Izdavačka kuća "Arhipelag" organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Najbolje od svega najbolje za sve – slogan je Beogradskog festivala evropske književnosti koji će biti održan od 3. do 5. juna u Domu omladine. Čitanja poznatih pisaca, ekskluzivni gosti i panel o savremenoj književnosti i kulturi, programi su po kojima je ovaj festival prepoznatljiv i jedinstven.
Kao i do sad, autor i realizator Beogradskog festivala evropske književnosti je izdavačka kuća „Arhipelag“.
Gojko Božović, glavni urednik i osnivač „Arhipelaga“ kaže za „Vreme“ da proteklih pola godine nisu organizovali književne i kulturne događaje, mada su po tome prepoznatljivi.
Bez ikakve podrške
„Planirane događaje smo otkazali, nove nismo zakazivali. Radili smo svoj posao, ali nismo mogli da samo radimo svoj posao. Objavljivali smo knjige i pokretali teme koje doprinose razumevanju društvenih okolnosti“, objašnjava Gojko Božović.
Ovogodišnji festival će biti 14. u 18 godina „Arhipelaga“. Nemoguće je ne primetiti da je nastavljen baš u godini kad su programi kulture svedeni na minimum, pre svega zbog odsustva bilo kakve podrške Ministarstva kulture i Grada Beograda, i smanjivanja ionako preniskog budžeta koji se odvaja za kulturu..
„Beogradski festival evropske književnosti organizujemo s tradicionalno malim budžetom. Ove godine Beograd je obustavio svoje konkurse za kulturu. Kod Ministarstva kulture nismo ni konkurisali jer su restriktivni uslovi Ministarstva podrazumevali da promenimo vizuelni identitet Festivala, što nismo hteli da učinimo“.
Podsetimo, radi se o odluci Ministarstva kulture da za biblioteke otkupljuje od izdavača samo one knjige koje su objavljene na ćirilici, što je „Arhipelag“, kao i mnogi izdavači, odbio.
Gosti festivala
Gojko Božović kaže da festival godinama ima „odličnu saradnju s Gete Institutom iz Beograda. Plod te saradnje je gostovanje Klemensa Majera na ovogodišnjem festivalu. Ove godine imamo i podršku mreže Traduki. Entuzijazam je najvažniji resurs naše kulture, to se već odavno pokazuje, ali kultura iziskuje i odgovornu i promišljenu kulturnu politiku“.
Festival organizuje „Arhipelag“, ali na njemu ne učestvuju samo njegovi autori. Ovogodišnji gosti su, osim pomenutog nemačkog romansijera Klemensa Majera, i poznati slovenački romansijer i pesnik Jernej Županič, romansijerka Neda Bjelanović i pesnik Nenad Jovanović.
„U središtu festivala je, kao pokretačko pitanje, tema festivalskog panela kojim počinjemo ovogodišnji program: Da li su kultura i književnost subverzivne? Kriza kritičkog mišljenja i marginalizacija kulture i književnosti su uporedni procesi. Bez obnove subverzivnog, kritičkog duha kulture i književnosti teško je zamisliti obnovu kritičkog mišljenja bez koga nema ni pravednog ni istinski stabilnog društva“, kaže Božović.
Besplatan ulaz
Roman Klemensa Majera „Projektori“, kog ovdašnja publika zna po delu „Tucanje kamena“, nagrađen je Bavarskom književnom nagradom 2024. i priznanjem LiteraTour Nord ove godine, a uskoro će biti objavljen i na srpskom jeziku. Roman drugog gosta festivala – Jerneja Županiča, laureata Nagrade slovenačke književne kritike i Jenkove nagrade – „Behemot“ nedavno je objavljen i na srpskom jeziku.
I delo jedine spisateljice na ovogodišnjem festivalu Nede Bjelanović – „Crveni krovovi“ izazvao je veliku pažnju književne kritike i čitalaca, a bio je i u užim i najužim izborima za naša najuglednija literarna priznanja. Neda Bjelanović je napisala uverljivu, emotivno zadivljujuću, duboko dirljivu i autentičnu priču, ocenili su kritičari u osvrtima na „Crvene krovove“.
Još jedan gost festivala Nenad Jovanović, koji je prošlogodišnji dobitnik Disove nagrade za ukupan pesnički opus, godinama živi u Kanadi i predaje filmsku režiju i dramaturgiju na poznatim svetskim univerzitetima.
Inače, Beogradski festival evropske književnosti je jedan od najposećenijih manifestacija ove vrste. Ulaz je besplatan.
Ministarstvo kulture odbilo je da izdvoji 120.000 dinara za podršku programu Nišvila posvećenom Šabanu Bajramoviću. Prethodno je Selakovićevo ministarstvo ostavilo bez dinara i Nišvil džez festival iako je među 10 najboljih džez festivala u Evropi. Da li u Srbiji ima mesta samo za „srpsku“ muziku
Pred premijeru, Sektor protivpožarne zaštite Narodnog pozorišta tražio je od scenografa predstave „Gospođa Olga“ da zameni trsku iz scenografije, mada prethodnih dana nije nikom smetala
Na licitaciji, po početnoj ceni u visini jednog većeg stana, prodat je dvorac porodice Dunđerski firmi u vlasništvu Maje Buhe. Država je imala pravo preče kupovine
U današnjem svetu ne pitamo više šta je istinito, već koji narativ nam omogućava da izdržimo krizu, strah, neizvesnost. Film ”Bugonija” taj pomak ne objašnjava, ne opravdava i ne kritikuje sa distance – on ga registruje iznutra
Početna cena po kojoj će biti licitiran dvorac Sokolac porodice Dunđerski sa okolnim objektima i imanjem je 325.000 evra. Država nije zainteresovana da ga kupi
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
