Promocijom monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja biće proslavljeno deset godina Književnog festivala na brodu. Brod je velika bela lađa Cepelin na Dunavu podno novosadske Tvrđave, a festival je kakav nigde niko nema
Prvi dan jedanaeste godine Književnog festivala na brodu, a radi se o velikom belom brodu „Cepelin“ na Dunavu u centru Novog Sada podno Tvrđave, biće ujedno i proslava njegovog desetog rođendana. Zamišljena je kao promocija monografije „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ Đorđa Randelja, tvorca i realizatora ovog jedinstvenog festivala.
Promocija i počretak nove sezone zakazani su u sredu, 14. maja, u 20 časova.
I posle je sve bilo lako
Ipak, prvo o slavljeniku, o Festivalu. Njegov naslov „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ rečito govori o čemu se tu radi: svakog četvrtka od proleća do jeseni dolaze pisci da sa čitaocima razgovaraju o svojim knjigama i svemu ostalom s njima u vezi. Do sada je na 260 takvih večeri bilo preko 400 pisaca, kritičara., glumaca i muzičara iz jugoslovenskih gradova a najviše iz Novog Sada i Beograda. I sve to bez dotacija.
„Saša Blečić, vlasnik broda, i njegov saradnik Miša Cvetičanin pitali su me jednom prilikom da li bih da kod njih održim književno veče zato što su želeli da pridobiju nove goste. Ja sam im rekao – hoću, ali ne jedno književno veče, nego književni festival! Oni su pristali, i posle je sve bilo lako“, ispričao je Randelj za „Vreme“.
Zašto je to uradio? Zato što smatra „da su neki novi Crnjanski i danas među nama, samo ih ne prepoznajemo, ne podsećaju nas na njih mediji koji danas pomno prate svaki korak i svaki porub na suknji nekih Cajki, Ceca i ostalih Karleuša. Naravno da su oko nas, u svakom naraštaju stasavaju novi Andrići, Ćopići, Raičevići, Pope, Selimovići, Matići, ali smo ih korak po korak gurnuli u stranu, jer nam za čitanje knjige Miloša Crnjanskog treba recimo dva-tri, pa i nedelju dana, a za Cajku i Cecu – tri i po minuta. Pa se i zato već pola veka hranimo planktonom na površini, a krupne ribe u dubini i ne tražimo!“ 
„RandeLJvu sa piscima i knjigama“ je 26. Randeljeva knjiga. U prvom delu su njegovi publicistističko-književni tekstovi o životu sa knjigama i piscima, a u drugom – utisci učesnika Randeljevog festivala. Tu su i obavezne i vrlo dragocene fotografije.
Razgovara se, ali stvarno
Citiraćemo deo tekst Mihajla Pantića „Dunav, brod, festival“.
„Nije tu reč ni o kakvim ’književnim večerima’, onom već dobrano pohabanom, oplesnjivom ritualu u kojem živi pisac izlaže svoju bistu u prisustvu hvalospevih glasnogovornika, bliže i dalje rodbine, ponekog znatiželjnika koji takođe, eto, piše, potom i dva-tri prijatelja (ostali se izvinjavaju zbog zauzetosti) i predstavnika medija koji pre početka programa uzmu izjave, naprave snimak i neopazice se iskradu, razumljivo i opravdano, čeka ih sastavljanje izveštaja. Ne, ništa od toga. Na brodu se, naime, razgovara, ali stvarno. I sluša, ne obavezno tim redom. Kao da se baš tu, reklo bi se pre spontano nego programski, učesnici i slušaoci vraćaju onom pradavnom antičkom običaju okupljanja u ’pritaneumu’ (ovoga puta na vodi, a ne u oficijelno gradskom stanju), gde su knjige i samo knjige (ne praporci, ne pisci) u prvom planu. Danas je svet nesrećno podeljen ili samo na govornike ili samo na slušaoce; govornici ne slušaju, slušaoci ne govore; ukratko, ’gluvi telefon’ postao je i ostao osnovno sredstvo i u svetu apsolutnih digitalizovanih masovnih komunikacija.“
Podsetimo još i da su na Randeljevom Cepelinu uživali mnogi autori „Vremena“, recimo Ivan Ivanji, Dragoljub Žarković, Miša Vasić, Teofil Pančić, Sonja Ćirić, Petar Lađević, Jovana Gligorijević, Jelena Jorgaćević Kisić…
U sredu će na Cepelinu knjigu „RandeLJvu sa piscima i knjigama“ koju je objavio „Tiski cvet“ predstaviti pesnik Pero Zubac i novinari Tatjana Novčić Matijević i Branislav Šovljanski, i najaviti početk 11. sezone.
Zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da se povinuju zahtevima leks specijalisa i izbrišu kompleks Generalštaba iz Centralnog registra nepokretnih kulturnih dobara Republike Srbije, iako im se preti otkazima. Osim baštine brane i integritet svojih institucija i svoju struku
SNS traži da se područje obuhvaćeno leks specijalisom proširi do Slavije i da se status kulturnog dobra ukine sa još 15 objekata među kojima su Amam kneza Miloša, Vaznesenjska crkva, Jugoslovensko dramsko pozorište, Studentski kulturni centar, Vlada RS...
„Portret Elizabet Lederer" Gustava Klimta postala je druga najskuplja slika u istoriji i najskuplja među delima moderne umetnosti
U Indiji mi je pre neki dan prišla devojka koja je rekla da je imala utisak kao da gleda kroz prozor u neki njoj nepoznati svet koji joj je jako blizak. To je divno, jer shvatiš da ta priča, iako je vrlo balkanska, zapravo ima univerzalnu emociju. Ljudi se smeju na mestima za koja sam mislio da su samo meni smešna i koja sam pisao sebi za zabavu
Hajduk u Beogradu, režija Milan Todorović,
igraju: Todor Jovanović, Sofia Trifunović, Andrej Kostjukov, Martin Zoričić, Pavle Nikolić
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
