Izdavačka kuća "Arhipelag" organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Najbolje od svega najbolje za sve – slogan je Beogradskog festivala evropske književnosti koji će biti održan od 3. do 5. juna u Domu omladine. Čitanja poznatih pisaca, ekskluzivni gosti i panel o savremenoj književnosti i kulturi, programi su po kojima je ovaj festival prepoznatljiv i jedinstven.
Kao i do sad, autor i realizator Beogradskog festivala evropske književnosti je izdavačka kuća „Arhipelag“.
Gojko Božović, glavni urednik i osnivač „Arhipelaga“ kaže za „Vreme“ da proteklih pola godine nisu organizovali književne i kulturne događaje, mada su po tome prepoznatljivi.
Bez ikakve podrške
„Planirane događaje smo otkazali, nove nismo zakazivali. Radili smo svoj posao, ali nismo mogli da samo radimo svoj posao. Objavljivali smo knjige i pokretali teme koje doprinose razumevanju društvenih okolnosti“, objašnjava Gojko Božović.
Ovogodišnji festival će biti 14. u 18 godina „Arhipelaga“. Nemoguće je ne primetiti da je nastavljen baš u godini kad su programi kulture svedeni na minimum, pre svega zbog odsustva bilo kakve podrške Ministarstva kulture i Grada Beograda, i smanjivanja ionako preniskog budžeta koji se odvaja za kulturu..
„Beogradski festival evropske književnosti organizujemo s tradicionalno malim budžetom. Ove godine Beograd je obustavio svoje konkurse za kulturu. Kod Ministarstva kulture nismo ni konkurisali jer su restriktivni uslovi Ministarstva podrazumevali da promenimo vizuelni identitet Festivala, što nismo hteli da učinimo“.
Podsetimo, radi se o odluci Ministarstva kulture da za biblioteke otkupljuje od izdavača samo one knjige koje su objavljene na ćirilici, što je „Arhipelag“, kao i mnogi izdavači, odbio.
Gosti festivala
Gojko Božović kaže da festival godinama ima „odličnu saradnju s Gete Institutom iz Beograda. Plod te saradnje je gostovanje Klemensa Majera na ovogodišnjem festivalu. Ove godine imamo i podršku mreže Traduki. Entuzijazam je najvažniji resurs naše kulture, to se već odavno pokazuje, ali kultura iziskuje i odgovornu i promišljenu kulturnu politiku“.
Festival organizuje „Arhipelag“, ali na njemu ne učestvuju samo njegovi autori. Ovogodišnji gosti su, osim pomenutog nemačkog romansijera Klemensa Majera, i poznati slovenački romansijer i pesnik Jernej Županič, romansijerka Neda Bjelanović i pesnik Nenad Jovanović.
„U središtu festivala je, kao pokretačko pitanje, tema festivalskog panela kojim počinjemo ovogodišnji program: Da li su kultura i književnost subverzivne? Kriza kritičkog mišljenja i marginalizacija kulture i književnosti su uporedni procesi. Bez obnove subverzivnog, kritičkog duha kulture i književnosti teško je zamisliti obnovu kritičkog mišljenja bez koga nema ni pravednog ni istinski stabilnog društva“, kaže Božović.
Besplatan ulaz
Roman Klemensa Majera „Projektori“, kog ovdašnja publika zna po delu „Tucanje kamena“, nagrađen je Bavarskom književnom nagradom 2024. i priznanjem LiteraTour Nord ove godine, a uskoro će biti objavljen i na srpskom jeziku. Roman drugog gosta festivala – Jerneja Županiča, laureata Nagrade slovenačke književne kritike i Jenkove nagrade – „Behemot“ nedavno je objavljen i na srpskom jeziku.
I delo jedine spisateljice na ovogodišnjem festivalu Nede Bjelanović – „Crveni krovovi“ izazvao je veliku pažnju književne kritike i čitalaca, a bio je i u užim i najužim izborima za naša najuglednija literarna priznanja. Neda Bjelanović je napisala uverljivu, emotivno zadivljujuću, duboko dirljivu i autentičnu priču, ocenili su kritičari u osvrtima na „Crvene krovove“.
Još jedan gost festivala Nenad Jovanović, koji je prošlogodišnji dobitnik Disove nagrade za ukupan pesnički opus, godinama živi u Kanadi i predaje filmsku režiju i dramaturgiju na poznatim svetskim univerzitetima.
Inače, Beogradski festival evropske književnosti je jedan od najposećenijih manifestacija ove vrste. Ulaz je besplatan.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Novom Uredbom o koeficijentima koju potpisuju premijer Macut i ministar Selaković, gotovo da su izjednačene plate umetnika i radnika u tehničkim službama
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
