Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Nedeljama unazad, na TV Prvoj sam gledao odbrojavanje do početka šou-programa „Izađi na crtu„. Ovaj potencijalni hit bio je veoma popularan u Nemačkoj gde je na „crti“ stajao Štefan Rab, našoj publici poznat kao autor pobedničke pesme na Eurosongu Satelit. Naš rab božji je Milan Kalinić, atletski građen i plav kao po nemačkoj licenci.
Ništa novo, još jedan spektakl kao deo promotivnog nadmetanja pri lansiranju jesenjih programskih šema. Sudeći po najavama na Pinku i Prvoj, imaćemo superkvalitetan program, ma nećemo se cele zime micati od TV ekrana. Šipak!
No Srbija je zemlja gde uprkos najboljoj nameri, pri pokušajima presađivanja stranih TV pelcera obavezno dođe do mutacije.
Količina „učitanih“ značenja (po pravilu negativnih) tolika je da je gotovo nemoguće razmišljati po pravilima suve tržišne logike. Producentima koji su planirali jesenju šemu verovatno nije ni palo na pamet da će se premijera poklopiti sa najavljenom Paradom ponosa. Tako je slogan „Izađi na crtu“, koji je i ime emisije, došao rame uz rame sa najavama desničara koji poručuju „Čekamo vas…“ Kako čovek tu da bude pametan, kada obično nadmetanje 1 na 1 postaje deo opšteg loženja na fajt. Televizija kao medij voli konfrontaciju, ali u ovom slučaju – sličnost sa pozivanjem na nasilje tokom Parade ponosa je po meni kontraproduktivno.
Da ironija bude veća, TV spot koji najavljuje šou na Prvoj, kao i kampanja po bilbordima i štampanim medijima, prikazuje atletsko telo mladog Kalinića, bez lica, sa kadrom koji dopire do golih prepona. Neupućeni gledalac će lako pomisliti da je reč o gej oglasima ili, što je mnogo češći slučaj – preparatu za popravljanje muške potencije. Novine su preplavljene ovim reklamama koje nude mala remek-dela PR književnosti. To su izmišljene ispovesti naših muškaraca koji su „zaškripali“, ali sada rade ko singerice. Tu se dakle „na crtu“ izlazi sa isukanom muškošću.
No, budimo ipak pošteni prema uticaju gej kulture i estetike u našim komercijalnim medijima. Na vrhuncu svog uzleta, Pink je svesno upotrebio gej estetiku stvarajući novi „look“ naših turbo-folk vedeta. Dok nisu dopali u ruke naših stilista, pevači i pevačice su izgledali upravo onako kako se od njih očekivalo na tezgama po kafanama. Izuzetak su malo duže suknje ili odela za nastupe na državnoj televiziji. TV Prva, u suštini, ponovo pokušava da Pink pobedi njegovim oružjem, jer koristi istu matricu – u tehnološkom i produkcijskom smislu prilagođenu 2011. godini. Ako se sećate, gotovo identičan TV spot snimio je pre više od deset godina Boško Jakovljević, go do pasa sa farmerkama spuštenim do prepona. Nakon toga u video-spotovima za pevaljke ste imali barem jednog (a kod Cece pola tuceta) tih dus ili dibidus golih muškaraca sa pločicama na stomacima i naduvanim bicepsima. Ti kršni momci su uvek đuskali u pozadini ili se uvijali oko „zvezde“, a nisu mi izgledali kao navijači ili fajteri. Poruka nabildanog tela i „izlaženja na crtu“ jeste – gledajte Prvu, to je Pink na steroidima!
U borbi za što veći deo medijskog i marketinškog kolača ovo se može shvatiti kao prozivka.
Još jedan gaf me podsetio na genetsku srodnost ove dve televizije. Dobro se sećam emisije „Siti“ gde je voditeljka opušteno najavila Madoninu kandidaturu za „majora“ jednog gradića u Americi. Ova izgubljenost u prevodu ponovila se kada je Ivan Ivanović opušteno pitao Brajana Ferija o bendu „Foksi mjuzik„, a vredna grafika je to titlovala u prevodu. Niti će Madonu da penzionišu kao pukovnika (ili pukovnicu) niti će Feri da menja ime benda. U oba slučaja je prisutna beskrajna lakoća zabave, omaška koju možemo nazvati „čortanizmom“ prema rodonačelnici Adrijani Čortan. Ona je Novi Sad nazvala „Nju nau“ u razgovoru sa gošćom u studiju.
Sve će ovo biti simpatično i nikom neće škoditi, ali pokazuje jednu tužnu činjenicu. Naš javni medijski prostor obeležen je nasiljem, čak i kada to nije naša namera, a greške u prevodu su tužan znak da se sve lošije razumemo sa svetom.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve