Nakon jednogodišnjeg čekanja da im se povećaju uslovi rada, a pre svega da im plate budu u visini minimalca i da dobiju direktora, članovi Beogradske filharmonija stupili su u štrajk. Kažu da će trajati do ispunjenja zahteva
Ovog petka Beogradska filharmonija neće održati koncert, kao što to čini godinama unazad, zato što je od danas, 3. marta, u štrajku.
Biće u štrajku do daljnjeg, do ispunjenja zahteva.
Dva zahteva
Imaju dva zahteva: hitno poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih iz trenutne uredbe o koeficijentima, kao i hitno otvaranje konkursa za direktora Beogradske filharmonije transparentno i u skladu sa protokolom o konkursu.
U okviru prvog zahteva traže da se poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih izvrši kroz vraćanje posebne Uredbe o koeficijentima za Beogradsku filharmoniju, jer je Beogradska filharmonija jedini filharmonijski orkestar na budžetu Ministarstva kulture Republike Srbije koji je isključivo orkestarski ansambl.
Takođe, „za nosioce delatnosti koji predstavljaju najbrojniju grupu u orkestru Beogradske filharmonije (tuti muzičari tj. orkestarski muzičar) zahtevamo platu najmanje u iznosu republičkog proseka, a to je, po poslednjim podacima Zavoda za statistiku iz novembra 2024. godine javno dostupnom na sajtu, 100.738, 00 neto. Takođe, zahtevamo objedinjenje svih tuti muzičara u jednu grupu kroz usklađivanje Kataloga radnih mesta sa Uredbom o koeficijentima“.
Drugi zahtev je jasan – Beogradska filharmonija je već tri godine u v.d. statusu.
Štrajk se mogao naslutiti
Da će Beogradska filharmonija preduzeti poslednje špto im je preostalo u borbi za svoja prava, dakle štrajk, moglo se očekivati nakon što ni jedan zahtev iz njihovog saopštenja iz polovine januara, nije ispunjen.
„Posle godinu dana ignorisanja i manipulacija, naše nezadovoljstvo je dostiglo vrhunac. Najavljujemo korišćenje svih zakonskih sredstava u borbi za dostojanstvo i prava kulturnih radnika. Ova borba nije samo naša ‒ to je borba za društvo koje poštuje svoje vrednosti i stvara temelje za buduće generacije. Pozivamo sve zaposlene u sektoru kulture, umetnike i građane da dignu glas protiv degradacije kulture. Kultura ne sme biti marginalizovana“, pisalo je u tom saopštenju koje su osim Filharmonije, potpisali i orkestri Narodnog pozorišta u Beogradu i Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.
10. februar 2024.
Jednogodišnje ignorisanje problema Filharmoničara počelo je 10. februara 2024, kada su muzičari počeli svoj redovni koncert petkom u dvorani Kolarčeve zadužbine kao nikada do tad: orkestar se obratio publici s namerom da ukaže u kakvim uslovima žive i rade.
Rekli su da je „Beogradska filharmonija dve godine (sada već – tri) u VD statusu, da svoj stogodišnji jubilej slavi sa najmanjim platama orkestarskog muzičara u regionu, sa sramno malim budžetom iz godine u godinu, bez reklame, bez obnovljene koncertne uniforme već deset godina i bez čvrstih uverenja da će se zidati naša nova dvorana.“
Od svega, do danas su dobili samo koncertne uniforme, a oformljena je i radna grupa u vladi Ane Brnabić koja je trebalo sve to da reši, Ali nije.
I, zato, a na osnovu člana 3. stav 1 Zakona o štrajku i člana 57. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, većina zaposlenih u Beogradskoj filharmoniji donela je odluku o stupanju u štrajk.
Nišvil džez festival ostao je bez podrške Ministarstva kulture i neće dobiti finansijska sredstva od države, saopštio je direktor tog festivala Ivan Blagojević. Organizatori Nišvila su početkom godine podržali studentske proteste
Galerija Haos obeležila je 30 godina postojanja i isto toliko godina saradnje sa Francuskom, izložbom u Francuskom institutu
Zbirka eseja Gojka Božovića „Negde između epoha“ otkriva da je srpska moderna proza unazad sedamdeset godina nastajala upravo na društvenim i epohalnim granicama
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
