Dokument Tarifa koji javne biblioteke obavezuje da Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) uplaćuju nadoknadu za svaku iznajmljenu knjigu svojim članovima, je protivzakonit.
Na ovo ukazuje Bibliotekarsko društvo Srbije.
Traži se ponavljanje postupka
Oni su u petak podneli „Zahtev za ponavljanje postupka i predlog za odlaganje izvršenja rešenja Zavoda za intelektualnu svojinu od 28. marta ove godine, kojim je data saglasnost na Predlog tarife naknada za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi koji je 4. marta 2023. odredio Upravni odbor OORP“.
Zahtev su podneli Zavodu za intelektualnu svojinu koji je osnovao OORP da u njegovo ime vodi računa o naplati autorskih prava pisaca i prevodilaca od javnih biblioteka.
Suprotno sa zakonom
U Bibliotekarskom društvu kažu da je dokument Tarifa na više načina u suprotnosti sa Zakonom o bibliotečko-informacionoj delatnosti.
Pre svega, upozoravaju da se dokumentom Tarifa udruženju građana OORP daju ovlašćenja i moć da direktno upravlja radom svih javnih biblioteka u Srbiji, čime se ozbiljno ugrožava rad javnih biblioteka, samim tim što imaju uticaja na finansije biblioteka.
U stavu 1 člana 7 dokumentom Tarife određeno je da su biblioteke dužne da „pribave dozvolu OORP zaključivanjem ugovora o neisključivom ustupanju pravu davanja na poslugu“ knjiga.
Zatim, Tarifom se kompletno vlasništvo svih bibliotečkih fondova javnih biblioteka u Republici Srbiji, dakle svih knjiga i publikacija, predaje udruženju građana OORP, koje će odlučivati da li ti fondovi mogu da se koriste ili ne, i dobijati novac za korišćenje ovih fondova od strane građana.
Takođe, dokument Tarifa ostavlja mogućnost udruženju građana OORP da spreči biblioteke da ispunjavaju svoju zakonsku obavezu. Jer, ukoliko iz bilo kog razloga udruženje građana ne zaključi ugovor sa javnom bibliotekom po kome one imaju prava da pozajmljuju knjige, ona neće moći da obavlja svoju osnovnu delatnost.
Nadležnost Ministarstva kulture
Javne biblioteke Srbije su u nadležnosti Ministarstva kulture pa samim tim nikakvo udruženje građana ne može da im daje pravo da iznajmljuju knjige, odnosno da obavljaju delatnost zbog koje postoje.
Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti jasno ističe da su za osnivanje i funkcionisanje rada javnih biblioteka zadužene lokalna samouprava i Ministarstvo kulture, i to u članu 14 i 15.
Zato je, kažu bibliotekari Tarifa protivzakonita, jer, protivno zakonom definisanih institucija koje se bave osnivanjem i obavljanjem delatnosti javnih biblioteka, udruženju građana OORP daje mogućnost da direktno odlučuje o radu i delatnosti javne biblioteke.
Ministarstvo kulture o svemu ovome ćuti, zato što Tarifa nije njihova inicijativa, već Zavoda za intelektualnu svojinu.
I, to nije sve.
Tekst dokumenta Tarifa je u suprotnosti čak i sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima, koji treba da sprovodi.
Prava preminulih pisaca
U članu 102 Zakona o autorskom i srodnim pravima piše da „imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina posle njegove smrti“, a u članu 103 da „autorsko pravo na kolektivnim delima traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela“.
Ipak, u Tarifi se predviđa naknada za pozajmljivanje svih, pa i ovih dela.
Član 3. Tarife glasi: „Osnovica za obračun autorske naknade je broj datih na poslugu originala ili umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi od strane javnih biblioteka.“
Od biblioteke će se dakle naplaćivati naknada i za pozajmljenu knjigu autora čije je autorsko pravo prestalo da postoji.
Bibliotekari će zbog kolizija Tarife sa Zakonom o bibliotečkoj delatnosti tražiti proveru ustavnosti odluke po kojoj je doneta autorska tarifa. Takođe će ispitati i legitimitet organizacije koja utiče na njihov rad.
Pre nedelju dana, pokrenuli su peticiju kojom traže ukidanje ove tarife. Premijera Miloša Vučevića su već obavestili o ovom svom problemu mejlom a zatim su mu poslali i dopis poštom. Čekaće do kraja ove nedelje, pa će mu ponovo poslati dopis, potpise peticije, i pisma podrške inostranih organizacija.
