Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
U Aleksandrovcu se svakog juna, deset godina unazad, održavaju „Bucini dani“, pozorišni festival posvećen glumcima i sećanju na pozorišnog kritičara, književnika i esejistu Milosava Bucu Mirkovića. Održava se u Domu kulture, uz pomoć Opštine Aleksandrovac.
„Bucini dani“ su jedina pozorišna manifestacija u Rasinskom okrugu, i razlog zašto svakog juna u Aleksandrovac dolaze ljudi iz okolnih gradova. Verovatno najbolja ilustracija šta ovaj festival znači za okrug je izjava poznatog glumca Ljubomira Bandovića: „Ti ljudi imaju vino i ’Bucine dane’, i ništa više“.
Po čemu ćemo ga pamtiti
Jubilarni, deseti festival završava se 22. juna svečanom dodelom nagrada i nema nikakve sumnje da će biti zapamćen po laureatima, predstavama i aplauzima. Međutim, veče pre završetka, desilo se nešto što ne priliči ni jednom festivalu i što će ga svakako okarakterisati u negativnom smislu.
Naime, pred početak predstave Đuka Zrenjaninskog pozorišta, ukraden je barjak Studenata Župe. Nalazio se iza scene, među ličnim stvarima glumaca predstave koji su nameravali da ga iznesu pred publiku za vreme aplauza.
Student Pavle Gašić kaže za „Vreme“ da su „slučaj prijavili policiji“ kao i da je „prostor gde se nalazio barjak pokriven nadzornim kamerama pa ćemo tražiti da se vrate, kako bismo imali dokaze. Za sad, imamo svedočenje Zrenjaninaca ko se nalazio pored zastave pre nego što je nestala.“
Priča da je barjak Studenata Župe, po dogovoru između njih i glumačkih ansambala, iznošen nakon svake festivalske predstave.
„Na otvaranju, nakon predstave Majstor i Margarita naš barjak su razvili glumci Narodnog pozorišta iz Beograda, a zatim i glumci predstava svih ostalih večeri. I svakog puta publika je taj njihov gest oduševljeno pozdravila velikim aplauzom“, priča Pavle Gašić.
„Baš zbog takve reakcije prisutnih, bila je uočljiva sasvim suprotna reakcija predstavnika opštinske vlasti. Oni nisu tapšali glumcima niti su ustali kao što je to uradila cela sala, a nakon te prve, nisu dolazili na naredne.“
Pretnje
Priča da je nakon otvaranja, u bifeu Doma kulture bilo posebno neprijatno. Nemanja Pribaković, pomoćnik predsednice Opštine Aleksandrovac, pozdravio je goste iz Narodnog pozorišta Beograd govorom u kome je gest glumaca ocenio kao politizaciju kulture. Najavio je da organizatori koji svih ovih godina pripremaju festival vrlo moguće neće organizovati i naredni, pogotovo što će Opština da razmisli da li će iduće godine uopšte i biti „Bucinih dana“.
Takvo ponašanje Nemanje Pribakovića Studenti Župe su komentarisali na Instagram profilu.
„Niz pretnji otkazima, neprimereno ponašanje, a u jednom momentu i psovke, smatramo apsolutno nedoličnim u ovakvoj prilici“, napisali su između ostalog, naglasivši „da niko iz organizacije nije učestvovao u planiranju akcije iznošenja naše zastave. Za akciju su znali isključivo studenti i glumačke ukipe, te smatramo da nikakvi otkazi ne bi smeli da se sprovedu.“
Poslednje večeri, sinoć u subotu, kad je ukraden barjak Studenata Župe, ansambl pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina nakon predstave Đuka nije izašao praznih ruku pred publiku, izneli su transparent „Aplauz studentima“. I – dobili su ga. Izuzetno emotivan i veliki.
Za svaki slučaj
Za svaki slučaj, pomenimo ovogodišnje učesnike i laureate, jer – možda narednih „Bucinih dana“ neće biti.
Bilo je pet predstava: dve Narodnog pozorišta u Beogradu Majstor i Margarita i Centrala za humor, zatim Svaka ptica svome jatu Beogradskog dramskog pozorišta, Ućutkivanje Sokrata Bitef teatra i već pominjana Đuka predstava pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina.
Grand Prix festivala je dobila jedna od najvećih srpskih glumica Gordana Đurđević Dimić za predstavu Đuka. „Zlatno zrno“ za najbolju glumicu festivala ide u ruke Vanji Milačić za dve produkcije Narodnog pozorišta, a Bojanu Dimitrijeviću za Ućutkinvanje Sokrata, za najboljeg glumca . Najbolji Mladi glumac je Jovan Jovanović za predstavu Centrala za humor, a Miloš Đorđević i Radovan Vujović dele Bravuru za uloge u istoj toj predstavu.
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
