Foto: Jugososlovenska kinoteka
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
Digitalno restaurisana verzija filma „Virdžina“ Srđana Karanovića biće prikazana 20. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.
U okviru projekata A1 Kinoteka, već postoje restaurisane verzije Karanovićevih filmova „Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“ „Nešto između“ i „Za sada bez dobrog naslova“.
Radnja Karanovićeve drame se odvija krajem 19. veka, u zabitom selu Kninske krajine, prostoru na kojem su porodice bez muškog potomstva smatrane ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, one su jedno od ženske dece proglašavale „virdžinom“, odnosno muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu…
Zbog produkcionih problema, „Virdžina“ je snimana gotovo deset godina, a premijerno je pokazana na Festivalu u Veneciji 1991. godine.
Virdžinu je glumila Marta Keler, a njenog oca Miodrag Krivokapić.
U knjizi razgovora između Stefana Arsenijevića i Srđana Karanovića „Malo iznad tla“, jedna od tema bio je i ovaj film.
Sve je počelo, ispričao je Karanović, od istinite priče. Njegov otac je u „Ilustrovanoj politici“ pronašao priču „o autentičnoj ženi, Albanki, koja je 25 godina provela kao muškarac. I dao mi je da pročitam. Nije sugerisao da od toga pravim film, kao što mi nikad nije sugerisao o čemu da pravim film. I ja sam počeo da razmišljam o tom članku, polako, uz druge stvari. I stalno sam se vraćao na tu temu. Priviklo me nešto čega sam se držao u stvari do kraja, a to je da jedno dete koje je rođeno kao žensko mora da živi kao muško. Znači, mora da živi kako drugi hoće. Tradicija, religija, običaji i sve što uz to ide. Jedino što to dete želi je da postane ono što u stvari jeste, žensko.“
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
Uhapšeni su osumnjičeni za krađu slike „Uspenje“ Zdravka Vučinića
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
