Izdavačka kuća "Arhipelag" organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Najbolje od svega najbolje za sve – slogan je Beogradskog festivala evropske književnosti koji će biti održan od 3. do 5. juna u Domu omladine. Čitanja poznatih pisaca, ekskluzivni gosti i panel o savremenoj književnosti i kulturi, programi su po kojima je ovaj festival prepoznatljiv i jedinstven.
Kao i do sad, autor i realizator Beogradskog festivala evropske književnosti je izdavačka kuća „Arhipelag“.
Gojko Božović, glavni urednik i osnivač „Arhipelaga“ kaže za „Vreme“ da proteklih pola godine nisu organizovali književne i kulturne događaje, mada su po tome prepoznatljivi.
Bez ikakve podrške
„Planirane događaje smo otkazali, nove nismo zakazivali. Radili smo svoj posao, ali nismo mogli da samo radimo svoj posao. Objavljivali smo knjige i pokretali teme koje doprinose razumevanju društvenih okolnosti“, objašnjava Gojko Božović.
Ovogodišnji festival će biti 14. u 18 godina „Arhipelaga“. Nemoguće je ne primetiti da je nastavljen baš u godini kad su programi kulture svedeni na minimum, pre svega zbog odsustva bilo kakve podrške Ministarstva kulture i Grada Beograda, i smanjivanja ionako preniskog budžeta koji se odvaja za kulturu..
„Beogradski festival evropske književnosti organizujemo s tradicionalno malim budžetom. Ove godine Beograd je obustavio svoje konkurse za kulturu. Kod Ministarstva kulture nismo ni konkurisali jer su restriktivni uslovi Ministarstva podrazumevali da promenimo vizuelni identitet Festivala, što nismo hteli da učinimo“.
Podsetimo, radi se o odluci Ministarstva kulture da za biblioteke otkupljuje od izdavača samo one knjige koje su objavljene na ćirilici, što je „Arhipelag“, kao i mnogi izdavači, odbio.
Gosti festivala
Gojko Božović kaže da festival godinama ima „odličnu saradnju s Gete Institutom iz Beograda. Plod te saradnje je gostovanje Klemensa Majera na ovogodišnjem festivalu. Ove godine imamo i podršku mreže Traduki. Entuzijazam je najvažniji resurs naše kulture, to se već odavno pokazuje, ali kultura iziskuje i odgovornu i promišljenu kulturnu politiku“.
Festival organizuje „Arhipelag“, ali na njemu ne učestvuju samo njegovi autori. Ovogodišnji gosti su, osim pomenutog nemačkog romansijera Klemensa Majera, i poznati slovenački romansijer i pesnik Jernej Županič, romansijerka Neda Bjelanović i pesnik Nenad Jovanović.
„U središtu festivala je, kao pokretačko pitanje, tema festivalskog panela kojim počinjemo ovogodišnji program: Da li su kultura i književnost subverzivne? Kriza kritičkog mišljenja i marginalizacija kulture i književnosti su uporedni procesi. Bez obnove subverzivnog, kritičkog duha kulture i književnosti teško je zamisliti obnovu kritičkog mišljenja bez koga nema ni pravednog ni istinski stabilnog društva“, kaže Božović.
Besplatan ulaz
Roman Klemensa Majera „Projektori“, kog ovdašnja publika zna po delu „Tucanje kamena“, nagrađen je Bavarskom književnom nagradom 2024. i priznanjem LiteraTour Nord ove godine, a uskoro će biti objavljen i na srpskom jeziku. Roman drugog gosta festivala – Jerneja Županiča, laureata Nagrade slovenačke književne kritike i Jenkove nagrade – „Behemot“ nedavno je objavljen i na srpskom jeziku.
I delo jedine spisateljice na ovogodišnjem festivalu Nede Bjelanović – „Crveni krovovi“ izazvao je veliku pažnju književne kritike i čitalaca, a bio je i u užim i najužim izborima za naša najuglednija literarna priznanja. Neda Bjelanović je napisala uverljivu, emotivno zadivljujuću, duboko dirljivu i autentičnu priču, ocenili su kritičari u osvrtima na „Crvene krovove“.
Još jedan gost festivala Nenad Jovanović, koji je prošlogodišnji dobitnik Disove nagrade za ukupan pesnički opus, godinama živi u Kanadi i predaje filmsku režiju i dramaturgiju na poznatim svetskim univerzitetima.
Inače, Beogradski festival evropske književnosti je jedan od najposećenijih manifestacija ove vrste. Ulaz je besplatan.
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Tri sindikata Narodnog pozorišta traže od Vlade Srbije da odmah poništi imenovanje Dragoslava Bokana za predsednika njihovog Upravnog odbora zato što ne ispunjava moralne uslove
Dragoslav Bokan je novi predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta - odlučila je Vlada Srbije. Uprava Narodnog pozorišta nema komentar, a sindikalne organizacije najavljuju reakciju
Zografove teme, kaže Vuković, jesu fenomeni, ljudi i predmeti potisnuti iz glavnih tokova istorije i kulture, sa kojima nas njegov autografski avatar upoznaje. Tako se na stranicama njegovih stripova zatiču likovi anonimnih svedoka ratova, aboridžinskih umetnika, lokalnih osobenjaka, baba-trovačica koje veruju da su im snovi odredili sudbinu, likovi koji, u stvari, veoma dobro pariraju superherojima industrijalizovanog strip biznisa
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
