjate koliko je ovaj greh ozbiljan i ubeđen sam da se, kada biste to znali, nikada ne biste predali jednoj tako prostačkoj radnji.

Evo jednog poređenja koje vam može pomoći: pretpostavite da jedna osoba na raspolaganju ima džak dobrog brašna i bačvu vina izuzetnog kvaliteta koje sme da okusi tek kada za to dođe vreme. Ali ta osoba je, iz čistog hira, prosula džak sa brašnom, na čijem je dnu ostalo tek nešto malo tog plemenitog praha. Kako li će loš hleb od toga napravljen biti! Isto tako je prolio i najbolje vino, od kojeg mu je ostao samo talog. Kako će loše piće sada piti! Dajmo sada obrazloženje. Vi ste ta osoba kojoj je Tvorac dao kvalitetno vino ljubavi da ga popijete tek kada se oženite, zajedno sa svojom voljenom suprugom; ali pošto ste svoje snage istrošili u nečasnim zadovoljstvima, ostaćete sa talogom. Takođe vam je obilno dato dobro brašno da od njega sačinite zdrav i velik hleb – ali vaši poroci su upropastili taj skupoceni cvet, i ne ostaje vam ništa drugo do bezvredno zrnevlje. Pa recite mi, molim vas, kakvu decu ćete vi napraviti? Užas! Ako se i usudite, vaša deca će biti kržljava, slabunjava i deformisana. To je istina svima poznata, jer se prosto kaže da „za očinji greh, deca plaćaju“. Avaj! Koliko nevinih čeljadi su žrtve svojih grešnih roditelja! Koliko se bele dece rodi od belih očeva; a ako su očevi crnci, zašto su i deca crna? Po istoj zakonitosti, od grešnih očeva nastaju i grešna deca, kao što to konstatuju i lekari.

Jedan nadbiskup je dobro upućen u pitanje masturbacije kod žena:

Prvi način je nadraživanje klitorisa, i on je najčešći: sastoji se u dodirivanju klitorisa koji je, po fiziolozima, sedište ili glavni organ veneričnog uživanja.

Drugi način je kada žena u vaginu prodre prstima ili nekim, toj radnji prilagođenim, predmetom.

Treći način je nazvan materični. Sastoji se od trljanja grlića materice, i opasniji je po zdravlje od prethodna dva. On vodi ženu u sterilitet, kao i u brojna druga oboljenja sa smrtnim ishodom.

Posebni problemi koji se javljaju kod žena koje praktikuju ovu odvratnu aktivnost su čirevi i rane, tumori i kanceri grlića materice. Te žene pate još i od odliva poznatog kao „belo pranje“. Konačno, i moral je ono što počinje da se gubi: te žene postaju surove i nezahvalne prema svima.

(Velečasni Antonio Marija Klare,
Ispovednik Izabele II, Zlatni ključ, oko 1860)

Ali sve te nesreće nisu ništa naspram nesreća ispovednika:

Gnusan običaj kakav je stalna masturbacija, dovodi ispovednike u stanje totalnog očaja.

(Velečasni Buvije, Rasprava o šestoj zapovesti)