fotografije: s. đipanov
Treća godina književnog festivala "Razgovori o ljubavi (prema čitanju)" na velikom belom brodu usidrenom na Dunavu, jedinstvenog u nas
„Kakvo je to čudo napraviti književni festival? Pa neka je i na brodu. Čudna mi čuda, to je samo malo više posla. Nije čudo ni da potraje, da postane tradicionalan, treba samo imati strpljenja, onog vojvođanskog zicflajša, pa otkud su upornost i istrajnost neka čudesa? Čudo je samo što se običan poduhvat smatra čudesnim“, komentariše Đorđe Randelj, osnivač i organizator književnog festivala „Razgovori o ljubavi (prema čitanju)“ na velikom belom brodu „Zepelin“ usidrenom na Dunavu u centru Novog Sada. Ovo je njihova (Randelju i brodu) treća festivalska godina.
Đorđe Randelj je dugogodišnji novinar lista „Dnevnik“ a danas urednik Kulturne redakcije RTV Vojvodine, autor 26 knjiga, a pre svega pasionirani kulturtreger novosadski. Dva su razloga zašto je osnovao Književni festival na brodu. Kako kaže, nameran je bio da mladima pokaže ko su nam danas velikani srpske književnosti, ko su nam danas Andrići i Crnjanski, zato što smatra „da su neki novi Crnjanski i danas među nama, samo ih ne prepoznajemo, ne podsećaju nas na njih mediji koji danas pomno prate svaki korak i svaki porub na suknji nekih Cajki, Ceca i ostalih Karleuša. Naravno da su oko nas, u svakom naraštaju stasavaju novi Andrići, Ćopići, Raičevići, Pope, Selimovići, Matići, ali smo ih korak po korak gurnuli u stranu, jer nam za čitanje knjige Miloša Crnjanskog treba recimo dva-tri, pa i nedelju dana, a za Cajku i Cecu – tri i po minuta. Pa se i zato već pola veka hranimo planktonom na površini, a krupne ribe u dubini i ne tražimo!“ Drugi razlog je sledeći. „I sad vidim sebe kao osnovca ukočenog na ulici zato što je pored mene upravo prošla Desanka Maksimović! ili mladi lepi Ršum! Ili svi oni pisci iz čitanki koji su gostovali na Zmajevim dečjim igrama. Otad sanjam da pisce iz čitanki dovedem u Novi Sad, da se šetaju kuda se šeta običan svet!“
Ostvarenje tog sna (ostanimo u Randeljevom svetu čudesnog čije postojanje negira ali veruje u njega) počelo je ovako: „Saša Blečić, vlasnik broda, i njegov saradnik Miša Cvetičanin pitali su me jednom prilikom da li bih da kod njih održim književno veče zato što su želeli da pridobiju nove goste. Ja sam im rekao – hoću, ali ne jedno književno veče, nego književni festival! Oni su pristali, i posle je sve bilo lako.“
Već tad je odlučio, kaže Randelj, da njegov festival bude najveći, najlepši, najdugotrajniji – što mu za sad i ispeva: bez dinara pomoći ili dotacija, na „Zepelinu“ je održano 86 književnih i čitalačkih seansi sa preko 250 učesnika i desetak hiljada gledalaca, slušalaca i ko zna koliko čitalaca. „Pisci su nam stizali ne samo iz Beograda, nego i iz Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Kraljeva, Čačka, Kragujevca, Zagreba, Splita i Sarajeva, sve sami laureati velikih književnih nagrada. I onda je krenula reklama od usta do usta, pa nas neprestano zovu pisci i izdavači i pitaju kad će oni doći na red? I, nismo ih valjda zaboravili?“
„Zepelin“ dočekuje pisce kao što Mostra i ostali svetski filmski festivali dočekuju glumačke zvezde: raskošnim svetlima sa broda i Petrovaradinske tvrđave, crvenim tepihom i vatrometom! Đorđe Randelj podseća da su u takvom štimungu lane na brod o svojim knjigama sa čitaocima razgovarali Mihajlo Pantić, Vladimir Pištalo, Laslo Vegel, Laslo Blašković, Slobodan Tišma, Vladimir Kopicl, Gojko Božović, Vida Ognjenović, Vladislav Bajac, Maja Herman-Sekulić, Goran Marković, Ante Tomić iz Splita, Enes Kišević iz Zagreba i Muharem Bazdulj, koji ima adrese u Beogradu i Sarajevu, izraelski pesnik Amir Or, dve vodeće evropske romansijerke – francuska Majlis de Karangal i češka Marketa Hejkalova…
„Ovog leta ponovo su nam došli Peca Popović i Mihajlo Pantić sa rok sastavom i knjigom Biti rokenrol, potom i Vladimir Pištalo sa novim romanom Sunce ovog dana (Pismo Andriću), Dragan Velikić, Srđan V. Tešin, Julijan Tamaš, Dragoljub Mićunović sa tri knjige memoara, Laslo Vegel sa novim romanom Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile, Ivan Ivanji je predstavio svoju knjigu Mađarska revolucija 1956. godine, prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, koji je istovremeno pod književnim pseudonimom Ivan Negrišorac vrsni pesnik, esejista, istoričar književnosti i romansijer. Prošle nedelje na brodu je bio novosadski književnik Franja Petrinović sa novim romanom Popravljač ogledala u izdanju Akademske knjige, ovog četvrtka dolaze Matija Bećković i Olja Bećković, idućeg Pero Zubac… Teraćemo tako do decembra, a i dogodine, pa sve dok nas bude.“
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
