fotografije: s. đipanov
Treća godina književnog festivala "Razgovori o ljubavi (prema čitanju)" na velikom belom brodu usidrenom na Dunavu, jedinstvenog u nas
„Kakvo je to čudo napraviti književni festival? Pa neka je i na brodu. Čudna mi čuda, to je samo malo više posla. Nije čudo ni da potraje, da postane tradicionalan, treba samo imati strpljenja, onog vojvođanskog zicflajša, pa otkud su upornost i istrajnost neka čudesa? Čudo je samo što se običan poduhvat smatra čudesnim“, komentariše Đorđe Randelj, osnivač i organizator književnog festivala „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ na velikom belom brodu „Zepelin“ usidrenom na Dunavu u centru Novog Sada. Ovo je njihova (Randelju i brodu) treća festivalska godina.
Đorđe Randelj je dugogodišnji novinar lista „Dnevnik“ a danas urednik Kulturne redakcije RTV Vojvodine, autor 26 knjiga, a pre svega pasionirani kulturtreger novosadski. Dva su razloga zašto je osnovao Književni festival na brodu. Kako kaže, nameran je bio da mladima pokaže ko su nam danas velikani srpske književnosti, ko su nam danas Andrići i Crnjanski, zato što smatra „da su neki novi Crnjanski i danas među nama, samo ih ne prepoznajemo, ne podsećaju nas na njih mediji koji danas pomno prate svaki korak i svaki porub na suknji nekih Cajki, Ceca i ostalih Karleuša. Naravno da su oko nas, u svakom naraštaju stasavaju novi Andrići, Ćopići, Raičevići, Pope, Selimovići, Matići, ali smo ih korak po korak gurnuli u stranu, jer nam za čitanje knjige Miloša Crnjanskog treba recimo dva-tri, pa i nedelju dana, a za Cajku i Cecu – tri i po minuta. Pa se i zato već pola veka hranimo planktonom na površini, a krupne ribe u dubini i ne tražimo!“ Drugi razlog je sledeći. „I sad vidim sebe kao osnovca ukočenog na ulici zato što je pored mene upravo prošla Desanka Maksimović! ili mladi lepi Ršum! Ili svi oni pisci iz čitanki koji su gostovali na Zmajevim dečjim igrama. Otad sanjam da pisce iz čitanki dovedem u Novi Sad, da se šetaju kuda se šeta običan svet!“
Ostvarenje tog sna (ostanimo u Randeljevom svetu čudesnog čije postojanje negira ali veruje u njega) počelo je ovako: „Saša Blečić, vlasnik broda, i njegov saradnik Miša Cvetičanin pitali su me jednom prilikom da li bih da kod njih održim književno veče zato što su želeli da pridobiju nove goste. Ja sam im rekao – hoću, ali ne jedno književno veče, nego književni festival! Oni su pristali, i posle je sve bilo lako.“
Već tad je odlučio, kaže Randelj, da njegov festival bude najveći, najlepši, najdugotrajniji – što mu za sad i ispeva: bez dinara pomoći ili dotacija, na „Zepelinu“ je održano 86 književnih i čitalačkih seansi sa preko 250 učesnika i desetak hiljada gledalaca, slušalaca i ko zna koliko čitalaca. „Pisci su nam stizali ne samo iz Beograda, nego i iz Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Kraljeva, Čačka, Kragujevca, Zagreba, Splita i Sarajeva, sve sami laureati velikih književnih nagrada. I onda je krenula reklama od usta do usta, pa nas neprestano zovu pisci i izdavači i pitaju kad će oni doći na red? I, nismo ih valjda zaboravili?“
„Zepelin“ dočekuje pisce kao što Mostra i ostali svetski filmski festivali dočekuju glumačke zvezde: raskošnim svetlima sa broda i Petrovaradinske tvrđave, crvenim tepihom i vatrometom! Đorđe Randelj podseća da su u takvom štimungu lane na brod o svojim knjigama sa čitaocima razgovarali Mihajlo Pantić, Vladimir Pištalo, Laslo Vegel, Laslo Blašković, Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Gojko Božović, Vida Ognjenović, Vladislav Bajac, Maja Herman-Sekulić, Goran Marković, Ante Tomić iz Splita, Enes Kišević iz Zagreba i Muharem Bazdulj, koji ima adrese u Beogradu i Sarajevu, izraelski pesnik Amir Or, dve vodeće evropske romansijerke – francuska Majlis de Karangal i češka Marketa Hejkalova…
„Ovog leta ponovo su nam došli Peca Popović i Mihajlo Pantić sa rok sastavom i knjigom Biti rokenrol, potom i Vladimir Pištalo sa novim romanom Sunce ovog dana (Pismo Andriću), Dragan Velikić, Srđan V. Tešin, Julijan Tamaš, Dragoljub Mićunović sa tri knjige memoara, Laslo Vegel sa novim romanom Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile, Ivan Ivanji je predstavio svoju knjigu Mađarska revolucija 1956. godine, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, koji je istovremeno pod književnim pseudonimom Ivan Negrišorac vrsni pesnik, esejista, istoričar književnosti i romansijer. Prošle nedelje na brodu je bio novosadski književnik Franja Petrinović sa novim romanom Popravljač ogledala u izdanju Akademske knjige, ovog četvrtka dolaze Matija Bećković i Olja Bećković, idućeg Pero Zubac… Teraćemo tako do decembra, a i dogodine, pa sve dok nas bude.“
U saopštenju Ministarstva kulture Nikola Selaković saopštava da osuđuje napad na spomenike tokom vikenda, kao i da je to kulturocid u kome su učestvovale "studentkinje blokaderke“. Nije naveo na osnovu čega ih okrivljuje
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
