Nedeljama unazad, na TV Prvoj sam gledao odbrojavanje do početka šou-programa „Izađi na crtu„. Ovaj potencijalni hit bio je veoma popularan u Nemačkoj gde je na „crti“ stajao Štefan Rab, našoj publici poznat kao autor pobedničke pesme na Eurosongu Satelit. Naš rab božji je Milan Kalinić, atletski građen i plav kao po nemačkoj licenci.
Ništa novo, još jedan spektakl kao deo promotivnog nadmetanja pri lansiranju jesenjih programskih šema. Sudeći po najavama na Pinku i Prvoj, imaćemo superkvalitetan program, ma nećemo se cele zime micati od TV ekrana. Šipak!
No Srbija je zemlja gde uprkos najboljoj nameri, pri pokušajima presađivanja stranih TV pelcera obavezno dođe do mutacije.
Količina „učitanih“ značenja (po pravilu negativnih) tolika je da je gotovo nemoguće razmišljati po pravilima suve tržišne logike. Producentima koji su planirali jesenju šemu verovatno nije ni palo na pamet da će se premijera poklopiti sa najavljenom Paradom ponosa. Tako je slogan „Izađi na crtu“, koji je i ime emisije, došao rame uz rame sa najavama desničara koji poručuju „Čekamo vas…“ Kako čovek tu da bude pametan, kada obično nadmetanje 1 na 1 postaje deo opšteg loženja na fajt. Televizija kao medij voli konfrontaciju, ali u ovom slučaju – sličnost sa pozivanjem na nasilje tokom Parade ponosa je po meni kontraproduktivno.
Da ironija bude veća, TV spot koji najavljuje šou na Prvoj, kao i kampanja po bilbordima i štampanim medijima, prikazuje atletsko telo mladog Kalinića, bez lica, sa kadrom koji dopire do golih prepona. Neupućeni gledalac će lako pomisliti da je reč o gej oglasima ili, što je mnogo češći slučaj – preparatu za popravljanje muške potencije. Novine su preplavljene ovim reklamama koje nude mala remek-dela PR književnosti. To su izmišljene ispovesti naših muškaraca koji su „zaškripali“, ali sada rade ko singerice. Tu se dakle „na crtu“ izlazi sa isukanom muškošću.
No, budimo ipak pošteni prema uticaju gej kulture i estetike u našim komercijalnim medijima. Na vrhuncu svog uzleta, Pink je svesno upotrebio gej estetiku stvarajući novi „look“ naših turbo-folk vedeta. Dok nisu dopali u ruke naših stilista, pevači i pevačice su izgledali upravo onako kako se od njih očekivalo na tezgama po kafanama. Izuzetak su malo duže suknje ili odela za nastupe na državnoj televiziji. TV Prva, u suštini, ponovo pokušava da Pink pobedi njegovim oružjem, jer koristi istu matricu – u tehnološkom i produkcijskom smislu prilagođenu 2011. godini. Ako se sećate, gotovo identičan TV spot snimio je pre više od deset godina Boško Jakovljević, go do pasa sa farmerkama spuštenim do prepona. Nakon toga u video-spotovima za pevaljke ste imali barem jednog (a kod Cece pola tuceta) tih dus ili dibidus golih muškaraca sa pločicama na stomacima i naduvanim bicepsima. Ti kršni momci su uvek đuskali u pozadini ili se uvijali oko „zvezde“, a nisu mi izgledali kao navijači ili fajteri. Poruka nabildanog tela i „izlaženja na crtu“ jeste – gledajte Prvu, to je Pink na steroidima!
U borbi za što veći deo medijskog i marketinškog kolača ovo se može shvatiti kao prozivka.
Još jedan gaf me podsetio na genetsku srodnost ove dve televizije. Dobro se sećam emisije „Siti“ gde je voditeljka opušteno najavila Madoninu kandidaturu za „majora“ jednog gradića u Americi. Ova izgubljenost u prevodu ponovila se kada je Ivan Ivanović opušteno pitao Brajana Ferija o bendu „Foksi mjuzik„, a vredna grafika je to titlovala u prevodu. Niti će Madonu da penzionišu kao pukovnika (ili pukovnicu) niti će Feri da menja ime benda. U oba slučaja je prisutna beskrajna lakoća zabave, omaška koju možemo nazvati „čortanizmom“ prema rodonačelnici Adrijani Čortan. Ona je Novi Sad nazvala „Nju nau“ u razgovoru sa gošćom u studiju.
Sve će ovo biti simpatično i nikom neće škoditi, ali pokazuje jednu tužnu činjenicu. Naš javni medijski prostor obeležen je nasiljem, čak i kada to nije naša namera, a greške u prevodu su tužan znak da se sve lošije razumemo sa svetom.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
