foto: themurdercapital.com
Zar još ti se o strastima sneva,
O draži za pale serafime?
Ne spominji onih čarnih dneva.
Srce zgara, jer tvoj pogled seva.
Voljom tvojom živi. Ili čime?
Zar još ti se o strastima sneva?
(Džejms Džojs, Portret umetnika u mladosti)
Sada je već sasvim jasno: u irskom roku sve započinje sa Džejmsom Džojsom. On je taj prvobitni, iskonski pank mesija, u zemlji gde je apsolutno svaki pesnik – roker. I obratno. Džonatan Svift, Oskar Vajld i Vilijam Batler Jejts tri su rokenrol mudraca što – na neki svoj nevidljivi način – svedoče rođenju Džojsovog genija. A sada, beskompromisne dablinske junoše iz sastava Inhaler, The Murder Capital, Gilla Band i Fontaines D.C. nastavljaju da prenose buktinju dalje.
Da je Dablin glavni grad svetskog fatalizma, odavno je poznato. The Murder Capital otvoreno ga nazivaju “prestonicom ubistva” praveći čemernu aluziju na gnusnu dobit proisteklu iz nečeg veoma nalik egzekuciji njegovih stanovnika. Ali, čijom tačno krvlju je on zapravo umrljan? Svojom lično, onom sopstvenog naraštaja, svih dičnih Dablinaca uopšte? Jer, ne zaboravimo da je Džojs o rodnom gradu govorio kao o mestu pogođenom paralizom. I zato valjda iz njega i utekao brže-bolje put kontinenta, nijednom se ne osvrnuvši da mu poželi zbogom. A sada se na mestu te oduzetosti raširila smrtonosna kapitalistička lokva nekog neodgonetnutog smaknuća, oličenog u prijateljima što su počinili suicid, razmileli se svetom u bekstvu, zaprepastili pred pogubljenjem dragih kvartova sa karakterom u korist bezlične novogradnje. Je li ovaj grad zaista presudio svojim žiteljima ili oni njemu? I zašto zumeri to jednostavno više nisu u stanju da podnesu?
DABLINSKI SPLIN
Strange feeling I’m dealing with
I can’t admit it I lose my grip
That morning I thought I’d skip
This day forever became what if
Existence fading, existence fading
(The Murder Capital, Existence)
Međutim, odsustvo novca u džepu kao da je pogodovalo gradskoj muzičkoj sceni, koja je tamo i inače uvek bila razvijena. Poslednjih pet-šest godina upadljivo je koliko imena situiranih u Dablinu počinje da privlači opštu pažnju širom sveta, počevši od fantastičnog poetskog rokenrola grupe Fontaines D.C. – čije ploče A Hero’s Death i Skinty Fia već spadaju u savremene klasike – do euforično ekstremnih Gilla Band (videti “Vreme” 1663), iza kojih u dugom nizu nastupa čitava plejada jedinstvenih talenata.
Mladež koja u Dablinu danas prkosno opstaje, verovatno baš iz tih razloga razmatra ovu geografsku tačku svog porekla i bitisanja – uz svu periferijsku beznadežnost koju ona i dalje sobom nosi – sa mnogo više nostalgije od svog znamenitog pretka, iako jednako nemilosrdnim kritičkim okom. Taj dablinski parfem bezizlaza izgleda da je opojan preko svake mere, pa ga se omladinci grčevito drže, udišući spleen Dablina kao da im je to poslednja doza neke fatalno privlačne droge. The Murder Capital bez ikakve sumnje spadaju upravo u takve.
I mnogo glamurozniji Inhaler očigledno dele istu pasiju. Kada Elajdža Hjuson, pevač ovog benda, a usput i sin čuvenog Bona Voksa iz U2, egzaltirano lokalpatriotski konstatuje kako u Dablinu postoji nešto za njega toliko magnetično da uvek jedva dočeka povratak kući sa svih svojih dalekih putovanja, onda je to – stvarno TO. Voleti i osećati ljubav, koje se nikada ne bi odrekao na ovom svetu, bez obzira što ti ona možda neprestano nanosi posekotine i modrice, makar u prenesenom značenju, deluje kao jedno od mogućih tumačenja naziva njihovog drugog albuma Cuts & Bruises, što je svetlost dana ugledao i doslovno prethodnog vikenda.
Dva, po svemu sudeći, sjajna mlada sastava, čiji je nezadrživi uspon i te kako primetan u ostatku planete – i van drevne Erin – kroz svoju rock estetiku ekspliciraju ovo pomenuto, lično stanje ovisnosti o mudrom, romantičnom i brutalnom Dablinu, u isti čas konzervativnom i progresivnom, bučno svakodnevnom i kontemplativnom, mizoginom i feminomaničnom, filozofski zanesenjačkom i narodski otrežnjujućem, privrženom i ćudljivom, samoniklom, a opet u tradiciji ukorenjenom.
Mislim, kakav grad…
BITI ILI NE BITI U DABLINU
I’ll stay committed, I’ll make it stick
This morning took ownership
To stay forever in my own skin
Existence changing
(The Murder Capital, Exist)
Zanesena tumaranjem kroz mistične zvučne predele, gde Ijan Kertis susreće Džefa Baklija, a Mark Ajcel detonira njihovu zlu sreću svojom plamtećom verom, muzika sastava The Murder Capital taman je dovoljno mračna da odvrne sva vaša čula do podeoka punog opreza pred naslućenom opasnošću, a da istovremeno uteši blagošću sa kojom nema zezanja. Dok slušate kako Mekgavern peva: “The only place to go from here/ That’s all we had to disappear/ I made my choice/ The pulsing waves that miss the moon/ Will rise and fall, each day will too/ I’m dancing in the waves”, prepoznajete ono neimenovano osećanje sa naslovne strane ploče. Jedan čovek sedi tamo, poluokrenut leđima u gotovo praznoj sobi, nastanjenoj samo mesecom i duhovima, grleći ili pridržavajući sebe da se ne sruči nauznak od bola koji ga tišti i pilji u belu vazu na podu, obnaženog stopala…
Ne postoji Tomas Bernhard koji bi to opisao.
Sećate li se Kevina Morbija i njegovog prošlogodišnjeg albuma This Is a Photograph? I on sedi sam u svom kutku načičkanom slikama na zidu, lica sakrivenog kosom, prekrštenih nogu, pevajući o nestajanju takođe.
Ako usamljenost ima svoj zvuk u dve hiljade dvadesetim – onda su to The Murder Capital. Samo što ova samoća ima kičmu i svojevrsnu disciplinu. I bavi se suštinskim pitanjima za mlade irske momčine: biti ili ne biti u Dablinu i u sebi samom?
DABLIN U EKSTAZI
We were young and amused
But now we’re dancing to a tune
We can’t be who we used to be
(Inhaler, Dublin in Ecstasy)
Ali, Elajdža Hjuson i momci imaju vedrine za ceo Dablin i čitavu Irsku pride! Opisujući svoju muziku kao indie rock, Inhaler su potpuno svesni pop predznaka koji uz nju glasno ide, ne doživljajući ga kao sramotnu pokudu, već pre kao mogućnost da svoju muziku munjevito upute što je moguće dalje i tehnički perfektnije. Bez obzira na luksuzno pakovanje, Inhaler paradoksalno ne pate od manjka tmurne ozbiljnosti. Ako potisnete svoj otpor prema činjenici da je reč o Bonovom izdanku i praporcima, prijatno ćete biti iznenađeni pesmama koje sa tronućem govore o razdvojenosti, nedostajanju, prošlosti što preko noći ume da iscuri kroz prste, nenadanim suočavanjima sa sobom i onim što jesi…
Stara je istina, koju potvrđuju i dablinski bendovi nove generacije: na mestima gde nema nikakve nade – samo nada i raste.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
