Foto: Jugososlovenska kinoteka
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
Digitalno restaurisana verzija filma „Virdžina“ Srđana Karanovića biće prikazana 20. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.
U okviru projekata A1 Kinoteka, već postoje restaurisane verzije Karanovićevih filmova „Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“ „Nešto između“ i „Za sada bez dobrog naslova“.
Radnja Karanovićeve drame se odvija krajem 19. veka, u zabitom selu Kninske krajine, prostoru na kojem su porodice bez muškog potomstva smatrane ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, one su jedno od ženske dece proglašavale „virdžinom“, odnosno muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu…
Zbog produkcionih problema, „Virdžina“ je snimana gotovo deset godina, a premijerno je pokazana na Festivalu u Veneciji 1991. godine.
Virdžinu je glumila Marta Keler, a njenog oca Miodrag Krivokapić.
U knjizi razgovora između Stefana Arsenijevića i Srđana Karanovića „Malo iznad tla“, jedna od tema bio je i ovaj film.
Sve je počelo, ispričao je Karanović, od istinite priče. Njegov otac je u „Ilustrovanoj politici“ pronašao priču „o autentičnoj ženi, Albanki, koja je 25 godina provela kao muškarac. I dao mi je da pročitam. Nije sugerisao da od toga pravim film, kao što mi nikad nije sugerisao o čemu da pravim film. I ja sam počeo da razmišljam o tom članku, polako, uz druge stvari. I stalno sam se vraćao na tu temu. Priviklo me nešto čega sam se držao u stvari do kraja, a to je da jedno dete koje je rođeno kao žensko mora da živi kao muško. Znači, mora da živi kako drugi hoće. Tradicija, religija, običaji i sve što uz to ide. Jedino što to dete želi je da postane ono što u stvari jeste, žensko.“
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Mladi kantautor MJ Lenderman izdao je najbolji američki alternativni rok album ove godine
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
